Народно благостање

škova proizvodnje. I tako je tehnički napredak stvorio

· pojedinaca, bilo restrikcijom količine koje dolaze na tr-

15. август 1931.

proizvodnja sirovina i maferijala za ishranu za 25%.,

Sam materijal za ishranu popeo se za 16%, a sirovine | za 40%.

C. Porast.međunarodne trgovine.

Sa gledišta međunarodne irgovine porast nije bio tako markantan ni u pogledu Evrope, a ni u pogledu celoga sveta. Ako uzmemo 1913. godinu za osnovicu, onda ie volumen međunarodne trgovine do 1928. godine DOrastao za 24%. Više no porast volumena proizvodnje materije za ishranu, ali mnogo manje no proizvodnja sirovina. Ali u svakom slučaju porast međunarodne trgovine je veći no porast stanovništva. Evropsko stanovništvo (uključujući Rusiju) popelo se za 8%, dok ie spolina trgovina porasla samo za 7%. U svakom slučaju ove statistike, u koliko su tačne, pokazuju da su uslovi za pobolišavanje narodnog blagostania na celom svetu bili vrlo povoljni.

IU. Deistvo povećate proizvodnje. A. Smanjenje froškova.

Nije teško naći objašnjenje uztoka povećane DrOizvodnje ti ovoj periodi. Za vreme rata je bila veća tražпја radne snage nego ponuda i to je dalo većeg zamaha standardizaciji industrijskih medoda i uvođenju mašina, koje ušteđuju radnu snagu. Naporedo s tim usavršava se organizacija poduzeća: izvode se integracija i horizontalna i vertikalna koncentracija. Ni posle rata nisu prestale te sile da dejstvuju. U Americi, zahvaljuiući роrastu tražnje, organizuje se produkcija u ogromnim poduzećima, čime se postižu ogromne uštede u troškovima. U drugim zemljama, kao na primer u Nemačkoj, pritisak međunarodnih obaveza i druge okolnosti urodile su proces reorganizacije industrije. Mnogostručan DOkret, poznat pod imenom racionalizacija, imao je jak uticaX| na smanjenje troškova u svima industrijskim zemljama, — i ako im ie motiv bio različan.

Ni poljoprivreda nije mogla da protivstane tehničkom napretku poslednjih godina, a to |e imalo za de|stvo da |e apsolutan volumen polioprivredne proizvodnie znatno povećan bez odgovarajućeg povećanja TrO-

ižlišnu radnu snagu u poljoprivredi u isto vreme kad i u industriji. Istovremeno se pojavljuje kao konkurencija poljoprivrednim proizvodima niz veštačkih proizvoda. (kao veštačka svila protiv pamuka).

B. Hiperprodukcija sirovina.

Tehničke usavršice i delimična zamena prirodnih proizvoda veštačkim, zajedno sa slabljemnjem porasta stanovništva, stvorili su delikatnu situaciju još pre DO{ave depresije od 1929/1930. godine. Delikatnost |e ležala u činjenici da |e hiperprodukcija izvesnih vrsta materija za ishranu i izvesnih sirovina izazvala pad njihovih cena ispod opšteg nivoa ceha.

Мап зуаке зитије, да је павао рогаве proizvodnje рбдешсе, гите, Каје 11. 4. бто изток екопотзке Јаб поsti zemalja, čije blagostanje zavisi od njihovih cena, 105 pre pada opšteg nivoa cena. Nesumnjivo je da je restrikcila ponude jedino srefstvo za suzbijanje hiperprodukcije pojedinih dobara. Brutalan je proces, kojim se slabiji proizvođač izbacuje iz stroja i potrebno je зиviše dugo vremena da se proizvrede dejstvo, ako se dotični artikal proizvodi u većem broju malih gazdinstava. A racionalizacija ne samo troškova broizvodnje, već i same ponude, bilo kontrolom prodaje od strane

НАРОДНО БЛАГОСТАЊ

~

Črpača 515

žište — a u cilju stabiliziranja cena i garantovanja tentabiliteta i poslednjem gazdinstvu — nisu laki pothvati. Mnogobrojni modaliteti stabilizacije primenjivani su posledniih godina, u pojedinim krajevima i u celom svetu, na gumu, šećer, cink, katu, bakar, gvožđe, kalai, pšenicu, pamuk i t. d. Nijedan nije uspeo. Pitanje užroka izlazi iz okvira naše siudije. Za nas |e glavno da je hjihov neuspeh uzrok novih perturbacija cena. To naročito važi za slučaj kad momentani uspeh tog pothvata izazove povećanje ponude ili kad se jedan deo povuče sa tržišta. =

Осајпо teškom je postala situacija zemalja, koje proizvode sirovinu. Visoke cene za vreme i posle rata obodrile su proizvodnju, a pri povećanju nacionalnog dohotka i jačanju finansijske snage, proizvođačka zemlja može lako dobiti kapitale na zajam. A to pak ojačava potrošnju putem dopunskog uvoza i prolongaciju dugova. Porast proizvodnje vodi niskim cenama, a Ove navode na mere protiv daljeg pada cena. Bankrotstvo tih manipulacija dovodi do sloma cena, sprečava dalii uvoz kapitala, a pritisak stranih dugova Гог5та па 510 |ači izVOZ.

Drugi uzrok poremećaja između ponude i lražnic leži u protekcionalističkoj politici posle rata. I to је ponovo povećalo produkcionu sposobnost tako da više ceo aparat nije mogao da bude stalno zaposlen.

IV. Posledice međunarodnog pada ce08.

Prema indeksnim brojevima cene na veliRKo su u 1930. godini pale za 17%. Po indeksnim brojevima ERonomista od februara 1930. do februara 1931. godine bad iznosi 21% (84,2 na 66.5). Cene izvesnih proizvoda su pale za 40—50%. A u febraaru 1931. godine po indeksi Ekonomista gotovo sve cene su bile ispod predratnog nivoa. __

А кад зе cene na veliko uporede sa kretanjem cena koštlanja života i indeksnim "brojevima prosečne nedeljne nadnice, konstatuje se da su prve pale mnogo više no druge.

Taj |e pad imao sledeće posledice:

1) Neokrnjeni su ostali svi dohoici u određenoj sumi novca, kao što ie kamata na državni dug i u opšie na dugoročne obligacije sa nepromenjenom kamatom.

2) To isto važi i za one dohotke, koji su utvrđeni uzansima i uređdbama, kao penzije, pomoć nezaposleniIta 1 fo d. | ај

3) Znatno se povećava kvota učešća u socijalnom produktu prvih dvaju grupa. A znatno je reducitan deo koji se ima podeliti među ostalima. | |

4\ Pokušaj i koregiranje te reparticije !таји 2а роsledicu depresiju i nezaposlenost.

5) 5а радапјет cena sve se leže „snosi, ista suma duga. 165

Veliki pad cena otvara problem smanjenja troškova. Poduzetnik čiji proizvodi padaju u ceni gleda đa smanji troškove redukcijom nadnice ili na drugi način. |

Pad cena prvo pogađa poslovnog čoveka (izuzev da ona dolazi od smanjenja froškova proizvodnje). Naravno da on prvo pokušava da poveća svoj, kapacitet, ali to ne može uvek i beskonačno da uspe. Qn gleda da obustavii onaj deo posla, koji najmanje rentira. "Time se smanjuje zaposlenost. On će dalje gledati da modilicira uslove rada tako da ovaj manje košta. Ali najzad će biti primoran da smanji nadnice. Na kraju poduzeće postaje nerentabilno i time izaziva novu nezaposlenost. А 1 proces investicija ozbiljno je sužen u današnjem

/