Народно благостање

Страна 582 НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ (ЛА - РБ:

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ _

Ени „Службене новине“ од 8. gurnost. Kada komisija ne ume ništa drugo već samo da ukaže Нови послови Привилего- септембра ове TO. MOHOCe| na političku nesigurnost, onda je ona izgubila svoje pravo Doване Аграрне банке нов закон о допуни закона | stfojanja. Frankijev plan ima smisla samo u vremenu krize kao о увозу и извозу пшенице, | Što je sadašnja, pošto se u normalnim vremenima 'dirigovanje paxH H nmeHHuHOr (Opauta,| kapitala iz bogatih u siromašne zemlje vrši automafski po poкојим се овлашћује Привилегована аграрна банка, ma HpaBH | znatim načelima. зајмове у сврху финансирања извоза и увоза према закону Jedna dalja podkomisija imala je za zadatak da izradi од 27. јуна о. г. и да уз државну гаранцију даје у ту сврху | рап 7а suzbijanje nezaposlenosti. Njeni rezultati su kao što se кредите Привилегованом акционарском друштву за M3BO3| moglo očekivati isto tako nesposobni da suzbiju svetsku deвемаљских производа Краљевине Југославије. Гаранције ће ргезји Као 460 зи to i rezultati ostalih podkomisija. Oni se у име државе издавати банци Министар финансија по одо- | ograničavaju samo na tome da podgreju poznate mere koje je брењу претседника Министарског савета. postavio Međunarodni biro rada: izvođenje velikih javnih ra: dova i osnivanje jedne međunarodne berze rada. Predloge Biroa 5 s. . | rada smo već u svoje vreme kritikovali i rekli, da programa za (о ЧЕ АЕ НЕ izvođenje javnih radova ima bezbroj a da problem leži u mobiHOC UP | 0 UGOMO Ji O liziranju potrebnih kapitala. Pošto nema (dovoljno kapitala ni __ „i ivnom Z7ddaiKi) Givrdivanj za mnogo važnije poslove, biće teško naći potreban kapital još CO mira, poku al0 |P d2 i za ovakve javne radove (izgradnja međunarodnih komuni. Se zanima drugim pitanjima i to čisto ekonomskim. U tome kacija), čiji |e rentabilitet veoma sumnjiv. Osnivanje Međunacilju je stvorena jedna naročita organizacija, u kojoj je Evrop- rodne berze rada imalo bi smisla kada bi bilo zemalja koje poska komisija, sačinjavajući jedan deo te organizacije, imala da trebuju radnu snagu. Željni smo saznati koje su te zemlje. se bavi pitanjima koja isključivo interesuju Evropu. Na sednici порака DO i prunidh Znaju останак бонета | u maju ove godine komisija ie imala da 50 naročito prava Kurcijusa od carinske unije. Pri tome su Kurcijus i Šober obrazр redlo?ima 72 Prebrodćnje ptivredne о OU U Vud ЈЕ | [ožili svoj odustanak fime, što su izjavili da. žrtvuju carinsku Soto ne Pvrope 10 dobro poznaioj mitodi Evion ska komi | uniju između svojih zemalja, kako jednoj unijh na mnogo široj ЗНА ЈА ПЕРОНА Tad a O | је ~ 20600) Ров Бло PU | bazi ne bi ništa stojalo na putu. Šira akcija koju je uzela u obМЕ obrazovala po {ednu novu podkomisiju. Poslednja Бе zir Evropska komisija, sastoji se u jednoj evropskoj carinskoj Evropske komisije, održana pred samo zasedanje Saveta dru- uniji. Ideja je po sebi dobra, ali za sada neostvarljiva. Zadatak štva naroda trebala je da prikaže rezultate njenog dosadašnjeg Evropske komisije bio bi da pokaže kako: bi se razmena dobara rada. Da Vidimo, da li postignuti rezultati odgovaraju ovako |, Evropi mogla odmah podići. Lord Sesil veli: „Moramo najzad velikoj organizaciji. OU | o. _ da preduzmemo nešto pozitivno-praktično, jer samo programi Na prvom mestu stoji pitanje preferencijala. Još | SEO danas nisu više dovoljni”. Postoji malo nade da će biti drugonici u maju mesecu bila je postignuta saglasnost, po kojoj se, jače. Čak šta više svi su izgleu. da će razmena dobara naići odstupajući od principa najvećeg povlašćenja, jugoistočnim Oi na još veće teškoće usled jake tendencije u Engleskoj za prežavama odobrava jednostrani preferencijal Za njihovu DS2LUSU laskom na zaštitne carine. Evropska komisija za sada još ništa U saglasnosti s tim, Evropska komisija je odobrila preferenci- nije preduzela po ovoj novoj opasnosti. jalne ugovore koje je Nemačka zaključila s Rumunijom i Ma- Jedan nov zadatak je dobila komisija u pretresu sovjeiđarskom. Osim toga, komisija nije ništa drugo uradila. U među- skog plana o nenapadanju. Dosada je ostalo na amizantnom VL Ion SU S pojavila dva nova pitanja, koja iziskuju ponovno dialogu koji je vođen između Litvinova i francuskog ministra tretiranje pitanja ргејегепсцаја. Najpre је praksa pokazala, da finansija Flandena. Flanden je u svom sarkastičnom ovovoru istapreferencijal Ле donosi olakšanje ЈЕ ОВИ (7 avamnaı 9 | као, da sovjetski plan nije baš tako altyuističan kao što ga 16501 glosi Triumf i Kraj preferencijala” izneli SO tazloge Za, | Rusi žele pretstaviti ı da taj plan o nenapadanju ne precizira OVO: najvažnije zemije uvoznice odobrile su doduše preferen- | tačno ko se ima smatrati za napadača a ko za napadnulog. Спа ali PU Više VOljne mi SDOSODnČ da MOM Oli; | Litvinov je mišljenja da su preferencijalni ugovori koje su Nečine pšenice. Osim toga su zemlje uvoznice povisile carine na ) mačka i Mađarska sklopili s jugoistočnim državama upereni ostale poljoprivredne proizvode (na stoku, mlečne proizvode, | protiy Sovjeta. Za Evropsku komisiju Litvinovljev plan znači nov povrće, VOCE itd.) koji su Za zemljoradnika juz0istočnih država | blagoslov. Opšte je uverenje bilo da će komisija posle ovog zaisto toliko važni ili još važniji nego i sama pšenica. Evropska sedanja likvidirati, ali je ona obrazovala jednu novu podkomisiju

komisija pripisala je sebi kao zaslugu ostvarenje a | proučavanje Litvinovljevog plana. Time je Evropska komisija nih ugovora na osnovu njene formule, prelazeći preko činjenice zbrinuta za jednu dalju godinu dana.

da je situacija za jugoistočne države mnogo nepovoljnija no što

Kada je Društvo naroda uvi-

Suvišna Evropska komisija

je bia. Drugo, u austro-mađarskom preferencijalnom ugcovori | a — _———= Еести о преговорима измеje princip preferencijala potpuno izigran: umesto jednostranog | Гишенични зајам _ фарм- ћу фармборда и Немачке preferencijala za pšenicu, obostran preferencijal za sve proiz- борда Немачкој о једном кредитирању пшеvode, koji bi po principu najvećeg povlašćenja. trebao da ide нице су се потврдиле. Ових

u korist i svima drugim državama. Evropska komisija je pro- nio аденвееааееена дана је закључен споразум pustila da ispita u koliko ovaj ugovor odstupa od postavljene |no koMe Hemauka o. фармборда купује 200.000 тона пшеpreferencijalne formule. Jedino neke države, među Ккојта ! Се- |нице на кредит. Услови још нису познати, али се говори да hoslovačka, uložile su protest. се износ ове трансакције кредитира Немачкој на 3 године

Jedna podkomisija imala je da se аи ргобјетот |са 4 и по од сто камате, но с тим да цена пшеници буде kredita na osnovu plana koji joj je podneo direktor Бејо зке | виша од тренутне цене на чикашкој берзи. Ми. смо већ раNarodna banka Frnki, tretirajući pitanje dirigovanja исогостић |није нагласили од каквог катастрофалног утицаја је за нас i srednjoročnih kredita iz kapitalom bogatih zemalja u siromašne. | оваква трансакција. Потреба Немачке за пшеницом била би Kreditni odbor je izjavio da se na izvođenje омос рјапа га зада | тиме подмирена до идуће жетве. Ова акција фармборда ne može misliti dok u mnogim zemljama (гаје рописка пез!- 'произвешће даљи притисак на светском тржишту, који. ће