Народно благостање

По се плер о

В. Бајкић

СУ:

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Па Страна 593 |

— На Социјалном и Економском Светском Конгресу за планску привреду, одржаном у Амстердаму од 24—30, августа 1931. године —

Il. Случајност која никога не изненађује.

Кад је у броју 30. „Народног Благостања“ изашао чланак „Највећа данашња привредна загонетка" увелико се припремао Социјални и Економски Светски Конгрес. Ми смо знали да се он припрема, али нам је био непознат његов програм. Али ни по програму не би се могао да предвиди развој рада самога Конгреса. Тек је при завршетку припрема заоштрење светске привредне депресије почело да утиче на рад његових приређивача. У ствари тек је у прогласу јасно формулисан парадокс: сиромаштво

усред прогреса. То су изрази приређивача Конгреса

које ми не сматрамо за тачне. Сиротиња усред прогреса није никакав парадокс; то је чак економски закон по сматрању американског социјалног мислиоца Хенри-а Џорџа, који је формулисао пре 70 година у класичном делу „Прогрес- и сиротиња". Оно што чини данас парадокс није сиротиња и прогрес, већ сиротиња и огромна: производна способност. Кад би се данас ставила у погон сва расположива сретства, добило би се добара за најмање једну петину више но што се производи. Снабдевање света потребним добрима никада у прошлости није имало ни из далека данашњи потенцијал, а никад до данас није он био толико неискоришћен.

То је питање било предмет нашег поменутог чланка, а исто тако и главна тема Социјално-Екон. Свет. Конгреса. Неки су од говорника понављали читаве реченице из горњег чланка и ако га наравно нису могли читати, а најмаркантнији међ њима, д-р Нојрат, указао је такође на фијаско Малтусовог пророчанства речима да је он демантован на целој лиНијИ. П. Приређивачи конгреса и главни учесници.

Конгрес је организован под ауспицијама Међународне организације за што боље односе међ људима у индустрији — 1. К. 1. (International Industrial Кејанопз Аззостаноп) са седиштем у Њујорку и филијалом у Хагу. Изгледа да су главни фактори те организације Холанђани: претседник је уап де Геешуу, сусопственик највеће трговачке компаније кафе, чаја и дувана vam Nelle, a nornpercenHuma Miss van Клеек (очигледно холандског порекла) и угледни американски економиста и директор оделења за индустријске студије задужбине Киззе! Заре.

Учесници се могу да поделе у неколико група: теоретичари, претставници националних и међународних завода за рационализацију, претставници филантропских установа, националних и међународ-

них радничких организација и послодавци. Прет- ||

ставници Совјетске Русије су сви чиновници. Пошто већини читалаца нису детаљније позна-

те прилике у Америци, то је потребно да дамо неко- |

лико детаља. У Америци до скора није. постојало никакво радничко законодавство из два узрока: једно је брутално-либерални дух у економској поли-

тици и друго отсуство националне концепције. Америка је земља дошљака, нарочито радника, од којих је један део: само привремено тамо. Нити се индустријалац осећао својим са радништвом, нити је радништво било ни могло бити организовано — а то је први услов за социјално законодавство. Због тога је историја ниво-а живота радника у Америци до Рата пуна језивих детаља.

У Америци је приватна иницијатива покретач не само егоистичне већ и филантропске акције; па и социјалне политике. Велика национална дела су производ приватне иницијативе. Њој се има да захвали појава безброј друштава и организација за што бољи положај радништва. Тако је поникла и l. R. IL. — за што боље односе међ људима у индустрији. Слично је друштво „за људски елемент у индустрији“.

У таквој се средини могао да појави један Форд, чија је основна пословна лозинка „што веће наднице". Са европског гледишта овакве појаве претстављају Америку као посувраћен свет. У Европи главна одлика социјалног живота до пред Рат била је: борба између организованих радника и послодаваца око надница, при чему се наравно последњи боре за што мању надницу“) Амерички радник је, захваљујући приватној иницијативи, дотерао до бољих услова за живот но европски

Светска привредна депресија направила је за врло кратко време велику беду међ американским

радништвом. То је разлог што су разне социјално-

политичке организације Америке тако обилно узеле учешћа на конгресу. |

Од теоретичара било је највише Американаца: д-р Патерсн, професор и: претседник Американске Академије Политичких Наука, из Филаделфије; проф. Масн, проф. д-р Кингсбери (Вгуп Мач), проф: Чемберлен (Колумбија универзитет), проф. д=р Рудолф Брода и т. д. По научној репутацији сви ови професори стоје иза д-р Љуиса Лоруина и Чарлса О. Хардија, економисте Бруклинове Институције у Вашингтону. Харди се сматра за првог економисту Америке. Бруклинова Институција је огро= ман завод за економска проучавања, који се издржава из задужбине Бруклинове: Шеф оделења за економска проучавања је Маултн, који је пре неколико година руководио радовима Ha проучавању економског стања европских држава, којим се материјалом послужила: Америка за регулисање ратних дугова. У Институцији је запослен велики број еко- ·

"номиста. Резултате објављује она у облику књиге. |

Од немачких теоретичара"били су: проф. Јулиус Хирш,; проф. Мелхиор:Паљи (научни саветник Р. Б. Вапк), проф: Р. Вилбрант, проф. Брикс са целим

1) Чак ни југословенски Форд М. Вапа, није казао „живи и' дај радницима да живе“, већ „живи и дај другом

да живи".