Народно благостање

" „Страна 568 НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ _ 5 Bp, 36 ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА НОВЧАРСТВО = Аустрија је после кризе Кредитаншталта добила од

— Nemačka Rajhsbanka snizila je diskoninu stopu od 10 na 8%, a lombardni od 12 na 10%.

— Bremenska banka Šreder smanjila je svoju glavnicu od 15 na 12 miliona maraka (202,5 odnosno 162 mil. dinara).

— Бугарска Привилегована аграрна банка снизила је каматњак на хипотекарне кредите од 12 на 10%.

— U Beogradskom trgovačkom sudu održano je 31. avsta stečajno ročište Kosmajske akcionarske zadruge koja je pala. pod stečaj u julu 1929. godine. Pasiva iznosi 3 miliona a aktiva 210.000 dinara.

— Na jednoj od poslednijih sednica Upravnog бо

012. hipotekarne banke odobreno je 79 zajmova u ukupnom iznosu od preko 3 miliona dinara. j — Meksiko pušta u opticaj srebrni novac a zlatni povlači.

Zlato će i dalje služiti kao pokriće novčanica, dok će JIMI

novac imati prinudni kurs.

= Министар трговине и индустрије наредио је, да се за рад свих заложних завода на подручју Хрватске и Славеније, Срема, Бачке; Баната, Барање, Босне и Херцеговине, који се баве одобравањем зајмова на ручне залоге, каматна стопа до даље наредбе не може наплаћивати више од 24%,

- урачунавши у ту своту режијске и манипулативне трошкове. = „Муслиманска- банка д. д' у Високоме повећава главницу од 250.000 динара на 1 милион. |

— Бугарска влада дала је исковати у будимпештанској жовници новца дукате од 50 лева за 144 милиона лева и дукате од 100: лева за 150 милиона. 5

= Швајцарске велике банке основале су конзорцнум за помагање банака у финансијским тешкоћама.

= Око 40 мањих банака у румунском Ердељу преговара о оснивању синдиката. Преговори су убрзани откако се банка Берковић и'Комп; налази у тешкоћама. Она је повукла: велике износе из: Ердеља и ставила у незгодан положај већи број тамошњих банака.

— Riimunska vlada izradila je projekt zakona o bankama. Osnivanje. afilijacija dozvoljeno je, samo domaćim bankama i stranim, u čijim je upravnim i nadzornim odborima jedna trečina članova, rumunskih. državljana.. Zakon. obuhvata kreditne zavode u opšte. Minimalna glavnica za bukureštanske neakčionarske banke iznosi 20 miliona (6,7 miliona dinara), а ха аксonarska drušiva trostruko. Time vlada hoće da prisili male banke da se fuzionišu-i. stvore veće, finansijski jače. zavode.

—. Španjolska vlada. namerava da intervencijom spreči dalji pad kursa pezete, koja treba pod svaku cenu da se održi na 52: 1 1. st. Svaki iznos ponuđen ispod. toga. kursa biće kupljen ı blokiran.

— Rumunska Narodna banka namerava da emituje 1 milijardu leja (335 mil. din.) 6%-nih blagajničkih bonova. Tako hoće da pruži priliku domaćim bankama da se oslobode velike gotovine. Bonovi se mogu eskontovati uz 7%.

— U Madžarskoj je objavljena uredba, po kojoj su sva lica, koja duguju inostranstvu obavezana da do 10. зе ptembra prijave državnim vlastima iznos duga i valutu. |

— U Nemačkoj je devizna uredba proširena i na iznose od 1000 maraka (13,5 hiljada din.). Rok prijave je 5. septembar. Osim toga snižena je minimalna granica za dobDbivanje deviza od 3000 na 1000 maraka (40.500 na 13,5 hiljada din.).

— Raihsbanka je pristala da rediskontuje ruske menice,

koje skadiraju u septembru. U tu svrhu odobrila je 150 ina.

maraka. (2 milijarde din.).

.— U Berlinu je otvorila šaltere novoosnovana Lombardna banka (glavnica 5 mil. maraka — 67,5 mil. din.) sa zadaćom da daje. predujmove na hartije od "vrednošti. Njeno otvaranje је u „„Mezk-sa..otvaranjem..berze.

(енглеских и американских банкара кредите у износу од преко

30 мил. шилинга! (240. мил; дин.). Исти банкари далигсу Немачкој и: Мађарској велике кредите, које су сада морали против воље пролонгирати. Због тога они траже од Аустрије исплату кредита, чији рок пада ових дана: Ова им“међутим нуди исплату једног дела, а остатак после 3: месеца.

| .—.U poslednje vreme je kurs akcija: Krigerovih:boduzeća pretrpeo znatan pad, i ako: poduzeća., vrlo: dobro stoje. Izgleda da postoji :organizovana. besistička akcija na svetskim: berzama protiv Krigera. Tim povodom Kriger je objavio kominike, u ko-

jem saopštava čistu dobit svojih poduzeća u prvom: polgođu

ove:: godine. Ona :se: neznatno :smanjila od 15,2 na 14 mil. dol. (851.odnosno 784 mil. din.). Čista dobit od poslovnih.::transakcija iznosi 5,7 mil. (319 mil. din.). O: nekimvelikim gubitcima na južno-amerikanskim papirima ne može biti ni govora, kaže on, jer sva njegova poduzeća :zajedno nisu.u Južnoj Americi investirala više od 7,5 mil: dol. (900 mil. din:). Obaveze :su::prema prošloj godini smanjene za 20 mil. dol. (1120 mil. din.). Svi krediti, koje njegov. koncern uživa dugoročni su.->Najkraći rok je 4. god. Njegov koncern: je podelio. svega | топ дојо КкгаТ коročnih kredita.

=— "Међу градским штедионицама и бановинске“ штедионице "Савске бановине. воде се преговори о“ обравовању савеза; исто тако између градских штедионица: и бановинске штедионице Дунавске бановине. Овакав» савез већ постоји у Приморској бановини. — Пошто овакви савези буду основани у свима бановинама, образоваће се. општи савез за целу државу.

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ

— Francuska banka je zvanično .. saopštila. · nemačkoj Rajhsbanci da pristaje na Bazelski sporazum o G-mesečnoj prolongaciji kredita. | -

— Nemačka vlada namerava da razreže jednu novi vrstu poreza, koju ona naziva žrtveni porez. Vest o tome izazvala je protest kod građanstva, pošto je kancelar Brining: poslednji put kad |e uredbom povećao poreze, svečano obećao, da poreske terete neće više povećavati, već će se ograničiti na smanjenje izdataka.

— Austrijska vlada izradila je projekt zakona, po kome je svaki zaposleni austriski državljanin, osim državnih činovnika, dužan da plati porez na zaposlenje. Ovaj će se razrezati prema visini zarade. Prihod od tog poreza upotrebiće se za bomoć nezaposlenim.

— U čehoslovačkoj je povišen dodatak carini ha brašno za 12 na 47 kruna (od 20 na 79 din.), na raž od 17 na 19 (od 28,6 na 32 din.), ječam od 34 na 36 (od 57 na 60,5. din.), a na zob па 7 кг. (11,8 ап.) од 100 Кот. |

— Francuska je oslobodila od carine uvoz kale iz Brazilije, a zato je dobila preferencijal za svoj izvoz vune i svile u Braziliju.

— Американско Министарство финансија намерава да емитује зајам од 1,1 милијарду долара (61,6 милијарди динара), и то 800 мил. дол. (44,8 милијарди дин.) уз 3 од сто дугорочно, а 300 мил. дол. (16,8 милијарди дин.) уз 1'и по од сто краткорочно. Тиме ће се избећи повећање пореза. Целокупни износ употребиће се на откуп старијих зајмова скупљег каматњака. Рок дугорочног тропроцентног зајма је 24 године. Успркос рекордно ниском каматњаку влада се не боји неуспеха. Прошли 3 и по одстотни“ зајам од 834 мил. долара. (46,7 милијарди динара) осам пута је преуписан. '— Већи део американски банака · пристао“је“ зна базел-

ски. споразум о пролонгирању кредита Немачкој.