Народно благостање

Страна 514 |

misije imenovan je za sudiju najvišee suda. On je po-

znat kao neobično dobar organizator i rukovođa anket- |

nih komisija. |

Posle jednogodišnjeg rada objavila je komisija svoj izveštaj u zasebnoj knjizi, kao parlamentarni dokumenat. Prvobitno je bila namera da se njeni protokoli drže u tajnosti, ali su oni ipak ugledali sveta. Ova

su dokumenta objavljena u trenutku najveće nervoze.

zbog bankarskih teškoća Nemačke i velikog odliva zlata iz Engleske. | ako se u njemu predviđala mogućnost tih teškoća i predlagane mere za lečenje samih uzroka, ipak se dokumentu nije obraćala pažnja za vreme poslednje krize, jer u njemu nije bilo recepata za izlaz iz ekonomske krize bez lečenja uzroka. Ali posle ugovora o pozajmici 50 miliona 1. st. i posle umirenja duhova, engleska |avnost je počela da mu obraća veću pažnju. Pre nekoliko dana pitao je jedan parlamentarac Ministra finansija, da Ili se vlada slaže s tim izveštajem i da li namerava da učini što treba, da se preporučene mere итакопе. |

Jedan deo javnosti je bio vrlo nezadovoljan tim izveštajem. Uzrok leži verovatno nu tome, što ц пјети nisu nađeni predlozi za brz i siguran izlaz Velike Britanije iz današnje depresije. Odbor je n. pr. prilikom kritikovanja rada Engleske banke posle uvođenja zlainog važenja kazao, da je za pravilno tretiranje monetarnog problema, koji je posve međunarodni, čak i kad bi ono teoriski bilo mogućno, potrebno toliko znanja, umenja i gledanja u budućnost, da to niko nje imao, niti je mogao imati. ..

Uostalom iz drugog jednog razloga nije se moglo očekivati od Mak-milanove komisije da pruži katezoričke recepte za lečenje opšte privredne depresije. Ona је sastavljena od pretstavnika najraznovrsnijih pogleda i interesa, za koje se unapred znalo, da se nikada ne mogu složiti u. svima pitanjima. Čitava polovina izveštaja sadrži odvojena mišljenja pojedinih članova ili pojedinih grupa. Ali samo |edan jedini član, lord Bradberi, bivši Ministar finansija, nije hteo da potpiše ceo izveštaj. On je pretstavnik tradicije londonskog Sitia, koji je bio glavni predmet kritike u izveštaju, te je sasvim prirodno, da nije mogao da ga potpiše. U pogledu rezervata i odvojenih mišljenia može se reći da se ona odnose na pojedina manje važna i detaljnija pitanja.

Ali u onom, što je najglavnije, u pitanju uzroka рт.

vredne depresije u Engleskoj, pa i u svetu, složili su se svi (sem lorda Bradberia).

Kad je 1926. godine sedmi Ministar finansija u Francuskoj krahirao sa pokušajem lečenja valuine i finansiske krize, francuski parlamentarci, čija je giavna mana da veruju da sve znaju, a čija je glavna osobina, da ništa stručno ne znaju (sa nekoliko retkih izuzetaka) morao je da kapitulira pred siručnjacima. Tadanji Ministar finansija Raul Pere, docnije potpretsednik kabineta, koji je pre nekoliko dana, usled praznina u irancuskom zakonodavstvu, oslobođen odgovornosti zbog nedopuštenih veza sa bankarom Usfrikom, obrazovao je komitet od O stručnjaka za proučavanje pitanja stabilizacije francuskog franka. Mi smo svojedobno taj izveštaj nazvali jevanđeljem stabilizacije novca. |

Na istoj visini stoji izveštaj Makmilanovog odbora. Na njemu su sarađivali ljudi, koji uživaju u celom svetu reputaciju velikih teoretičara i odličnih poznava– laca faktora današnjeg ekonomskog života. To su protesor Kings iz Okstorda i profesor Gregori, iz Ekonomske škole u Londonu. Danas su to u pitanjima ekonom-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

| ___Dp 33

ske politike vodeće glave u svetu. Uz njih je bio Mak Kena, direktor najvece englecke banke i takođe bivši Ministar finansija.

· O izveštaju Mak-milanove komisije pisaće se vrlo mnogo. Mere, koje treba preduzeti, radi suzbijanja privredne depresije u Engleskoj, pa eventualno i u ćelome svetu, formulisana je ona u vidu „preporuka”. Ona napominje u početku izveštaja, da je trebala u stvari da proučava samo monetarni uzrok privredne depresije, ali da je to nemogućno bilo, a da se ne dodirnu i ostali UZTOCI.

II. Poremećaj ravnoteže između ponude i tražnje.

A. Svuda povoljno stan{e do 1925.

Ako bacimo pogled na svet kao celinu, onda ćemo morati konstatovati u mnogo pogleda razliku između Evrope i ostalih kontinenata. Istina je, da je dezorganizacija valuta i jednostrano razviće proizvodnje za ratne potrebe uzelo maha i van Evrope. Ali je zamašaj destrukcije, dezorganizacije i socijalnog i ekonomskog ekstenzificiranja dostigao neobičan intenzitet na evropskom kontinentu. Dok je ostali deo sveta napredovao u izvesnim pravcima, čak i intenzivno, za vreme celc ove periode, — i ako se svuda osetilo dejstvo međunarodne krize, kroz koju prolazimo, — doile se za Evropu može pre reći da je izvesno oporavljenje uzelo maha — umesio napretka. Prva perioda oporavljenia je završena 1925. god. Posle toga se nigde nije čuo glas da valutna reforma i privredna rekonstrukcija stoje u suprotnosti. Industrisko oporavljenje žavisi od vaspostavljanja reda u valuti. Promenljiva valuta ne samo da je lišavala dotičnu zemlju pomoći inostranstva u vidu zajmova, nego je poikopavala celokupan temelj socijalne i ekonomske strukture. Vreme posle 1925. оод., kad su se završili raznovrsni valutnt eksperimenti započeti 1914. god. — moramo podeliti na 2 periode, koje se jako razlikuju: prva je do 1928. god., a druga počinje sa berzanskim poletom u Americi u leto 1929. U prvoj periodi uslovi i fehnika zlatnog važenja bili su per saldo povolini po ekonomski progres, a naročito povoljni po povraćanje prestiža zlatnog važenja. I kod novčaničnih banaka okolnosti su bile vrlo povoljne. Vladali su srdačno-prijateliski, odnosi između novčaničnih banaka Ujedinjenih država, Nemačke i Engleske. Svi su izgledi bili da će te banke i vezi sa Francuskom bankom inaugurisati novu eru uspešne ihtimne kooperacije. Istina, već u prvim danima te periode cene su počele da padaju, ali ne tim tempom, da bi. mogle da ugroze ravnotežu, pri čemu je. racionalizacija počela silno da smanjuje troškove proizvodnje.

B. Povećanje produktiviteta.

Uvećani napor čovekov i rastuća vlast nad prirodom urodili su plodom. Prema podacima. Ekonomske sekcije Društva naroda stanovništvo kugle хеппе poraslo:je od 1913. do 1925. god. za 5%, a za isto Vfeme se generalni indeks proizvodnje popeo za 18%. A ako isključimo žita i druge materije za ishranu, nalazimo da je indeks proizvodnje skočio za 25%. Drugim rečima, ako se blagostanje ceni prema porastu materijala za proizvodnju finalnih produkata, onda nalazimo da su izvori blagostanja mnogo više pojačani nego broj stanovništva. i |

Ako uporedimo godinu 1913. sa 1918. godinom, onda ćemo dobiti istu sliku samo s tom razlikom, da је položaj Evrope znatno poboljšan u upoređenju sa osta-

·'lim svetom. Stanovništvo u svetu povećalo se za 10%,

\