Народно благостање

Страна 502

izazvati veću potrebu za izvozom i olakšati situaciju na Ostalim tržištima, jer je ponuda velika.

Nažalost nemamo statističkih podataka o proizvodnji svinja kod drugih evropskih država, ali se zna da je Zbog miskih cena stočne hrane znaino porasla. Podaci koje imamo o danskoj proizvodnji početkom ove godine pokazuju njen nagli porast od 49 god. 1930. na 5,5 miliona komada. Godine 1925./29. је ц Danskoj je iznos cene svinja prema cenama stočne hrane bio 7 : 1. Danas stoji jedan tovar stočne hrane 67 dinara tako, da cena svinja mora pasti na 47 din. da bi se uspostavio stari odnos. A to bi tek izazvalo redukciju proizvodnje · Bvinja.

Услед великих приватних и

политичких дугова Немачка

плаћа сваке године велике

суме иностранству. Она то

| . мсже чинити само извозним

вишком, пошто нове кредите у већој мери не може да добије, Извозни вишкови прошле и у првом семестру ове године били су велики, али нису равномерно подељени, јер према неким државама немачки трговински биланс је знатно „пасиван, То су већим делом северозападне богате државе као Холандија, Енглеска и прекоморске као Америка, енглески доминиони и т. д. Године 1929. је пасива према Америци износила скоро 800 мил. марака, Великој Британији са доминионима 700 мил., према јужно-американским државама 560 мил. и т. д. Због тога се за Немачку поставља питање да ли она може побољшати салдо свога трговинског биланса, ако рестрингира свој увоз из оних земаља, чија је куповина добара у Немачкој мала. То гледиште је досада одлучно побијано. Ако једна земља, вели се, своје повећање куповне снаге од извоза у Немачку не употреби за куповину немачких производа, она је искоришћава за повећање увоза из других земаља, које су баш због тога у стању да поднесу велику пасивност трговинског биланса према Немачкој, Свака количина увезене робе изазива индиректно одговараући извоз немачких производа. Угледни економски и финансиски часопис Банк-Архив не дели то мишљење. Немачки увоз, тврди она, изазива сигурно одговарајући извоз добара само кад се ради о трговини са сиромашним државама. Ове су приморане да извозом плаћају увоз добара, потребних за повећање производње. Напротив, ако Немачка увози потребна добра из богатих и развијених држава постоји могућност да оне приходе од тога не троше, јер им то није - потребно, већ их штеде и дају у облику кредита другим државама. Задаћа Немачке је да свој увоз, у колико је то могућно, ограничи на неразвијене државе, које зато повећавају "сеој увоз из Немачке,

То је случај са државама Јужне Европе, чија је потреба за капиталним добрима врло велика, због интензифицирања пољопривреде, изградње железничке мреже и саобраћаја уопште, електрификације и т. д. У овом питању је од велике важности за Немачку чињеница, да је увоз из односних држава потпуно комплементаран -т. ј. он садржи највећи део животних намирница, које Немачка мора да увози, као н. пр. жито, месо, јаја, воће, вариво и т. д. баш ове производе је Немачка увозила из земаља, према којима је имала пасиван трговински биланс. Количине, које Немачка увози су огромне. Год. 1929. увезено је: жита и сточне хране за 1,1 милијарди марака, сточних производа за ! милијарду, воћа за # милијарде марака и т. д.

Пре кратког времена ми смо писали да ће овај увоз бити знатно смањен због повећања домаће производње. Успркос тога Немачка је у стању да лако преузме од јужно= европских држава сточне производе, живину, јаја, воће и вариво, најважније производе у извозу њиховом. А Немачка потреба у овим добрима је врло велика.

Интерес Мемачке за појачеље увоза из јужнсо-европских држава

НАРОДНО БЛАГОС

ОТАЊЕ Бр. 32

Odmah posle rata počele su agrarne izvozne države sa izvodjenjem standardizacije poljoprivrednih proizvoda. _Роznato je, kakav je uspeh imala standardizacija mesa u Argentini a ona mlečnih proizvoda u Danskoj i Holandiji. Kad su države uvoznice videle, da standardizirani proizvodi uvezeni sa strane sve više potiskuju domaće jeltine nestandardizirane produkte, počele su + one sa standardizacijom. Danas u svima državama izvoznicama kao i uvoznicima najuređeniji su mlečni proizvodi, · voće i роvrće. Manje je uloženo fruda na standardizovanju stoke, specijalno goveda ı mesa. :

U jednoj svojoj publikaciji berlinski Zavod za. proučavanje poljoprivredne konjunkture izlaže koristi, koje bi proizvodnja goveda i mesa imala od standardizacije, koja uređuje produkte prema kvalitetu, kako da је lako naći jedan zajednički tehnički termin za svaku vrstu istog produkta. iime se olakšava promet, jer je lakše odrediti cenu prema klasi produkta - upoređivati cenu, plaćene u raznim mesfima za isti klasu proizvoda. Poljoprivredniku se pruža mogućnost najboljeg unovčenja, jer mu je poznato, gde se i za koje kvalitete plaća najbolja cena. To mu daje potstreka da svoi rad; skoncentriše na proizvodnju najbolje plaćenih klasa.

Kod standardizacije mesa postoji osim toga mogućnost da se i materijalno utiče na tržište. Preokret u načinu ishrane, koji se dogodio poslednjih godina, najbolji je dokaz, potrebeljudi za Tinijim kvalitetima mesa, kojih nema. Potrošač će rado plaćati i bolju cenu za meso, čija mu je kakvoća ogarantovana. Tako bi se veoma lako moglo postići povećanje potrošnje.

Uređenje mesa bi trebalo provesti na osnovu iskustva učinjenog sa potrošačima. Treba paziti na svežinu, sočnost, izgled, finoću mišićnog {kiva i kostiju; u kojoj se meri menja količina pri zgotovljenju 15. d.

· Standardizacija goveda i mesa

Nemačka ne samo da će svoj delicit pšenice pokriti iz Amerike, već se ovih dana pojavljuje kao izvoznik iste. Uprkos svima merama za zadržavanje wisoke cene u zemlji, ponuda od nove žetve preti da sruši fu kulu visoke cene. Potrebno je olakšati domaće tržište izvozom. To 6: зе dalo izvesti na taj način, što bi izvoznik dobio pravo da docnije istu količinu izveze bez plaćanja carine. Kako je cena u zemlji mnogo veća no u inostranstvu, to je za izvoz potreban ogroman kapital. Po najnovijim уеstima Federalna poljoprivredna direkcija u Vašingtonu gotova je da finansira taj posao, naravno pod uslovom, da se cela izvezena količina kupi docnije, naravno od nje. Ona dolazi u položaj ne samo da pokrije ceo deficit Nemačke u pšenici, već i onaj deo koji se bude sada prodao u inostranstvo. Na: taj način omogućava Nemačka Americi uvoz u Evropu.

Nemačka izvozi рзетси!

Prema najnovijoj игедћ! о деvizama sva je roba podeljena ·M {ri grupe: u prvu spadaju sirovine, za koje se dobijaju

SE O devize neograničeno; u drugu grupu 1 fabrikati s ograničenim pravom na devize a u treću fabrikati a i životne namirnice, za koje se u opšte ne, daju devize. Time je potpuno presečen uvoz životnih паmirnica u Nemačku.

Kako misli Nemačka da posle svega izvozi u inOstranstvo? Onemogućavanje uvoza dovešće Nemačku u sukob sa svima državama. То je Nemačka već videla i lanjske godine sa Danskom i Holaadijom. Ne može se dobiti višak izvoza povredom irgovinsko-političkih obaveza.

Nemačka onemogučava izvoz putem devizne uredbe