Народно благостање

15. август 1931.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 513

PAD CENA

— je centralna ekonomska pojava, po mišljenju Makmilanovog odbora —

1. Prethodne napomene uredništva.

Engleska je za vreme rata dostigla vrhunac ekonomskog poleta. Ali su se prvo kod nje pojavili znaci opadanja. Ona je osetila krizu dok su druge evropske države bile u naponu privrednog razvića.

Do 1925. godine mislilo se da je depresijacija engleske funte bila uzrok tome zaostajanju engleskog privrednog života iza onog ostalih država, jer je nestabilnost funte oduzimala Londonu položaj svetskog finansiskog tržišta, koji je on imao pre rata. Posle izvršene revalorizacije funte, odnosno posle ponovnog povratka Engleske na zlatno važenje, ekonomski život ne samo da nije pošao napred, već je dalje opadao. Opet je valuta oglašena za krivca privrednoj nevolji t. |. dellacija. Nešto docnije počinje Engleska banka da se bori sa

O OCA GOO OON OI BOS O У БАКУ о“ _

5 УУ

Prof. T. E. Gregory.

јакот fendencijom odliva zlata i opasnošću, da теtalna podloga padne na zakonski minimum. Radi odbrane funte, Banka je često morala da pribegava poveсапји kamatne stope, što je naravno bilo vrlo neprina Velike Britani|e i napredovanje tehničke reorganizacije u Americi i Nemačkoj, dalo je povod novom He-

no držale principa da banke ne smeju imati nikakvu drugu vezu sa macionalnom proizvodnjom, sem da je ктед таји 1 (0 и glavnom kratkoročno. Nezadovoljnici su činili tu politiku odgovornom što engleska industrija nije bila u stanju da izvrši racionalizaciju. Međ kritičarima se najviše isticao profesor Kins. Sve je veći bio broj njegovih pristalica. Jedan deo se regrutovao iz levice leberističke stranke, a drugi deo iz krugova tekstilnih industrijalaca. On je prvi počeo da napada nervozu Engleske banke zbog metalnog pokrića tvrdeći da nema potrebe da se utrkuje s ostalim bankama da

jatno industriji. Nazadovanje izvesnih industriskih gra- |

ima što više zlata u kasama, jer zlato nije zato da služi kao pokriće obaveza, već da se njime obračunavajtu salda bilansa plaćanja. Zbog ovoga mu je, bez razloga, dat predikat inflacioniste.

Posle berzanskog kraha u Americi ekonomske prilike u Engleskoj su se još jače pogoršale, tako da ie pitanje valute i kreditne politike engleskih banaka došlo fiajzad pred parlament. Ministar finansija Snauden је uzeo u odbranu napadnufe ustanove, ali nije mogao da umiri protivnike. Zbog toga je odlučio da obrazuje jednu anketnu komisiju od prvih engleskih stručnjaka, teoretičara i praktičara, radi proučavanja sviju tih problema. Komisija je imala za zadatak pre svega „,da prouči nacionalne i međunarodne faktore, koji utiču na bankarstvo, finansije i kredite i da predloži mere, koje

Prot. ]. M. Keynes.

bi imale osposobiti te važne ekonomske kategorije da pomognu razviće trgovine i industrije i olakšaju zaposlenje radnika.” ·

U ostalom ni sam Snauden nije bio ubeđen, đa je postojeće stanje dobro. Pri obrazovanju komisije on je rekao: „Nečega lošega mora biti u organizaciji novčar–

у ! stva, kad špekulativna orgija na 3000 km daleko može zađovolistvu profiv engleskih banaka, koje su se strikt- !

da potkopa finansiski sistem Engleske, i da pogorša znatno položaj radništva gotovo u svakome kraju sveta. Mi moramo pronaći sistem, u kome će novčarstvo biti ne gospodar već sluga privrede.”

Komisija je imala 13 članova, od kojih su dvojica profesori političke ekonomije, jedan pretstavnik Engleske banke, jedan bankar, dva pretstavnika akcionarskih

· velikih banaka, tri pretstavnika leberističke stranke, |e-

dan bivši ministar finansija i t. d. Komisija je dobila u parlamentarnim engleskim dokumentima naziv „Makmilanova” po imenu pretsednika. On je jedan od naj-

čuvenijih engleskih sudija — za vreme rada same ko-