Народно благостање

15, август 1931. · НАРОДНО РАЗНО ~ | -

— G. Aleksandar Mitić, komisioner, postavljen je za generalnog zastupnika Privilegovanog izvoznog društva u Beču.

·— Bara je nopen 18 досадањих продавница у Француској отворио још 20 нових у Паризу. Пошто су високе ца. рине јако отежале увоз ципела намерава он да у ОКОЛИЦЕ Бесансона подигне фабрику.

_—- На интервенцију француског министра пољопривреде пристала је Француска банка да есконтује менице које носе потпис пољопривредних задруга. Тиме је учињена овима велика олакшица. Осим тога влада намерава да по дузме судским путем кораке против бесиста на тржишту: пшенице, који искоришћавају вести о богатој- жетви.

— Румунска влада је знатно упростила контролу извоза воћа због веће експедитивности. Контрола ће се вршити само једанпут на граници на одређеним станицама.

БЛАГОСТАЊЕ Страна 523

:—- И Чехословачка је завела режим концесионираних увоза вештачког ђубрета вероватно због распада међународног картела.

— Приходи аустриских пошта и телеграфа су у првом полгођу 1981. год. знатно опали. Узрок томе је мања посета странаца.

— Првог августа отпуштено је у Пољској преко 600«

чиновника и намештеника.

— Директор највећег паробродарског друштва Ројел Мел, лорда Килсант, 0 чијој смо афери опширно писали, осу: Бен је на годину дана затвора због обмањивања јавност», лажним проспектима за зајам. За објављивање лажних го: дитшњих извештаја није осуђен због недостатка доказа.

— Za opravku i proširenje keja na Francuskoj obali u Splitu je predviđeno milion dinara. Licitacija je raspisana Za 25.0. In. >

BOB) B BB

8. Бајкић

СИТУАЦИЈА

Крај баннарсне панике у Немачкој. рација и ратних дугова. — Пруски плебисцит,

_- Тешкоће прсленгације иностраних кредита, — Брисање репаг. Мусслинијева дупла „пјатиљетнка“ и светски мир. —

Аустрија и Мађарска. — Горди Албион и саркастични Сирано.

Крај банкарске панике у Немачкој.

Ко би рекао да се у четвртак 13. августа навршио месец дана од експлозије банкарске панике у Немачкој и завођења банкарског мораторијума 2 Панике је нестало као лањског снега. Ко би рекао да су пре месец дана ситнији и крупнији повериоци малих и великих немачких банака били спремни да своје дужнике баце у ваздух захтевајући немилосрдно, као: Шајлок и последњу своју пару, гоњени страхом да не погубе своје капитале ! Ето шта је паника банкарских улагача! Данас су све банке добре и сигурне па чак и оне, чији бонитет није ван сваке сумње. „Народно Елагостање“ је одмах по завођењу банкарског мораторијума оштро критиковало тај поступак, тврдећи да је место тога Рајхсбанка требала да стави банкама на расположење потребне суме за исплату улагача; тада би се паника умирила за два три дана. Ко би рекао да ће се улагачи штедиовица, за које се зна, да су имобилизиране зајмовима датим самоуправним телима, у тој мери да умире, да је много pa није, но што је било намеравано, укинут мораторијум 1 према њима.

И ако је немачка штампа једна од најсамосталнијих у Европи, и ако стоји ван сваког политичког и службеног утицаја, ипак се мора да претпостави да је ових дана у питању немачког банкарског мораторијума било по мало и тенденциозног умирења публике. Али се ипак не може сумњати у вест, која се већ недељу дана понавља у новинама, на име да се код немачких банака одмах сутрадан по истеку мора. торијума појавиле тако. велике готовине, да су из страха да не могу одговорити својим обавезама, непосредно прешле у бригу, како ће да пласирају своју готовину. Два дана по ликвидацији мораторијума Рајхсбанка је пласирала код великих немачких банака већу своту благајничких записа Рајха са есконтом од — 15%. Операција са којом су биле обе стране задовољне, и Рајхсбанка односно Рајхскаса а и банке. Последње ради тога што су тако сјајно пласирал: своју сувишну готовину, на два три месеца, а Рајхсбанкг због тога што је на тај начин могла да покупи нешто готовине и олакша своје стање. | |

Наша критика поступка владе и Рајхсбанке може се

рећи да је постала гледиште стручних кругова. Рајхсбанка. . је јако критикована. Али се упркос убедљивим аргументима није могла она да доведе потпуно на ово друго гледиште, коме је под притиском јавног мнења приступила. Kao Moka за то наводи се пример да је пре неколико дана, кад су банке понова тражиле од ње већи пакет Рајхових благајвичких записа, да би олакшале своје касе готовине, ова из јавила, да их не може дати уз већу есконтну стопу од 8%. То је било у тренутку, кад је још важила службена дисконтна стопа OJ. 15%. Ту се показало да код Рајха и Рајхез банке није било потребне дубље концепције целокупне ситуације. Догод Рајхсбанка држи каматну стопу на 15%, ДОТЛЕ је њезина дужност, да јој се покорава у свим својим трансакцијама. Кад већ пристаје да да из свог портфеља у реесконт хартије приватним банкама, онда треба да одобри службену стопу.

Питање банкарске панике односно банкарских тешкоћа у Немачкој је истеком првог месеца потпуно ликвидирано. Интересантно је знати шта мисле о томе многобројни велики и мали повериоци малих и великих банака у многобројним државама у даљем и ближем суседству Не- · мачке, који су 16. а нарочито 17. јула полетели да повуку своје улоге, без икаквог другог повода, сем банкарског мораторијума у Немачкој.

До сад немамо никаквих података о томе како се развијају прилике у немачком банкарству, али је више но сигурно, да ће и у Немачкој и у свима другим државама код којих се показала психолошка међузависност у банкарству, да се изврши депласирање капитала од банака које уживају мање добру репутацију према депозитним установама, у које се има више вере. При томе ће највише да ћаре уста“ нове јавне руке.

Тешкоће пролонгације иностраних кредита. (С умирењем поверилаца са стране иде много теже.

јер ни са једном групом није постигнут споразум о пролон,. гацији. То је прилично забринуло комитет стручњака, који већ неколико дана заседава у Базелу са задатком. проучавања економских прилика у Немачкој односно њене крез дитне способности за кредите у будућности и за кредите