Народно благостање

1. август 1931. ____

rat ili znatan skok deviznih kurseva iznad zlatne tačke. Kriza valute, a to je stalna briga za pokriće i strah da će ono pasti ispod zakonskog minimuma —, nikad ne može biti uzrok panici. Poznata je stvar, da valutna panika ima za posledicu i panično podizanje novca od novčanih zavoda. U tom slučaju je valutna panika primiordijalna, a bankarska |e samo posledica. Ono što nas najviše interesuje, i o čemu se možemo najbolje poučiti iz prilika u Nemačkoj i Madžarskoj, to je pitanie bankarske panike.

Rekli smo da laiku stane pamet, kad pomisli na to, da bi banke, koje upravljaju velikim delom narodne imaovine, koja u svima zemljama iznosi nekoliko puta više no celokupan novčani optlicai, trebale za kratko vreme da izmire sve svoje dugove. Međutim u praksi, a na osnovu posmatranja panike za poslednjih 40 godina, pokazalo se, da nikad više od 20% poverilaca bankarskih nije obuhvaćeno panikom. Najmanje 20 do 30% poverilaca i ulagača nemačkih banaka 13. jula bilo je daleko od samoga Berlina. Naimanje 50% nije imalo pojma o događajima, koji su se odigravali 13. pre podne. Dovoljno je bilo i 5% da se skupi pred bankama i štedionicama, pa da se to nazove paničnim staпјет. Kao što smo malo pre rekli, panično stanje |e razdraženost nerava. Čovek u panici ne ume da rezonuje. On ima samo jednu misao: spasti ono, što se smatra да је došlo u opasnost: život, zdravlje, imanje, novac, potraživanja od banaka i t. d. Čovek nije u stanju da hladno oceni samu opasnost; on ne postavlja sebi pitanje, koje logički svaki čovek prethodno postavi, naime, :da li faktički postoji opasnost, i u kojoj meri. Panika pretpostavlja da u logičkom redu rezonovanja nedostaje ono, što je glavno, ispitivanje pitanja postojanja i obima opasnosti. Ona se pretpostavlja, ona |e svršen čin.

Da li je jedna banka odista u nemogućnosti da odgovori svojim obavezama, pitanje ie, koje veliki deo poverilaca nije u stanju da oceni ni u normalnim prilikama. Svet se oslanja na „rekla-kazala” u oceni solventnosti novčanog zavoda. Ne može зе гес), да је svet nepoverljiv u tom pogledu; naprotiv, mnogobrojni сиbitci, koje su pretrpeli ulagači u celome svetu, naročito posle rata, pokazuju, da |e svet i suviše lakoveran, da vrlo rado prenosi „rekla-kazala”, ali da to nije dovoljno, da ga odluči na akciju. Ono, što čoveka odlučuje na akciju najlakše, to je primer. To je osnovni zakon psihologije mase. Čovek trči na kase da digne svoj novac zbog toga, što |e video, da su pre njega nekoliko njih to učinili. U panici se najbolje ogleda ona originalna osobina čoveka, koju je Lujo Brentano u svojoj teoriji o krizama nazvao ovnujskom (Hammelhaitigkeit des Menschen). U Rabeleovom romanu Pantagruel i Gargantua ta je čovečja osobina sjajno hiperolisana. Prilikom transporta Paniržovih ovaca njegov protivnik је Tiskirao da plati ovna, bacivši ga u vodu. Za ovce, koje su naravno poskakale za ovnom, krivac je mislio da ne mora da odgovara.

- Nebrojeni su primeri, da zavodi, čija su potraživanja potpimo zamrznuta, koji su postali ilikvidni (a ilikvidno poduzeće tako isto je nedostojno poverenja, kao i ono, koje je postalo pasivno): uživaju potpuno poverenje. Neverovatno je, u kojoj je meri čovek pod normalnim prilikama poverliiv prema novčanim institucijama! U svakom slučaju једпо је van sumnje: nikad neće biti faktička insolvencija jednog zavoda povod za рашки. Рашка је stvar psihologiie mase i ona nema ni-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страва 483

kakve veze sa sirukturom dotičnog zavoda i sa njegovim stanjem sa gledišta postulata zdrave Dankarske politike. Sasvim {e svejedno kod panike, da li je zavod imobiliziran ili pasivan.

Iz svega ovoga se izvodi zaključak, da se bankarska panika može suzbijati samo sretstvima zasnovanim na zakonima o psihologiji mase. i

Ništa ne bi bilo naivni|e nego kad bi banka, protiv koje. se podigla panika, pod lozinkom da |e pasivna, objavila u tom momentu svoje Dbilanse. Još bi naivnije bilo, kad bi njezini pretstavnici izišli pred masu i držali duge govore (premda Živa reč, kao Što znamo, ima Veliki uticaj na masu). Bogato iskustvo nas uči, da ie panika otklonjena kadgod je banka, koja je bila žrtva nepoverenja od strane svojih poverilaca, našla načina ca odgovara prijavljenim zahtevima. Ima nebrojeno mnogo primera da je dovolino bilo da banka otvori kase i u njima pokaže veću sumu novca (i ako je ona daleko da znači nešto prema volumenu obaveza dotične banke), pa da umifi publiku. Ali je u svakom slučaju isplata bila uvek dovoljna da preseče svako panično nepoverenje. To se može smatrati za ledeni zakon psihologije mase u ovoj oblasti.

Isto je tako utvrđeno, u koliko brže reagira banka s isplatom, u toliko je kraća panika. Ako bi banka onog trenutka bila u stanju da isplaćuje, kako bi se pojavili prvi poverioci, panika bi mogla biti presečena za 1 do 2 časa. Ukoliko ona duže čeka, u toliko se veći Droj poverilaca skupi pred nienom zgradom i da maha, da se zaraza potencira, u toliko je veća suma potrebna.

Drugo pravilo glasi, da je neverovatno mala suma dovoljna pa da se umire poverioci u panici. Prema iskustvu u klasičnim primerima nikad лије bilo potrebno više od 10% za uklanjanje panike. U koliko ie širi obim panike, u toliko ona veću teritoriju obuhvata i na veći broj zavoda se odnosi, u toliko se brže suzbija i u toliko je relativno manja suma potrebna, t. j. u odnosu na ukupnu pasivu dotičnih panikom obuhvaćenih Ктеditnih institucija. |

Po anglo-saksonskim pravilima vođenja mobiliiarnih banaka ove moraju da imaju u svako doba najmanje 10% celokupne svoje pasive u aktivi likviditeta prvoga rahga, t. |. aktivu, kola može da se unOVČI Onog trenutka, kad bude potrebna. U tu aktivu spada samo blagajna i potraživanja kod novčanične banke. 5а 10%nim likviditetom svaka banka |e u stanju, da bez ičije pomoći suzbije eventualan juriš na njene blagajne od strane poverilaca. ; . |

Ukupni otkazani krediti Danatbanke nisu iznosili ni 10% celokupne njezine pasive, (koja je bila skoro 12 milijardi maraka). Ali je nien likviditet bio. znaino smanjen. U ostalom kod Danatbanke bila je jedna komplikacija. Bili su vec uveliko pušteni u opticaj glasovi, da je ona prefrpela ogromne gubitke padom „Nordwolle”. Ali, kao što otoič rekosmo, to me bi trebao da bude uzrok, da se panika ne bi mogla da spreči, da ie Danatbanka imala propisni likviditet. Ona ca {e uostalom imala, ali je u toku meseca iuna i početkom jula isplatila velike sume svojim poveriocima, iscrpivši pri tome n ceo svoj reeskontni kredit kod Rajhsbanke.

IV. Funkcija novčanične banke u bankarskoj panici.

Bilo da banka nije vodila svoje poslove saobrazno postulatima dobre bankarske politike, bilo da iz drugih razloga nije u stanju da odgovori svojim obavezama, — ovo se odnosi na jednu ili na više banaka, žrtava panike, — u svakom slučaju smatra se, da. za suzbi-