Народно благостање

12 септембар 1931. НАРОДНО

— Sa prvim Ovoga meseca oipočele su pariska i praška

berza sa zvaničnim побћтапјет пазег stabilizacionog zajma. Po-

četni kursevi bili su 85.— до 85.50%.

_ Ministar finansija je smanjio proračun mariborske Opštine za podizanje carinarnice i stanova Za činovnike od 21.5 miliona na 19.5 miliona dinara.

— Austria |e dobila od Francuske kredit od 50 miliona šilinca (400 miliona din.), radi isplate onog dela engleskog krcdita, koji nije prolongiran. :

SOCIJALNA POLITIKA

·— (О исхрани пасивних крајева одржана је конференција 31. августа у Министарству социјалне политике и народног здравља. Конференцији су присуствовали претставници Министарства пољопривреде, саобраћаја, правде, као и изасланици савске, приморске, зетске и врбаске бановине. Према извештајима је услед суше овогодишњи принос у људској и сточној храни у појединим крајевима подбацио, тако да ће се морати набавити храна из осталих крајева наше државе.

— У Прагу је отворен пети конгрес међународне централе савеза болесничких благајни. Ова је основана 1928. године у Брислу. Претставници социјалног осигурања, који су присуствовали конференцији рада у Женеви 1928, године, јасно су увидели да рад Међународног бироа рада, који прати социјалну акцију организованих држава и одржава везу с њиховим владама, мора бити допуњен приватном иницијативом централе за социјално осигурање. Централа одржава у Женеви стални секретаријат помоћу кога стоји у сталној вези с институцијама за социјално осигурање и савезима појединих земаља. Међународном институту припада 18 држава и очекује се да ће ускоро при ступити још три, наиме Француска, Румунија и Шпанија. Ивститут помаже пропатанду обавезног социјалног осигурања. На овогодишњем прашком конгресу претресаће се питање помоћи институцијама за социјално осигурање у времену привредне депресије. Конгрес ради у три комисије.

Благо незапосленим! |

— У Аустрији се проучава предлог о давању помоћи пезапосленима у натури. Само мали део помоћи био би у готовом, остало у хлебу, брашну, млеку, месу ит. Д.- На тај начин влада би хтела да у исто време помогне пољопривреди и уопште домаћој производњи.

__ Nemačka vlada namerava da u okolini Berlina kolonizira oko 100.000 nezaposlenih. Svaki nezaposleni sa familijorn dobiće 2 do 4 jutra zemlje sa lepom kućicom od 2—3 sobe i ostalim. Za provođenje ove akcije predviđa se 250 miliona maraka (3,38 milijardi din.). Naseljenici će primati do iduće žetve potporu u nezaposlenosti pod uslovom da i sami budu zaposleni pri izgradnji kućica.

TRGOVINSKA POLITIKA

— Новосадска трговачка комора обратила се Привилегованом друштву за извоз земаљских производа с питањем, да ли сељаци, који су се код трговаца задужили за разну робу, смеју ове своје обавезе подмирити у пшеници. Привилеговано друштво је дало потврдан одговор уз примедбу, да трговци морају сељаку пшеницу обрачунати. па утврђеној цени од 160 динара и да су трговци, који на тај начин дођу до пшенице, дужни да је у случају продаје · продаду само задругама или повереницима Привилегованог друштва.

—_ Земљораднички парламентарни клуб у Бугарској

затражио је увођење монопола трговине зрнастом храном. Монопол трговине би имао да се повери једној устансвг која ће радити преко земљорадничких задруга а коју ће финансирати Бугарска земљорадничка банка. Купогну u

ВЛАГОСТАЊЕ Страна 587 продајну цену би одредила држава тако, да би продајна цена била знатно виша, како би се надокнадио губитак од извоза,

— Швајцарске пиваре преговарају са пољским извозницима о куповини хмеља. То би било на штету Чехословачке и Немачке.

__ француско-турски трговински уговор закључен у 1929. год. ступио је на снагу ових дана.

__ Енглеска влада одобрила је Совјетима кредит од 10 мил. ф. ст. (2,7 милијарди дин.) за њихове поруџбине текстилних машина, са роком од 2 и по године.

— Између Швајцарске и Чехословачке дошло је до споразума у трговинским преговорима. Швајцарска ће снизити царине на ципеле, а Чехословачка на чипке, свилу, грамофоне, грамофонске плоче и чешљеве.

— Између Италије и Француске дошло је до споразума о увозу стоке. Француска одобрава увоз стоке, произведене само на талијанском земљишту. Стока увезена у Италију неће се моћи извозити у Француску због тога, што ће се жигосати на граници.

— Нова аутономна царина на црвени, жути и мешани кукуруз износи у Италији 30 лира (90 дин.) од 100 кгр. (досада 4,2 лире—12,6 дин), а на брашно од њега 39,8 лира (119,4 дин.) (досада 11,55 лира односно 34,65 дин.). Ставови ступају на снагу чим се заврше преговори са Румунијом.

— Француска је забранила слободан увоз дрвета и грађе. Дозвољава се само увоз у одређеним контингентима, који су незнатни. Ова одредба се односи у првом реду на руско и пољско дрво.

___Austriski ministar poljoprivrede izjavio je da će u Austriji biti uspostavljena jedna centralna ustanova za regulisanje uvoza stoke.

— između Italije i Rumutnije završeni su trgovinski pregovori. Italija se obavezuje da kupi godišnje najmanje 21.000 vagona rumunskog kukuruza, zato ima pravo da sama određuje carlnski stav.

KOMUNALNA POLITIKA

— Мере за сузбијање скупоће у Загребу. Под председништвом бана Савске бановине одржана је 4. 0. м. конференција свих градоначелника Савске бановине у Загребу, на којој се расправљало о сузбијању скупоће у градовима. Међу предложеним мерама налази се: искључење посредника између сељака и градских пијаца; олакшање довоза намирница; максимирање цене месу од стране бановине; најзад нормирање цена по загребачким гостионицама.

— Као што је познато, пре кратког времена у Загребу је основан картел трговаца дрветом за гориво (на ницијативу Министарства шума и рудника). Тиме се загребачка општина не може сложити и спрема офапзиву противу тог картела. Она испитује калкулацију цена и има “амеру да у сопственој режији купи дрво за гориво од других општина, да би га што јефтиније продала загрепчанима.

___O iinansiskom stanju Beogradske opštine гејензао је pretsednik Opštine g. Milan Nešić na jednoj od poslednjih sednica opštinskog odbora, koja je trajala svega pola sata. G. Nešić ie istakao, da su opštinske linansije veoma povoljne, da Opština redovno i ekspeditivno finansira svoje poslove i da će, ma da u ovom mesecu ima da isplati na ime raznih anuiteta po unutrašnjem i spoljnjem zajmu preko 30 miliona dinara, taj iznos isplatiti samo iz sopstvenih sretstava. Sud ima рофрипо товисnosti da odgovara svima obavezama iz sopstvenih sretstava, ne oslanjajući se niukoliko na tekuće račune kod Poštanske štedionice, ili na gotovinu iz unutrašnjeg zajma, koja leži na jed nom beskamaijnom računu kod Poštanske štedioniče, а 1по5 preko 45 miliona dinara,“