Народно благостање

Страна 588

НАРОДНО.

ЗЛАГОСТАЊЕ Бр. 31

TRGOVINA

— Кварнерска слободна зона која је уведена прошле године, није показала жељене резултате због њеног привременог карактера; услед неизвесности да ли ће тра-

· јање слободне зоне бити продужено или не, нису се могле

развити трговина и индустрија. У Риму је затражено да се рок трајања слободне зоне продужи. Помиње се 10 година. Тврди се, да ће зона бити проширена и на Црес и Лошињ.

— На шибеничкој пијаци продаје се грожђе по пола динара килограм.

— Извоз италијанских вина у првом: полгођу ове године порастао је на 255.000 хл. према 166.000. хл. у истом раздобљу прошле године.

— Godine 1930/31. opala je u Елеје ко] тазејапа роутšina za 251.000 akera, dok su se livade povećale za 149.000. Srazmerno tome povećalo. se brojno stanje stoke: eoveda za 3,71%, ovaca za 8,8%;. i svinja za 20,2%. Broj konja smanjio se та: 2,4%.

- — Грчки извоз вина знатно је. опао. У првом семестру ове године износи 22424 тоне према 33.031 у истом раз-

· добљу прошле године.

— Свежих шљива извезено је од 1. до закључно 6.

овог месеца: преко Суботице за Беч 43 вагона, за Чехо--|

словачку 39 вагона, за Немачку 87 вагона, за Чехословачку 11. вагона, за Немачку 3 вагона. Преко Јасеница извезено је шљива: у Аустрију 63 вагона, у Немачку 17 вагона, у Енглеску 51 вагон.

— Руска трговачка делегација, која се ових дана бавила у Аустрији, поручила је велики број мотора: за бродове, лаких и теретних аутомобила и специјалних машина. У питању су још поруџбине речних бродова, челика и машина за прераду дрвета. Руси би хтели да Аустрији лиферују сировине као дуван, сирови бакар, жито и т. д. |

— Ovogodišnji ribolov u Dalmaciji doneo je slabije rezultate no lane; uzrok leži u lošem vremenu koje je vladalo u doba kad se najviše love sardele i skuše. U toku avgusta: prodano je na splitskoj ribarskoj pijaci sveza 498 kgr. ribe prve

vrste (u prošloj godini 691 kgr.), druge vrste 6943 kgr. (u: pro:

šloj 7585. kgr.), treće vrste 5862 kgr., četvrte 4893 kgr. (8562 kgr.), a pete vrste 20.987 kor. Morskih rakova je prodato 6186 komada. INDUSTRIJA

— Proizvodnja srebra pre rata iznosila je 31 mil. unca (unca — 28,3 grama), a danas 241 mil. To je uzrok da mu je cena jako pala, možda više no što bi to trebalo prema stanju rezerva. Jedna unca prodaje se danas po 13 do 14 din. Njegova je cena niža no što bi fo u stvari trebalo: da bude, jer se zna da proizvodnja neprestano raste i da su rezerve u zemlji skoro, ne– iscrpne. Srebro je danas na prekrefnici. Verovatno da nije daleko vreme, kad će se početi upo{frebljavati u šire industriske svrhe. U hijladama unca proizvedeno: je u svetu:

1920. 1925. 1058. ~ 1980.

Meksiko 67 93: 091100. 105 Sjedinjene Države 55 664 ЕН 58 49 Капада 13 20 22 26 Centralna i Južna Amerika 17 31 31 26

Ostale zemlje 21 35 38 38

Ukupno 173 245 258 244 |

— У питању електрификације Дунавске бановине довршене су студије. Резултат испитивања је, да је најбоље електрификацију препустити приватној иницијативи путем закупа одн. концесије. База електрификације био би Врдник. На првом месту би: се извршила електрификација ју-

љеније области.

— Bugarska fabrika cementa 0 a. d. prestala je sa radom zbog toga, što na lageru ima preko 60.000 tona cementa, koji neće moći prodati, jer se građevinska sezona "završava.

— У Паризу ће се 17. септембра одржати међународна конференција произвођача сребра, на иницијативу Међу-

њаци из Енглеске, Француске, Индије, Кине и Јапана.

— У Румунији ће бити основан институт за петролеум са задаћом да води рачуна о домаћој производњи и потрошњи, као и о извозу петролеума. У вези с тиме воде се преговори за фузију највећих друштава, која раде румунским капиталом. То су Кредитур Минијер, Петрол Блок, "Субсолул, Петролун Романеск и и. Р. Д. П.

POLJOPRIVREDA

— Овогодишња берба вона у Аустрији је врло богата. Крушке се употребљавају за пекмез, ширу и исхрану свиња. Упркос томе рачуна се са вишком од преко 100 вагена. Још је теже са јабукама, чији је извоз у Немачку скоро сасвим престао. Цена им из дана у дан пада. Товар "најбољих јабука кошта 300 до 320 дин, _док се оне средњег квалитета продају и по 160 дин. а за кување 12 до 15 дин. од товара.

— У Румунији је пре кратког времена објављена новела закону о пшеници, по коме се извозвицима пшенице исплаћује по вагону извезене пшенице 10.000 леја (3350 дин.), а брашна. 13.000. (4460 дин.). На првокласну пшеницу за семе Пољопривредни завод плаћа продуцентима премију, која је за 35% изнад дневног берзанског курса. Сретства за премијски фонд добијају се од таксе на хлеб, и то ! леј "(33,5 паре) на бели хлеб од 700 до 1000 грама, 1 леј на пециво од 250 до 500 гр., 1 леј на обични хлеб од 700 до 1000 гр., 0,50-леја на специјални хлеб од 200 до 500 гр. и 0,20 леја на црни хлеб од 500 до 1000 грама. Сваку продају пшенице преко 100 кгр. треба пријавити властима.

— Велика суша у Италији уништила је готово потпуно овогодишњу жетву парадајса. Због тога ће и произпуно овогодишњу жетву парадајза опасти за 50%.- Гахо исто су страдале маслине и грожђе. Врло слаби су изгледи на жетву шећерне репе и кукуруза. Слаба жетва репе ће добро доћи индустрији шећера, која има велике вишкове на лагеру. — Румунски сељаци смањују производњу пшевице због ниске цене. Ове године ће у молдавској области бити засејано за преко 50% мање но прошле.

SAOBRAĆAJ

— југословенски Лојд јавља, да је Министарство саобраћаја припремило 1000 вагона за извоз нашег зоћа. Вагони су преудешени на тај начин да ће воће приликом транспорта имати довољно свежег ваздуха и да ће моћи да издржи и дужа путовања.

А пРаниа Ини имнн нашнна НОВ МАРИН тини на а Нианне он Е ОН АНАЛИМА УНА АВА НА НА АНАЛИМА МА РАНА вене ннаинАН Ини

ТРГОВАЧКО ОБАВЕШТАЈНИ ЗАВОД А. Д. ПРЕЂЕ МЕРЕ

к. С. РОМ 2 СО.

пигпинивввпнпинивинвпваппанившнинанвини ва опоцинннвннниплинива

чимнннџинним ввшрасннннин вапџоминшннши

Кнез Михајлова 59.

: НАЈВЕЋА ИЗВЕШТАЈНА ОРГАНИЗАЦИЈА НА СВЕТУ БЕОГРАД ЉАТРЕЂБ

Бериславићева а

жне Војводине и Срема, па би се затим прешло и на уда-

народне трговачке коморе, на којој ће суделовати струч-