Народно благостање

11. аптуст 1931 НАРОДНО

Н Мере сигурности после мораториума.

Код, питања, како ће се држати домаћи повериоци, нарочито улагачи банака, вођи немачког новчарства су врло велике песимисте. Због тога се предузимају разне мере, да бе се парирало сваком изненађењу. Прво се мислило на то да се створи колективна одговорност свију банака према улагачима. Али се од тога одустало, јер се то само једна декорација. За то се приступило оснивању једне нове банке, __ а тога у Немачкој има већ и сувише много, — под именом Гарантне и акцептне банке, која ће наслонити своју техничку страну послова на Голдисконтбанк. Кажу, да је та банка основана по угледу на „Шова банку“, која је основана у Јапану за време -новчане кризе 1927. године. Њена је функција врло проста. Пошто је одлучено да Рајхсбанк прими сада на себе цео терет евентуалног нестрпљења домаћих улагача, има она да снабде све банке потребним новцем за исплату. Она може да кредитира банке само на сснову првокласног есконтног материјала. Како има банака, које немају више тога материјала, јер су га већ уручиле Рајхесбанци, то се оснива Гарантна и акцептна банка са 200 мил. марака капитала, од чега ће свега 5 бити уплаћена највећим делом од саме државе. Иначе су још 11 великих банака акционари, од којих 6 јавноправних и 5 приватних. Банка ће имати за дужност, да жирира оне менице банака, које траже кредит од Рајхсбанке, које ова не би могла по својим статутима да прими. Жирирање може бити и у виду акцепта. Дакле Гарантна и акцептна банка је институт за стварање чисто финансиских меница, односно за помагање кредита онаквог, какав је забрањен новчаничној банци. Преко те банке могу сви домаћи новчани заводи добити кредите од Рајхсбанке, у колико им буде потребно услед на“ вале унутрашњих поверилаца. Изгледа да је други разлог да оснивање те банке био тај, да банке и држава имају могућност да контролишу сваки захтев кредита с изговором на навалу улагача.

Сасвим је други положај штедионица, које су већином јавноправне и регулативне. Оне управљају сумом од 12 милијарди марака националне штедње. Њихове улагаче је мораториум третирао маћински т. |. ниједан улагач није могао добити до краја јула више од 30 марака на свака 4 дана, Чак су делегације улагача ишле код канцелара. Укидање мораториума претпоставља и интегралну исплату и код ових зовода. Међутим се још са већим страхом помишља на тај моменат. Улагачи су већином прости људи, подложни павици, а суме су огромне. А што је најглавније, те установе немају, много меничног материјала, пошто им је тај посао контингентиран. Њихова сретства су уложена у главном у, првокласне хипотеке и хартије од вредности. Знатан део тих хартија није способан да буде ломбардиран код Рајхсбанке. Због тога се третира одвојено питање штедионица. Један

_део владе нагиње још увек гледишту да треба продужити мораториум за штедионице, док други сматра да ће са пси-

холошке тачке гледишта бити боље, да се то не уради, већ

_да се уведе потпуна слобода. Тога ради потребно је омогу-

ћити штедионицама, да дођу до потребних сума. Због тога се мисли на оснивање друге једне банке ад хок, Ломбардне банке, која би примала у ломбард папире штедионица, И на основу њих издавала своје акцепте, које би реесконтоBana Рајхсбанка. Све штедионице немачке имају своју кровну организацију, која се зове „жироцентрала“, код које оне држе један део своје готовине. Она би по правилу требала да своје менице издаје на основу потраживања и лом-

барда штедионица да у реесконт Рајхсбанци. Тај је' завод,

прилично имобилизиран, због чега је и морала бити тако

строго коштингентирана сума исплате уложака код ште-

дионице. Могућно је да се остане при тој комбинацији. Треће се питање односи на берзе. Берза значи друго

БЛАГОСТАЊЕ Страна 493

нешто у једној земљи са високо развијеним тржиштем капитала и ефектним тржиштем, но код нас. Милијарде марака заложница, акција, државних и приватних облигација претстављају имаовину појединаца у Немачкој. Све je TO сада потпуно умртвљено. Њихова је вредност привремено суспендована, пошто нема берзе, на којој вредност долази де изражаја. Ти се папири не могу ни продати ни ломбардирати. Намерава се да се продужи мораториум берзе још кроз месец август. То је сасвим неизбежно, јер догод банке не буду биле у стању да приме папире у ломбард, дотле је бесмислено отварати берзу, јер она не може да постоји без ломбардног кредита. Немачка је влада прилично безобзирно поступала према берзи. Чак су и термини за јули продужени за август. Истина, ликвидација би била немогућна пошто нема ломбарда, али је свакако настао велики поремећај. Може се рећи да ће највише страдати у Немачкој берза. због банкарског мораториума и да се дуго времена неће моћи да опорави.

Стоји отворено и питање Данатбанке. Мислило се да. и она отвори шалтере са истеком мораториума, али се оду“ стало. Говори се, да ће мораториум бити продужен и кроз пео август. Може се мислити, шта значи то за пословни свет, који је кредитирао банку и уживао кредите од ње.

За време док цео свет стрпљиво подноси мораториум појавила се привилегисана и политички веома утицајна, добро организована немачка пољопривреда са захтевом кредита од 300 мил. марака за финансирање жетве. Немачки пољепривредници не желе да држе робу, већ траже да им Рајхсбанк да кредит путем есконта, а делимично омогућавањем ломбардним институцијама. Влада не може да се одупре захтевима пољопривредника, 150 мил. марака су већ дани на есконт преко Рајхсбанке, а ради се брзо закон о варантима с тим да каматна стопа буде много нижа, но што је код Рајхсбанке. То је најтежа жртва, коју подноси немачка, народна привреда у корист привилегисаног земљорада.

Из свега овога излази, да Рајхсбанку не може мимоићи обавеза, да у тешким приликама придржи немачку народну привреду, и да ће она морати учинити много већи напор, но што би то било, да је тако поступила 13. јула. Све се срушило на њу: приватне и јавно-правне банке, штеди онице, ефектно тржиште и пољопривреда.

Бојимо се да се не обистини оно, што смо рекли у броју од 19. пр. мес., да се из мораториума иде увек у инфлацију. | | ; +

Као куриозум најзад да напоменемо да је при берлинској полицији постојао црни кабинет за хватање шверцера девиза и да је исти ових дана укинут, јер се показало да много више кошта, но што може донети користи. Девизна штијунажа је укинута.

Са више тачака гледишта посматрано све је ово крпеж, што се подузима ради санирања Немачке. Њој ку потребни нови кредити од иностранства ради исплате разних државних, општинских и приватних обавеза према иностранству, за које се не може добити пролонгација, а то су 06лигације, растурене међ публику. Ту се ради о великим сумама. Комбинација о новом кредиту од 2 милијарде марака пала је у воду.. Имала је бити замењена комбинацијом једног дугорочног зајма у истом износу. То је питање имало бити претресано после Лондонске конференције. Међутим изгледа, да је инострани зајам за Немачку засада потпуно безизгледан услед разилажења Немаца и Француза у питању политичких гаранција. Немци изјављују да пристају да обуставе рад на крстарици и да напуштају царинску унију, али услов политичког мораториума не примају ни у ком случају.

"Немачка криза није санирана, само је немачка народна привреда добила ваздуха. Али сви проблеми, који су по: стали. актуелни већ и пре 13. јула, понова ће се појавити.