Народно благостање

Страна 586

— Француски кредит Енглеској у износу од 5 милијарди фр. (11,2 милијарди дин.) подељен је на две транше по 2,5 милијарде. Прву су задржали новчани заводи у својем портфељима, а друга је предложена јавном упису уз 4,44% који је завршен за 48 сати. Обавештени кругови гоБоре да је већи део и ове транше ушао у лиснице новчаних

„ вавода, који су се отимали о овај папир. Француске банке се гуше у новцу тако, да су врло нерадо пристале на макар: и делимичан јавни упис. Пет милијарди франака не значи много за француске банке. Сам Креди Лионе је крајем јуна располагао готовином од 3 милијарде (6,7 милијарди дин.).

— Румунска Народна банка повећала је за последњих 5 недеља контингент новчаница у оптицају од 20 на 23,5 милијарде леја (6,7 на 7,75 милијарди дин.). |

___— Државна хипотекарна банка извештава, да већ сада врши есконтовање купона бр. 9. Селигмановог зајма, који доспева 1. октобра.

| —0Celo grčko bankarstvo god. 1930. brojalo je 39 Бапака, od kojih je 7 inostranih. Veći deo — oko 66%; — nalazi se u Atini. Ukupna gilavnica i rezerve 1930. god. iznose 4,4 milijarde drahmi (1,8 milijardi din.), od čega 56% pripada velikim bankama, njih 6, uračunavši Narodnu banku i Hipotekarnu banku. Ukupne obaveze svih banaka povećale su se od 16,5 na 17,4 milijardi, što znači da se velika pažnja posvećuje ulozima, čiji je iznos porastao od 14,7 na 15,8 milijardi t. |. od 6 na 6,5 mili-

jardi din. Ovako veliki iznos uloga banke зи розноје živom agi- ;

tacijom u narodu, pri čemu se izrodila oštra konkurencija u kamatnjaku. Zbog toga je ovaj dosta visok. U ciliu dobivanja što većeg Droja uloga osnovano je više afilijacija, a.uspostavljen je i premiski sistem. Budući da je najveći broj kredita bio kratkoročan, banke nisu mogle ulagati novce ha duži rok. Zbog održavanja likviditeta mnogo se poslovalo menicama.

(Odnos svih dužnika prema ulozima popeo se na 91% prema 88% god. 1929. Situacija se nešto popravila zboo toga što se iznos kredita po menicama i lombardu povećao za 0,7 na 6,6 milijardi drahmi. Dugoročne investicije skočile su za 0,4 na 9,2 milijardi, a dugoročni krediti od 2,2 na 2,3 milijarde. Potraživanja inostranih banaka smanjila su se od 5 na 4,3 milijarde. Efektni portfelj povećao se za 1,4 na 3,9 milijardi drahmi.

'(Glavnica i rezerve 6G velikih banaka iznose 2,6 milijardi. Kratkoročni kreditori iskazani su sa 13,2 milijarde prema 11,9 god. 1920. Porast iznosi 10%. Dugoročni ulozi su porasli od 2 na 3,2 milijarde t. j. za punih 60%. Kreditori po tekućem računa iskazani su sa 2,6 milijarde prema 3,5 milijarde godinu dana ranije. Ukupna potraživanja skočila su od 17,9 na 19 milijardi. |

— Вести о претстојећој фузији Дрезднер банк са Приват унд Комерц банк у Берлину службено су демантоване. — Упркос општем очекивању аустријска Народна банка није снизила каматну стопу, коју је 23. јула била повисила од 7 и по на 10 %. Није користила ни интервенција владе. Вођство Народне банке које се састало ових дана

решило је да остави каматњак на досадшњој висини. Узрок“

томе је велики губитак девиза који непрекидно траје и пораст меничног портфеља на преко 625 мил. шил. (5 милијарди дин.). Банка је објавила комунике, у коме каже, да чека на резултате преговора за зајам у Женеви. Претседник Д-р Рајш био је за то да се каматњак снизи за 1%, али се томе успротивила Банка за Међународне обрачуне.

ПАРОННО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 37

— Око 620 берзанских посредника Берлинске берзе претрпело је велике губитке због затварања берзе. Међутим ни поновно отварање берзе није им донело спас, јер је забрањена слободна трговина папира. Она се у главном налази у рукама службених берзанских посредника.

= Рок за пријаву односно предају девиза и злата у износу од преко 1000 марака у Немачкој продужен је за 4 дана до 19. септембра.

— У управу бечке Кредит -Аншталт изабрани су: Д-р Гвидо Хеслингер, Д-р Алојс Марге, Д-р Рихард Степски и Д-р Ханс Штиглајтнер, а иступили су: Блох-Бауер, сер Хенри Стракош и Енрико Хердмајер.

— Као последица бегства калитала из појединих средње-европских држава у Белгију, Холандију и т. д, банке у Холандској одлучиле су да за извесне улоге чеће плаћати камату.

=— Мађарска Народна банка објавила је да се одредба о обавезама приватника од преко 5000 пенга (50.000 дин.) „према иностранству не односи на стране држављане, који „живе у Маџарској. :

— У гмериканској савезној држави Арканзас 9 малих „банака са укупно 2 мил. дол. (112 мил. дин.) улога затво„Риле су шалтере. | | — У Грчкој 1. новембра ступа на снагу нови закон о "банкама, по коме су чланови надз. одбора одгозорни 3% све |неисправности учињене у једној банци, осим тога да цела

|главница мора бити уписана и пријављена, ниједном осни"вачу нити члану надзорног одбора не сме се дати предујам ни кредит, књиге се морају водити на грчком језику, биланси "поднесени Министарству финансија морају бити у реду. За сваки преступ кажњавају се у првом реду чланови недзерног одбора до 80.000 драхми (35.000 дин.) новчане казне. " Затвором се кажњавају директори банака, који буду улоге употребљавали у недопуштене сврхе.

—Promet Poštanske štedionice u avgusta mesecu poka! zuje sledeću sliku: u čekovnom prome{u otvoreno je 96 novih računa kod ukupnog broja od 19.938; promet po tome računu iznosio je 5.644.7 miliona dinara, a stanje uloga krajem meseca bilo je 806.6 miliona dinara. Ulozi na štednju porasli su za 9 miliona na 296.17 miliona dinara, a broj štediša iznosi 166.7 hiljada lica. Ukupni ulozi iznose krajem meseca | milijardu i 102 miliona dinara.

JAVNE FINANSIJE | _— Карловачка градска општина узеће од Хипоте-

карне банке зајам од 2 и по милиона динара за довршење канализације. Каматњак биће за 2 од сто изнад дисконтне стопе Народне банке. “

= Италијанске банке прчстале су на Базелски споразум о пролонгацији краткорочних немачких кредита.

— Румунски дефицит у приходима од царина износио је год. 1930. 1040 мил. леја (348 мил. дин.). При састављању овогодишњег буџета водило се о томе рачуна и предвиђени приходи су знатно смањени. Привредна депресија је и тај рачун помрсила. Приходи од царина су јако узмакли. Досадањи дефицит пење се на 1123 мил. леја (375 мил. дин.), а до краја године прећи ће 2 милијарде (700 мил. дин.).

— Чехословачка влада намерава да ради одржања равнотеже у идућем буџету повиси за 50% царине ка кафу

Ти чај.

U hotelu „Splendiđ” sobe su vrlo čiste; svaka soba ima toplu i hladnu tekuću vodu i centralno grejanje.

U hotelu „Splendid” cene su упо итеrene: soba sa 1 krevetom od din. 40 5 do 70, soba sa Ž kreveta od d. 60—100. 8

„IPLENDIJ

BEOGRAD

Ko samo jedanput odsedne u hotel „Splendid” uvek će posle odsedati u njega, jer se u njemu ima najveća | udobnost i nalazi se u centru varoši, · зргосци Dvora, Brianova (ranije Dvorska) ulica br. 5. — Telefon: 22693