Народно благостање

12 септембар 1931. НАРОДНО

— Пољска железница проводи велике уштеде, Велики број возова, који се слабо рентирају, брисани су из возног реда, а преко 3000 намештеника биће Оптуштено у најскорије време.

— Према програму за изграђивање јавних складишта у нашим лукама, почеће се овог. месеца са зидањем. једног царинског јавног стоваришта на Сушаку. Одмах после тога градиће се једно у Сплиту и два у Дубровнику. Чим буду завршена сва стоваришта, прогласиће се у тим лукама слободна зона.

ZADRUGARSTVO

—- Савез кожарских задруга Дунавске бановине основан је на скупштини одржаној на имању државне ергеле „Карађорђево“ 2. септембра.

КОМЈОМКТОКА — Ни велика врубина овог лета није могла да поправи потрошњу пива у Аустрији, која стално назадује. У седам

месеци ове год. износи 855.198 хл. према 1006, 129 хл. у истом

раздобљу прошле године. Пад износи око 15%.

— Broj nezaposlenih u Nemačkoj povećao se za 91.000 na 4,195.000, a u Engleskoj za 28.437 na 2,762.219.

— U Italiji je pao pod stečaj veliki hotelski koncern Societa anonima marine e pineta di frigene u Rimu (glavnica 10 miliona Шта 1. j. 30 miliona din.) zajedno sa afilijacijama Vila Domus i Vila del Mara. Pasiva iznosi 23 mil. lira (69 mil. din.).

iZ POSLOVNOG SVETA

Godišnje skupštine.

12. septembra: Tvornica pokućstva i drvene robe d. d. Zagreb (redovna).

14. septembra: Destilat d. d. Zemun (redovna).

19. septembra: Jugoslovenski kreditni zavod a. d., Beograd (vanredna).

22. septembra: Jugoslovensko dogradnje, Zagreb (redovna).

25. oktobra: Okružna timočka banka, Zaječar (redovna).

"Trgovački registar.

Pančevačka komercijalna banka i štedionica dd. d. Pančevo, прав likvidacije. — Prva međumurska ftkaona.d. d., Čakovec, upis.osnovanja. Akcion. kapital din. 500.000.— (podeljen na 5000 akcija po din. 100.—). — Kolonijalno trg. društvo detaliista „Kooperativa” a. d., Beograd, upis likvidacije. — Filijala Srpske kreditne banke d. d. Vukovar, sa sedištem u Vinkovcima, upis osnivanja i preuzimanja celokupne aktive i pasive Vinko= vačke štedionice u likvidaciji. — Zvečevo novo, šumska induвија а. d. Zagreb, upis novoizabranog člana uprave Dr. Viktora Aleksandra. — Fabrika čelika Đorđa grofa Turnskog d. d. centrala Guštanj-Ravne, upis otvaranja: filijale, u Beogradu. Elza, paromlin d. d. St. Mikanovci, upis osnivanja društva. Akc. kapital dim. 1,000.000. — (podeljen-na 1000 akcija od po 1000.din.). — Hrvatska dion. štedionica, Otočac, upis novoizabranog člana uprave g. Petra Liubića. — Tapred d. d. teretno i autobusno promeino d. d. Zagreb, upis promene čl. 4., 9., 10., 12. i 13. društv. pravila.

Licitacije.

"Tehn. odel. kr. banske uprave, Split, 7. okt., za izradu zgrade carinarnice u Šibeniku (3,256.775.95). — Tehn. odeljak, Petrovac, 23. sept., za dovršenje sreske zgrade u Petrovcu (621.996.89). — Tehn. odeljak, Prijepolje, 24. sept., za izradu vodovoda u varoši Sjenici (050.000.—). — Komanda sav. div. oblasti, Zagreb, 15. sepft., za podizanje zgrade u Delnicama (956.676.46). — Tehnički odeljak kr. banske uprave, Sarajevo, 26. зерћ, 22 izradu Danovinskog puta Obrenovac—Debrc

d. d. za cestogradnje i VO-.

БЛАГОСТАЊЕ _пранај 589

(878.238.69). — Tehn. odeljak kr. banske uprave, O 2. okt., za izradu pijace u varošici Dojtane (408.643.38).

Zakoni i uredbe.

Ustav Kraljevine Jugoslavije. — Zakon o izmeni Uvodnog zakona za zakonik o sudskom postupku u građanskim parnicama. — Zakon o prodaji pšenice u zemlji. — Zakon 0 biračkim spiskovima. — Zakon o dopuni Zakona o izvozu pšenice, Taži i pšeničnog brašna.

Bibliogratija.

Arhiv za pravne i društvene nauke, Beograd, juli-avgust. — Glasnik Zavoda za unapređenje spoljne trgovine, Beograd, br. 17. — Beogradske opštinske movine, Beograd, br. 17. — Carinski glasnik, Beograd, br. 8. — Železničarski zadružni vjesnik, Zagreb, br. 5. — Gajret, Sarajevo, br. 17. — Zemljoradnička zadruga, Beograd, br. 30. — Jugoslovenski industrijalac, Beograd, br. 1. — Indeks, Zagreb, br. 2.

RAZNO

— Потрошња пива у Аустрији за првих 7 месеци опала је за 30% према истом времену прошле године. Нарочито у Бечу је конзум јако опао. Као главни узрок се наводи незапосленост.

— У Цетињу је основано друштво „Дурмитор“ а. д. са главницом од 500.000 динара. Циљ друштва је стварање предуслова за туризам у Зетској бановини.

— Потрошња јаја у свету на главу становништва годишње: Канада 330 ком., Сједињене државе 209, Ирска 203, Шведска 190, Данска 185, Белгија 180, Француска 165, Немачка 120, Швајцарска 125, Пољска 115, Русија 110.

— У Лондону је ових дана предата саобраћају прва улица калдрмисана гвозденим плочама. То je Connaugth

Road, koja води великим доковима. Изабрана је због тога што њом дневно прође преко 80.000 тона робе. При гвоз'деном калдрмисању пут се прво бетонира,

затим асфалтира, па се у мекан асфалт постављају гвоздени квадрати ол 35 цм. Плоче су храпаве да се коњима не клизају ноге. Стручњаци наглашавају практичност ове нове калдрме. Она је, вели се, јако отпорна, лако се оправља. Сви радови и све оправке могу се вршити нестручним радништвом ради сузбијања незапослености.

— Бугарска броји 6 милиона становника према 5,48 мил. у децембру 1926. године.

— У Немачкој ће све пензије преко 2000 марака годишње бити редуциране.

— Нема сумње да су нови аутоматски телефонски апарати веома практични. Човек не мора да губи време чекајући, док се телефонискиња јави. Међутим једина непрактичност је што је телефонисање у мраку немогуће. У случају какве несреће, н. пр. пожара, провалне крађе, човек мора најпре да тражи светлост, телефонску књигу, па тек онда телефон, док се то код старог телефона кратко свршавало. — На дан 13. и 14. септембра о. г. одржаће се у Београду редовни конгрес привредних комора и важнијих привредних организација са следећим дневним редом : П

1. Утврђивање количина наших извозних производа, од 1. 1Х. 1931. до 31, УП. 1932. год. и мере, које треба предузети, да би се тај извоз остварио ;

2. О нашој пољопривредној производњи, мере које су предузете и које треба предузети, да се иста унапреди.

3. Преглед стања наше привреде :

а) заната, 6) индустрије в) трговине.

4. аутомобилизам и аутобусни: саобраћај у крајевима, где нема железница.

5. Финансиска оптерећења у вези са нејасним пропи-

«сима Закона о самоуправним путевима.