Народно благостање

Страна 492

САОБРАЋАЈ |

— Zagrebačke novine javliaje da je u Splitu osnovano novo parobrodarsko drušivo sa firmom „Napred”, a sa glavnicom od 5400 funti (1.5 mil. dinara).

ЈАВНИ РАДОВИ

; — Ža tređenje bakarskog pristaništa, za vodovod, obalni kolosek i t. d. je Ministarstvo saobraćaja odobrilo kredit od 2 miliona dinara.

ИЗ ПОСЛОВНОГ СВЕТА Годишње скупштине.

8. август : Панчевачка комерцијална банка и штедионица д. д., Панчево (ред.).

11. августа : Прво хрватско вараждинско друштво за електричну расвјету у Вараждину (ванр.).

Лицитације.

Рачун.-екон. оделење Мин. грађевина, 13. авг., за реконструкцију и дозиђивање радионице Ортопедског завода у Београду (593.163.66). —- Техн. одељак среза врачарског, Београд, 12. авг. за израду друге деонице бановинског пута Авала—Липовица (1.492.933). — Завод „Обилићево“ Крушевац, 25. авг. за подизање једне зграде у Обилићеву (547.962.56). — Дирекција држ. железница, Београд, 8. авг, за реконструкцију и дозиђивање станичне. зграде у ере лији (583.865.82).

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Bo, 31

Трговачки регистар. Крагујевачка палилулска задруга, Крагујевац, измена

чл. 1,2, 3, 14, 16. 42. 58. 59. и 67. друштвених правила. — Генерална банка а. д., Лесковац, позив на упис акција (динара 3,000.000 подељено на 3000 акција). — Прва

хрватска штедионица, главна филијала за Србију, Београд, именовање другог заменика управитеља г. Стевана Деретића, уз право супотписивања фирме.

Заковн и уредбе.

Закон о измени Закона о скупном порезу на пословни промет. — Уредба о распоређивању звања званичника Ги П категорије и служитеља. — Закон о продужењу рачунске гсдине по буџетима Краљев. банских управа за 1930. (31. TOдиву. — Закон о пошти, телеграфу и телефону.

РАЗНО

— U Pragu je 22. jula umro Alojzij Tikač, bivši dugogodišnji generalni, direktor Ljubljanske kreditne banke.

— јавили смо пре кратког времена да румунска влада намерава да даје извозну премију од 10.000 леја (3,500 дин.) по вагону извезене пшенице. То међутим још није учинила. Зато се извозници устежу од извоза чекајући премију. Овогодишња пшеница је врло доброг квалитета и много је тражена. Садања цена је 290 до 300 леја (96 до 99 дин. по товару), али се извозници боје да по завођењу извозне премије не скочи за 50 до 80 леја (16,5 до 26,5 дин.) по товару.

В. Бајкић

СИТУАЦИЈА

1 Мораторијалне незгоде.

На шалтерима немачких банака и штедионица може лепо да се посматра, колико је бесмислен био банкарски мораториум. Само извежбани правници могу да се снађу у меру расписа и одредаба пуштених за последњих неколико дана. По себи се разуме да банкарски чиновници, који имају да примењују сав тај материјал, раде више по увиђавности. Други је режим за банке, а други за штедионице, пошто су банке кредитне и новчане установе, а штедионице само кредитне. Банкарски чиновници имају сами да цене у сваком случају суму, коју треба исплатити, наравно увек у грани цама максималне суме, пошто су мораториумом свуда ипак ограничена плаћања. Холови банака су позорнице. трагиксмичних сцена. „Молим Вас, да ми дате 400 марака, пошто се моме мужу покварио аутомобил на путу из Швајцарске у Немачку“, вели једна госпођа. И таман се чиновник решава да исплати целу суму, кад му један колега прилази и шапуће му нешто. „Госпођо, Ваш муж сигурно има 2 аутомобила 2 пита чиновник. „Не, само један“ одговара она енергично. „Мој је колега видео Вашега мужа пре два часа у његовом аутомобилу“.

То је комична сцена, а трагичних има много више.

Нарочито је у два правца мораториум компликовао ситуацију у тој мери, да се не зна, како ће се изићи. С једне стране је пропуштено да се забрани протест меница, тако да су протестоване менице потпуно солвентних људи Чиновници, који траже протест, нису у стању да савладају посао. Повећан је персонал, али узалуд.

И најгоре је са чековима. Како исплата чекова није могла да се допусти, а како с друге стране људи, који нису могли добити свој новац од банака, а имали су обавезе, пришли употреби чека за плаћање, то су у банкама нагомилале

„вешкорпе“ чекова. Причају, да је чиновништво попадало радећи дању и ноћу, да само класифицира те чекове и прокњижи их, јер се не би могао дићи мораториум. При томе су чиновници морали водити рачуна, да има две врсте конта у банкама : нови и стари. По новим рачунима после 13. јула чекови се исплаћују у пуном износу, а по старим не. Сматра се да је немогућно да чиновници изврше и за 10 дана књижење по тим чековима. Али је свакако најтежи положај оних подузетника, који нису имали готовине код банке, већ су рачунали да своје текуће потребе подмире кредитом код банака, који би у нормалним приликама сигурно добили. Данас је то за дуже време потпуно искључено, тако да је положај тих индустријалаца и трговаца више но очајан.

Док се у Немачкој све више осећа потреба укидања мораториума са растећим страхом се помишља на тај моменат, јер се не зна, како ће се опходити повериоци банака, И сувише су компликовани проблеми, који се имају решити; због тога видимо, да се одустало од намере, да се од 1. августа мораториум потпуно укине.

Што се тиче поверилаца банака, они су домаћи и страни. Изгледа, да је постигнут потпун споразум са банкама енглеским и американским о пролонгацији. То су главни повериоци. Верује се, да ће француске банке, које потражују укупно 1,5 милијарду франака, тако поступити. Г. Жозе Симон, потпредседник Сосиете Женерал, одређен је за претставника од стране Француза, и од њега се очекује ве» лика предусретљивост према Немцима, пошто је његова банка увек имала такво држање. Остали су још Холанђани, који имају прилично велика потраживања, али постоји много дебрих изгледа и у погледу њиховог држања. Ако мањи повериоци не одобре. пролонгацију, лако је могућно, да се уведе мораториум за страна HO TOI UP али не путем закона, већ виа факти.