Народно благостање

000 6. iCaGap 1931.

нарочито погодити југоисточне државе, којима се затвара немачка пијаца. Корист коју Немачка има од овог посла је јасна пошто се овај робни зајам у своме дејству не разликује ни у колико од једног зајма у новцу. Корист за фармборд лежи у томе, што је могао да се ослободи једне велике количине пшенице по једној сразмерно повољној цени; јер да је покушао да ову количину прода на тржишту, изазвао би пад и према томе би постигао једну много нижу цену. Додуше фармборд је обећао изнети на тржиште највише 5 милиона бушела месечно, али смо ми од увек с неповерењем гледали на ово обећање. Губитци које је фармборд до сада претрпео и пре свега трошкови лагеровања пшенице су толико велики, да већ из финансијских разлога - мора да покуша са што бржом продајом својих залиха. По једном скоро објављеном извештају фармборда, његови губитци на залихама које сада држи у рукама, рачунати по данашњој цени пшенице, износе 127 милиона долара, од чега само на трошкове лагеровања отпадају 29 милиона. Трошкови лагеровања садашње резерве пшенице код фармборда изнели би месечно 4,5 милиона тј. годишње 54 милиона долара.

E KK a ri

Било би погрешно мислити да су скорашње промене у румунском банкарству по· следице слома великих средњеевропских банака. Тачно је, да је румунска Народна банка од почетка јула до средине августа морала да повећа оптицај новчница за 4 и по милијарде леја, да би омогућила банкама да одговарају великим отказима депозита, али то има свог узрока не у от“ казима страних кредита румунским банкама као што је то био. случај у Немачкој, Аустрији и Мађарској, већ у деповерењу према банкама због њихових великих потраживања код пољопривреде, која се, с обзиром на депресију у пољопривреди, врло тешко могу ликвидирати. Неповерења према леју није било што се види из тога, да није било наглих куповина девиза; публика је своје отказане депозите тезаурирала у сефовима и код куће. Банке су се јако задужиле код Народне банке, која сада гледа да задобије јачи утицај на кретање капитала у земљи. Пре свега ће присилити банке да ликвидирају своја зајмрзнута потраживања код индустрије и пољопривреде, како би се повећао обртни капитал у земљи. Како румунске банке и поред непрекидног повлачења депозита од стране публике још увек располажу великим ликвидним средствима, Народна банка ће покушати да их привуче и тиме смањи сштицај издавањем 6%-них бонова који теку 60 дана; у случају да банке пре тога рока желе да поврате своја средства уложена у ове бонове, постоји могућност њиховог дисконтирања код Народне банке по стопи од 7%. Жеља Народне банке за утицањем на кретање капитала у земљи води сама по себи контроли над банкама. Но поред тога и сама држава жели да земаљско банкарство доведе под своју контролу, као што то доказује њено учешће у образовању синдиката банака у Букурешту, коме ће

Реорганизација румунског банкарства

ускоро следовати образовање синдиката ердељских банака,

које су као провинцијске банке највише скопчане с пољопривредом. Стварајући тако јаке организације, банке ће

с једне стране бити способније за добијање иностраних кре-

дита а с друге стране и већих кредита од Народне банке,

код које ће у случају потребе моћи да дисконтирају и менице које не одговарају прописаним условима за дисконт,

код Народне банке, али за које ће гаранцију преузети поред синдиката још и сама држава.

један засебан проблем претставља велико задужење.

индустрије код румунских банака. Како су банкама велики капитали замрзли код индустрије, то је сада створен

АРОДНО

ВЛАГОСТАЊ Страна 583 план за ликвидацију тог индустријског дуга. Држава одобрава индустрији да емитује облигациони зајам, чију гаранцију поред саме индустрије преузимају банке а на трећем месту сама држава. Питање је само: ко ће дати новац 2

нит O a nu sar an ama arts

Pod gornjim naslovoni објауZakon o prodaji pšenice t еп је и зиђовфи, 5. 0. т. пом! ; i zakon, koji predviđa siedeće: Svi trgovački mlinovi dužni su 'kupovati pšenicu za meljavu d Privilegovanog akcionarskog: društva za izvoz zemaljskih proizvoda Kraljevine Jugoslavije. Trgovačkim .mlinovima smatraju se oni, koji pšenicu kupuju, a brašno prodaju; mievenje na

·ušur njina :nije dozvoljeno. Ušurni mlinovi mogu mleti samo

jedinačno (seliačko) brašno, za potrebe seljaka, al: ga ne smeju prodavati. Sve instalacije, koje služe izradi fipiziranog brašna, imaju se zapečatiti ili iz mlina ukloniti. Prodajnu cenu pšenice u zemlji utvrđuje. Ministar frgovine u sporazumu sa Privilegovanim društvom za izvoz zemaljskih proizvoda; pri tome sledeće cene pšenice vrste Tisa I. služiće kao osnov:

240 dinara za preuzimanje u septembru,

250 dinara za preuzimanje u oktobru,

260 dinara za preuzimanje u novembru,

270 dinara za preuzimanje u decembru.

U slučaju potrebe može Ministar wgovine i industrije ove озпоупе cene Uredbom izmeniti.

Cene za ostale mesece, kao i cene ostalih vrsta pšenice, utvrđivaće se prema gornjoj osnovi jednim naročitim Pravilnikom. Sve zalihe u pšeničnom brašnu u mlinovima, pekarnicama i hlebarnicama, komisionim skladištima, kao i u ostalim radnjama i kod privatnih lica, ako su veća od 200 koe. a kod mlinova i sve zalihe u pšenici veće od 200 kg. imaju se prijaviti glavnim odeljcima, odnosno ograncima finansijske kontrole ili opštinskim vlastima u cilju popisa. –

Vlasnici popisane pšenice 1 рбетшспос brašna ubplatiće razliku između kupovne i prodajne cene pšenice, koja. važi za mesec septembar, u posebni Žitni fond, koji se osniva pri Ministarstvu finansija radi pokrića eventualnih gubitaka o vanog društva za izvoz pri kupovini pšenice.

U zemlji se može prodavati samo ono brašno, koje. su samleli trgovački mlinovi. Prodaja seljačkog brašna je zabranjena. sve brašno koje ulazi u promet mora imati plombu, propisanu od strane Prvilegovanoo društva za iZVOZ. |

'Mliinovi koji kupuju pšenicu protivno odredbi ovo9Sa zakona, dalje mlinovi i lica, koji. prodaju seljačko brašno, i lica, koja prodaju ili kupuju brašno u vrećama bez propisne plombe, kao i lica koja ne prijave svoju zalihu kazniće se zatvorom do 30 dana kao i novčanom kaznom, koja može da ide do svote 3 puta do 10 puta veće od prodajne cene pšenice, ustanovljene ovim zakonom.

Trgovački mlinovi, koji melju na ušur, ušurni mlinovi koji melju trgovačko brašno kao i sva. lica, koja ometaju popis iste jli ne plate. u određenom roku propisanu razliku kazniće se pored novčane kazne do 10.000 dinara Još i zatvorom od 30 dana.

У вези Закона о продаји пшенице од 3. септембра

~ “ „Житни фонд i 1931. године, а на основу

S 4. тога закона, прописао је Министар финансија 8. о. да се код Министарства финансија — оделења

м. наредбу, пореза — оснује „Житни фонд“. У овај фонд утицаће: Накнаде од количина брашна и пшенице затечених код приватних лица и власника млинова и казне изречене по Закону о продаји пшенице у земљи. За затечене количине брашна и пшенице наплаћиваће се следеће накнаде;