Народно благостање

„Страна 594 | НАРОДНО,

-- штабом завода: за Погонску социологију. и- Социјалну теорију погона, проф. Вилкен, проф. д-р Фрида - Вундерлих (народни посланик) и САВА У ЛИНА 1: ЛИ Д-р Фриц. Нафтали. O

> Из Енглеске је било врло много претставника радника и: послодаваца, а од теоретичара проф. У илен, Лиц, Проб. Бенхем од JEO OTO EKOHOMGIO

ДЕ | “= – Од стране: Француза je било много претстав-

ника рационализације, а од теоретичара само д-р|

Max Lazar:

Врло је обилно било заступљено Друштво На-|

рода међу њима је био г. Албер Тома. Обилно су биле заступљене Индија, Кина, Јапан и Египат.

TIH. Бољшевици на конгресу.

Појава претставника бољшевика на Конгресу била је првокласна сензација. То је био велики успех организатора Конгреса. Свет је навикао a Совјетску Русију сматра за девето чудо на земљи и да је сасвим природно што су Совјетски делегати били центар интересовања. Делегација се састојала из 6 чланова, од којих је један (Марков) секретар; шеф _ делегације је био Валеријан О. Асински, економист,

члан уређивачког Одбора „Известиа", члан Госплана и шеф' Совјетске. Делегације на Међународној Еко| номској Конференцији у Женеви 1927. године. Асин_ ски једва ако је. стигао 40. годину, омаленог је раста, доста кратковид, врло озбиљан и врло интелигентан. Говорио“ је савршено енглески и немачки. Познаје одлично теорију грађанске Политичке Еконо_мије, а изгледа да се сматра за једног од најбољих теоретичара социјалистичког вривредног система. "Да нема крештећи глас био би необично симпатичан говорник. Други је делегат Арон Гајстер, потпретседник Пољопривредне. Академије, члан Госплана и према приватном саопштењу, које нам је учинио, нека врста министра пољопривреде. Ни он не може "имати 40 година. Говори немачки са натезањем, а изгледа да разуме енглески. Био је као изасланик "Совјетске Владе на Аграрном Конгресу, који је одр"жан лањске године у 'Америци (о коме је реферигсано у: „Народном Благостању“). Чини утисак човека, који добро разуме своју струку.

"“ "Трећи делегат 'Иван Кравал био је сјоц конреса. Зна само: руски, и трипут је интервенисао у "дискусији на руском. Он'је директор Радничког Ин«ститута и професор“ Економске техничке школе. Предаје основе Руске Совјетске Привреде; али је његов специјалитет Радничко питање: Казао нам је, да има 33 године, да је почео да учи за инжињера и да је по доласку бољшевизма прешао 'на Економију. Он је од свију чланова делегације најизразитији руски тип; плав и доста грубих црта. Говори гнеобичнобрзо, патетично, и на трибини пружа 100% слику бољшевистичког агитатора. Четврти делегат

је Александар. Кон, члан Института за. спољну тржтовину. Висок, тих, нема ничег руског на себи. Го-:

PODA, само. NO | ЛАА je: орао Тави

БЛАГОСТАЊЕ „ме = ___Брло5

А економско проучавање и члан Госплана. Има двадесет и неколико година. Врло малог раста, тако да чини утисак матуранта. Споља судећи ужива углед међ колегама, говорио је само теориски. Немачки зна савршено и он предаје на некој школи.

„Из овог кратког прегледа видимо, да је деле-

| гација састављена од врло младих људи. То је појм-

љиво: само онај може беспрекорно претстављати бољшевички привредни систем, који је у њему одрастао. Није код Совјетске владе био страх да старији људи неће хтети, већ да неће умети да изврше мисију како треба.

По свему судећи половина делегације је јеврејског порекла. Гајстер и Рањин су врло озбиљни за своје године а изгледају необично вредни.

ТУ. Албер Тома и бољшевици.

Последњег дана Конгреса говорио је Албер Тома о међународном споразуму у погледу радничког законодавства (Лабор стандардс). Првобитно је његов говор имао да прочита шеф секције Биро-а Рада Џонстн; али је у последњем моменту стигао сам Албер Тома. Дочекан је са великим одушевљењем. -

Поражавајући је био први део његовог говора. Он је указао, пре свега, на то, да је Међународни · Биро Рада за 12 година свог опстанка много учинио за радништво у целом свету. У пркос многобројним тешкоћама радничко законодавство освајало је јаку позицију и у земљама, које нису биле расположене у том правцу. Међутим, светска привредна депресија прети да уништи то велико дело. Са свију страна из кругова послодаваца чују се све чешће гласови да се социјално-политички терети не могу више подносити. Узбуђеним гласом узвикнуо је Албер Тома, да се не сме натраг ни по коју цену; да је данашње радничко законодавство минимум капиталистичког привредног система и да би исти био угрожен у својим основима ма најмањом реакцијом.

После Албер-а Томе говорио је д-р Фриц Натали, социјалистички народни посланик у Рајхстагу, тврдећи да ће капиталистичко друштво морати да се утопи у социјалистичко. За њима се појавио на трибини сав узбуђен бољшевик Кравал, да на руском језику одржи жестоку тираду против оба говорника. Изгледа да је Албер Тома разумео тезу Кравалову још док је он развијао на руском, јер је одмах после кратког превода узео реч и ватрено је реагирао. Оптужбе. друга Кравала против мене, казао је он, није ништа ново, само није ово место на коме можемо о томе говорити. Ја овде не говорим као Албер Тома већ као директор Међународног Биро-а Рада, чији су чланови и послодавци а не само радници. У осталом, никада нећу бити социјалиста какви су руски бољшевици, за мене је људско биће највећа, светиња на земљи, добро човеково је циљ моје доктрине. Тако нису поступили (DJ аи И то Је оно што нас раздваја.

БЕОГРАД -- ЗАГРЕБ _ Филнал: НОВИ САД

_ Телефбн интерурбан. Бр TO O "16:23, 20:02, 20:03, 16-25, 21:64. | Teen

ОПШТЕ ЈУГОСЛОВЕНСКО БАНКАРСКО ДРУШТВОА. д. |

Главниша миш резерве '127.500.000 динара |

"Телефон интерурбан. Загреб 5442, 5443, 5444, 5446, 5447,

AHK-OEPAJH