Народно благостање

22. август 1931.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊ

Страна 529

БЕДА УСРЕД ИЗОБИЉА

хли

„НАЈВЕЋА ЕКОНОМСКА ЗАГОНЕТКА ДАНАШЊИЦЕ“

У бр. 30. „Народног Благостања" изашао је чланак под горњим насловом, у коме је указано на чудноват парадокс данашњице, да велики број људи не може да задовољи своје потребе ни у оним добрима, којих има и сувише, тако да њихова производња више не рентира. Оскудица усред изобиља, гласи парадокс данашњице.

У претпрошлом броју репродуцирали смо једну глосу из париског „Гана“ који у истом смислу персифлира данашње „богатство у беди".

Пре две недеље добили смо позив од |. К. 1. (International Industriel Relations Association) ca cejMmrreM y Hoyjopky (oilice oi Vice-President in the United States, Room 600) Ha KoOHrpec, KpajeM aBrycTa, y

Амстердаму (Холандија), на коме ће се расправљати,

група питања, која спадају у област

„Сопијално-економске планске привреде" односно Потребе планског подешавања производних способности и нивоа живота.

Главна места позива на конгрес гласе:

„Незапосленост је распрострањена по целом свету. Прођа производа је све мања услед недостатка куповне снаге. А произвођачка способност је повећана прогресивно механизирањем и прогресом техничких проналазака. У свету повећаних економских извора, запосленост није обезбеђена радницима, а ниво живота није се повећао у сразмери продуктивне способности. Постоји несразмера (дисхармонија) између економске способности и куповне снаге.

„Васпостављање равнотеже може бити, изгледа, постигнуто само међународном кооперацијом према данашњем стању економског живота. Развиће транспортних и саобраћајних сретстава из дана у дан ојачава нову привредну јединицу која отвара поглед на нов ступањ економског развића. Али тај процес још није потпуно завршен. још има крајева на свету, који у великој мери задовољавају сами своје потребе. Други су пак у много већој мери међузависни. Међузависност се све више шири на рачун самодовољности.

„По неки народи и по неке индустриске гране ипак нису свесне тога јачања јединства светске привреде и због тога теже самозадовољењу потреба, који се често постиже само на штету благостања човечанства, које може бити обезбеђено само ако економска и политичка база буду на реалности екотомског развића.

„Економске и социјалне науке и научно управљање подузећима пружају податке о проблему планске привреде и о њезиној примени. Планска привреда је кооперативан задатак и нагао пораст међузависности за све народе је у исто време прилика да заједнички раде на решењу тога проблема.

„Конгрес изрично избегава да даје прилике појединим народима да излажу своје проблеме. Национална искуства су само илустрација једне фазе економске хармоније и дисхармоније. Наглашава-

ње искуства у извештајима појединих крајева само је прилог економској кооперацији са осталим крајевима. Гледиште самог конгреса најбоље је изражено са речи „свет“ у место израза „међународност"'. Сматра се да јасан поглед у данашњу стварност економске заједнице света може да служи за

сновицу националној економској политици у правцу међународне кооперације и према томе изгледа да је сасвим здрав поступак да се дискутују економска факта у место политика појединих народа. Нама изгледа да целокупна људска мудрост лежи у томе у којој мери један народ може да допринесе хармонији светског економског живота".

Програм конгреса.

1.) Данашњи парадокс — незапосленост у сред економског напретка: Значај незапослености у свету, референт Др. Мак Лазар, Париз. Дискусија ће се водити на основу реферата: Рт. Е. 5. Вепћат, од лондонске Школе за економске и политичке науке ; пређе доцент на универзитету у Сиднеју, Аустралија ; Пг. У. А. Вегласе, директор Metropolitan Life Insurance Company, AMepMka H una Jipжавног Одбора за радничку статистику американског Статистичког удружења ; ОПг. битап М. Кпозбигу апа Ог. М!дгед Рансћид, Америка ; [.. К. Тао, директор Завода за социјална истраживања ; Dr. Франклин Л. Хо од Нанкиншког универзитета, Кина и Др. Роберт Вилбрант, Тибиншки универзитет, Немачка.

2) Начела и применљивост планске привреде.

а) Проблем планске привреде. Референт Рг. Бем! Рогмлп, Економски завод Вгоокшпоз 5 инНоп, Вашингтон.

6) Начело и пракса научног управљања. |

[. У Америци, референт РПг. М. S. Person, New York.

И. Покрет у Европи, референт Хуго фон Хан, Женева.

3.) Потенцијали у националној планској привреди:

а) Крајеви са суфицитарним продуктивним капаци-. тетом.

6) Крајеви са недовољним извозима и ограниченим тржиштем.

ц) Крајеви са делимично развијеним извозима.

4. Кооперативни покрет.

5.) Потребе и сретства за међународну планску привреду. а) Економско одељење Друштва Народа.

6) Међународна банка и њен потенцијални однос ка планској продукцији,

ц) Искуство и потенцијали у међународним привредним уговорима : Референт : професор Јозеф П. Чемберлен, Колумбиа универзитет, Њујорк.

д) Привредна база регионалних уговора.

е) Међународна планска привреда у индустрији. професор М. Бон, Берлин.

6.) Животни стандард, резултирајући из продуктивног капацитета и куповне моћи.

а) Међународни уговори о стандарду радничком : референт : Алберт Toma, директор Међународног бироа рада Друштва Народа.