Народно благостање

12 септембар 1931. _ НАРОДНО

„Политика“ од 10; септембра опширно се бави овим питањем и међу осталим доноси. калкулацију хлебарског удружења. Због њене оригиналности ми ту калкулацију доносимо. на. овом месту и сматрамо да она најбоље илуструје,

како је у Београду питање снабдевања. хлебом решено на|

нерационалан и старински начин. O томе ће бити доцније више говора.

„Дословно калкулација хлебарских удружења гласи овако: За једну средњу пекарску радњу у Београду која

производи и продаје разне врсте хлеба. до. 350. килограма | потребно: је 30: килограма брашна Одг по 3:80; свега МА ди-:нара; 80 килограма брашна 2: no. 3:50) свега 282 динара; |

150: килограма брашна 5: по: 3, свега 450: динара ; кирија за локал 80 динара, квасац 34 динара, три радника. 100 динара, један ученик на стану и храни 20 динара, соли 9 динара, дневни порез 15 динара, осигурање радника 6:50: динара, растур; брашна 10 динара, дневна потрошња дрва за гориво 70: динара, осветлење 5 динара, хартија за паковање 15 динара; одржавање чистоће радње 10 динара, отпис алата 10; динара, таксе за фирму и оџачара 5 динара, непредвиђених. трошкова: 10: динара, укупно 1255,50 динара. Од 30. килограма: брашна Одг добије се 39 килограма белога. хлеба по 4,50 свега 175,50 динара, од 80 килограма брашна, 2; извуче се 104. килограма полубелог хлеба по 4, свега 416 динара од 150. килограма, брашна 5. изради. се 195 килограма црнога хлеба по, 3,50, cBera 682,50 динара, што укупно чини 1274 динара.

__ Према, том рачуну један хлебарски мајстор који проазведе и прода наведену количину хлеба заради дневно свега 22,50 динара. На основу тога, примећује се да би пекарски мајстори, по, праву које им даје сам закон о сузбијању скупоће могли још повисити цену хлеба. за, 0,85 динара по килограму“. |

Али нисмо ми једини који устајемо против. тога. Бео- ,

градске новине доносе претставку Радничке коморе, упућену Београдској општини, у којој се напомиње, да је ово нагло поскупљење хлеба тешко погодило економски слабе а нарочито радништво, коме је хлеб главна животна намирница. Комора сматра, да је оволико поскупљивање хлеба и сувише велико и да би цена при стручној калкулацији могла бити знатно мања. Даље се вели да је познато, да хлебари увек имају бољи рачун кад је цена брашну виша због чега је пракса утврдила и закон прописао, да општина има да одреди цену хлеба. Због тога се Суд општине. београдске моли, да. хитно сазове једну конференцију интересената, на

— Pri zaključenju lista saznajemo, da. је Minhenu го пајуеб петаска екопопизга, ргојезог Гијо; Вгепапо, и 87. godini života.

NOVČARSTVO- |

— Danska. Narodna. banka povisila je kamatnjak od 3 na.4.i po od sio.

— Американско Министарство финансија објавило · је. да је дугорочни 3%-ни. зајам од 800 мил. дол. (44,8 милијарди дин.) преуписан и ! и по краткорочни зајам од 300. мил. (16,8 милијарди дин;) четири пута је преуписан.

— У, Перу је отпочела рад новооснована Централна: новчанична банка: Њене златне резерве износе 6,3! мил. дол. (346,8: мил. дин.): Валута ће- се стабилизирати према долару, у односу 1:63:

БЛАГОСТАЊЕ Страна 585 којој би: била заступљена и Радничка комора, па да се па њој стручном калкулацијом одреде цене хлебу, које би одговарале правом стању с обзиром на поскупљење жита и брашна.

Ако већ мора бити Београдска општина она инстанција од које зависи цена хлебу коју наш сиромашни радник мора да плаћа, онда се и ми прикључујемо захтеву 6београдске Радничке. коморе.

У вези читавог низа одредаба у погледу увођења закона о продаји пшенице у земљи, објављује 8. ов. м. „Агенција Авала“ следеће саопштење Привилегованог извозног друштва:

„Сви млинови који се досад нису пријавили Привилегованом друштву (а то, су сви млинови из. целе земље, сем оних из Баната и Бачке) морају се одмах пријавити са изјавом: да ли ће продужити трговачку или ушурску ме љаву; јер обе мељаве један исти млин не сме вршити. | Сви трговачки млинови морају куповати потребну шшенипу од Привилегованог друштва за извоз. Укинуто је ограничење у погледу мељаве бачко-банатске пшенице, коју такође могу млети сви млинови у неограниченој количини. |

Прописане пломбе млинови; ће куповати од Привилегованог друштва и водиће о њиховој употреби књигу, онако исто као што ће водити књигу о улазу пшенице и излазу брашна“.

А. 10. о. м. објављује Привилеговано друштво:

Испоручиоци пшенице дужни су да приликом наплаБивања рачуна по испорученој пшеници поднесу уверење своје пореске управе о плаћеној порези.

Као јединачно брашно сматра се добивених 80 кгр. брашна од 100: кгр. пшенице.

Трговачки млинови не смеју примати од произвођача пшеницу „на ускладиштење“. Ушурски млинови пак могу, је примати „на ускладиштење“, али ће је водити засебно у књизи и подносити недељни извештај Друштву.

Улнурски млинови не смеју узимати ушур у новцу, већ само у пшеници.

Сви млинови без разлике (како трговачки, тако и ушурски) тражиће од Привилегованог друштва књиге и потребне обрасце по којима ће слати извештаје Друштву, по цени коштања.

Пажња млиневима

ЈНА СЛУЖБА.

— Швајцарска савезна влада преузела је гаранцију за зајам: од 5 мил. фр. (82,5. мил. дин.) швајцарског треста сатова, који се налази: у финансиским тешкоћама.

— У Италији је пала под стечај: Банка Бергамаска лем: депозити е конти-коренти: која постоји још од 1373. год. са главницом од: 30 мил: лира: (90: мил. дин.):

— Акција санирања познате румунске банке Берковин' наишла је на тешкоће. Између вођства и улагача није још дошло до споразума, зато је румунска Народна банка одбила да банци: отвори: одобрени-кредит од: 150 мил; леја; (50: мил. дин.).

_— IU сенозоуаска čestvtje: u osnivanju Međunarodne agrarne banke preko praške Landesbanke, Česke Hipotekarne banke i, Moravske: hipotekarne banke. Ove će sudelovati sa 13 . miliona. kruna (18,9 miliona. din.) u glavnici, a. 13 mil. u rezervi,

|