Народно благостање
Страна 500 НАРОДНО стање да се домаћи повериоци повољније третирају од стра-= них. Тако да се данас са сигурношћу може да очекује да се и у случају, кад се желе да погоде само инострани повериоци, заводи општи. мораторијум. ~
За Мађарску се тврди да банкарски мораторијум који и данас траје и чија се ликвидација још не може да предвиди, дошао искључиво због обавеза према иностранству. Мађарске банке су могле да изиђу на крај са домаћим повериоцима, да нису скадирале велике суме дуговања на страни. То је тврђење сумњиво. У толико мање верујемо мишљењу, да је Немачка завела мораторијум због поверилаца са стране. Не верујемо то ни због тога што то демантује историјски развој догађаја : банкарски мораторијум је заведен тек пошто су домаћи повериоци навалили на банке, а после сазнања да је Данатбанка затворила шалтере. Али да данас морторијум у Немачкој све више циља на иностране повериоце, ван сваке је сумње. Доказ зато је да се према повериоцима у земљи мораторијум постепено ликвидира, а да је онај према иностранству остао у пуној снази. Немачка влада пак тврди да мораторијум одржава због тога што би дошла у тежак положај ако би га укинула, јер споразуми са иностраним повериоцима јотл нису готови,
У сваком случају ми смо данас сведоци једног необичног појава: једне добровољне нагодбе између немачке владе која заступа многобројне дужнике у земљи и претставника великих иностраних банака, које су један део поверилаца немачке народне привреде.
На први поглед изгледа технички немогуће да се у отште постигне такав споразум, толико је велики број дужника у земљи и поверилаца на страви.
Дужник под нагодбом не може да добије нов кредит! Немачки народ је пролонгацијом убио свој кредит на страни. Сад се самб уз гаранције и посредством државе може доћи свентуално до кредита. Пролонгација износи 6 месеца. Али ће и овај рок брзо да прође. Уговорено је даље, да код ранбурзних кредита јамчи и здавалац. Ових има 600 мил. долара а обичних ЗООмил. Један део ових кредита биће пренесен на Голддисконтбанку — на место дужника, које повериоци буду огласили за несигурне.
ЕРЕ naso aa čuo Sao |
Пољска је имала да трпи
због неколико инфлација из-
међу осталих руске рубље,
немачке марке, аустриске
круне и пољске марке. То
искуство јој је показало, какав огроман значај има буџетска равнотежа за стабилност валуте. И због тога се у Пољској неко време строго пазило да буџетски приходи премашују расходе. Тако су год. 1928. приходи били већи од расхода за 200 мил. злоти, а год. 1920. за 60 мил. Међутим са заоштравањем привредне депресије дошло је и до промене те политике. Прошле године је дефицит износио 53 мил. а у веколико ове буџетске године већ 76 мил. злоти. Уклањање овог дефицита је главни циљ унутарње владине политике. Програм за санирање, који је израдила Присторова влада предвиђа покриће дефицита од 350 мил. злоти. А то ће се исвести у главном уштедама на рачун државних чиновника и намештеника. Преко 200 мил. ће бити уштеђено смањењем плата и пензија и редукцијом чиновничког апарата. Већ крајем маја је проведено прво смањење плата државних чиновника и то за 15% (изузев официре, чије су плате смањене само за 5%). Затим у јуну су редуцирани разни чиновнички додаци што чини просечно 20%-но смањење. Тако су за ова 2 месеца плате скоро преполовљене, Почело се и са отпуштањем чиновништва ; досада је отпуштено око 5000, од тога 3000 из министарстава, Оригиналан је начин, на који
Санирање пољског буџета
НЕ Ер аневеаЕвАтнЕ ЕЕ
ВЛАГОСТАЊЕ
a]
Бр, 32
влада настоји да утеши чиновништво. Претседник владине партије Холувко изјавио је да су сами чиновници криви, што влада мора да примени присилне мере, јер се нису трудили да се редуцира велики чиновнички апарат, већ напротив скоро сваки чиновник радио је на намештању новог, да би себи олакшао посао. Чиновници, вели он, треба да кажу себи : Нас је превише, ми оптерећујемо превише ову младу државу, заплели смо је ко у паукову мрежу. Трујемо живот грађана шиканирајући их и делећи им безбројне инструкције и формуларе.
U našoj glost „Triumf i kraj preferencijala” jstakli smo mi da će neobično bogata želva Dšeniće m Nemačkoj s jedne, a teška privredna depresija s druge strane učiniće da će nemački uvoz pšenice ove godine da padne na tako nisku meru da jugoistočne agrarne države neće moći naći iržišle u onoj meri, u kojoj se očekivalo prilikom zaključenja ugovora o preferencijalu.
Poznato je da je Engleska najveća uvoznica pšenice. zatim dolazi Nemačka pa Jtalija. Engleska uvozi isključivo prekomorsku pšenicu, dok će Jtalija celokupnu svoju potrebu
Nemačka kao pofrošač pšenice
pokrivati iz Rusije, — koliko se da razabrati iz njihovog trсоуштзког исоуота. Nemačka potreba u pšenici ove godine сет se na
30.000 vagona, a nije isključeno da ona iznese 50.000 vagona, ali ni u fome slučaju ne bi ona mogla zadovoljiti potrebu za izvozom južnoevropskih država. Samo mi imamo ove godine preko 50.000 vagona pšenice za izvoz, isti slučaj je sa Madžatskom. Mi smo već ranije prefkazali ·da “će između Jugoslavije, Rumunije i Mađarske neizbežno doći do žestoke borbe o memačko tržište. Međufim borba nam je ušteđena. Uznemirujuća vest o pregovorima amerikanske Federalne Poljoprivredne Direkcije sa jednim evropskim sindikatom radi prodaje umagacioniranih viškova, Који „već mesec dana donose od vremena do vremena evropski i sveiski listovi ispunila se utoliko, što se Nemačka rešila da sve svoje potrebe u pšenici pokrije iz Amerike. U tu svrhu se ovih dana vode pregovori o jednom robnom kreditu od nekoliko milijardi maraka. U glavnom se radi o pšenici, pamuku,
bakru i sl. Amerika je izjavila spremnost da dade Nemačkoj
sličan kredit u 41/%, što znači veliku olakšicu za Nemačku,
koja oskuđeva u devizama.
Tako se vrlo lako može stvoriti situacija da Nemačka ove godine ne kupi ni jednog vacona pšenice od grešnih agrarnih država Jugoistočne Evrope.
oma ee == Немачка није у стању да од-
говара обавезама своје на-“ родне привреде у страној валути. Њезино метално и девизно покриће је тако кратко да би законски прописи били компромитовани одливом и за неколико стотина милиона марака. То повериоци врло добро знају, као што се зна и то да Немачкој не би ништа друго преостало него да једностраHO одложи плаћање према нестрпљивим повериоцима. За то није потребан мораторијум, за то је довољна уредба | о девизама. Најновија девизна уредба немачка од 4. T. M. која је кодификација свих досадањих пролиса, изазвала је негодовање у целоме свету а нарочито у Немачкој. Она је драконска и бесмислена. Каже се да Немачка жели да натера своје поданике да врате избегле капитале. Немачка Блада зна врло добро да је тих капитала релативно мало, кад се упореде са сумама које дугује немачка народна привреда у страној валути. Друго, она зна да су најдраконскија казне неспособне да огарантују остварење жељенога циља. |
Швајцарске банке и немачки улози.
еони