Народно благостање

Интересантно је, да је исто гледиште заступао

друг Албер-а Томе д-р Макс Лазар у разним интер-

· венцијама у току Конгреса. Код питања аутоматизам односно влада природних закона у економском животу или планске привреде, казао је д-р Лазар, да Французи могу бити за планску привреду само дотле док она не угрожава слободу индивидуе; не сме планска привреда, по његовом схватању, да угрови приватну иницијативу. – "То “је чисто либерално гледиште теорије инди-

БЛАГОСТАЊЕ | Страна 595

видуализма на супрот колективизму чиј разитији претставник социјализам. | Mu cMO y „Hapo/HOM Baarocra}by” BHMuie nyTa указивали на то, да је Француска данас најјачи претставник либерализма, односно најчистији претставник капиталистичког привредног система. То је и на овом Конгресу дошло до пуног изражаја. Французи су од свију народа на овоме Конгресу претстављали несаломљиву приврженост либералној доктрини, | |

и је најиз-

вв

Dr. Aleksandar Bilimović, prof. Univ. = Пибђапа

~

· NEKOLIKO MISLI O DANAŠNJOJ

PRIVREDNOJ KRIZI

А I

Urednik „Narodnog Blagostanja” g. dr. Bajkić, objavio je u „Narodnom Blagostanju” niz članaka u koiima je dao duboko zasnovanu analizu današnje privredne krize. Ova kriza koja nije potpuno konjunkturnog karaktera već kofnjunkturelmo potenmcirana strukturelna kriza, stvara toliko važnu pojavu privrednog, socijalnog i političkog života, da uzimam slobodu izneti još nekoliko dopunjujućih ideja.

Počinjem sa analizom agrarne krize i njene veze sa industrijskom krizom, jer za razumevanje današnje privredne krize koju oseća seljak Као i industrijalac vrlo |e važno pravilno oceniti međusobnu vezu, koja postoji među ovim dvema osnovnim privrednim granama.

Kada se govori o poljoprivrednoj krizi, koju naročito jako oseća amerikanska poljoprivreda a 'koja se proširila i na Evropu, često puta se misli da ona pretstavlja apsolutmu hiperprodukciju agrarnih proizvoda, t. |. da proizvodnja žita i drugih agrarnih proizvoda prevazilazi potrebu. Pri tome se jedni pozivaju na nagli porast amer. poljop. produkcije na veliko, na velike zalihe pšenice i t. d., a -drugi na smanjene potrebe u žitu, koja je nastala usled promene u načinu ljudske ishrane, na smanjenje potreba kod ishrane konja, prouzrokovano motorizacijom transporta i seljačkog gazdinstva.

U vezi s ovom tezom 0 apsolutnoj hiperprodukciji traži se lek protiv agrarhe krize skoro 15К исто и зтаnjenju agrarne proizvodnje pa čak i u uništenju već produciranih agrarnih proizvoda.

. "Tome nasuprot treba jasno i odlučno istaći drugu tezu koju je za analogne slučajeve formulisao francuski ekonomista Jean Baptiste Say a koja važi i za današnju agrarnu kfizu. Naimč, da današnja agrarna kriza ne pretstavlja apsolutnu već relativnu hiperprodukciju. Apsolutno uzev, agrarnih produkata nema suviše. Uprkos svima gore navedenim faktima i uprkos tome да je povolina konjunktura prvih posleratnih go„dina znatno povećala agrarnu proizvodnju, nije moguće “tvrditi da pšenice, meša, pamuka i t. d. ima više no što je potrebno za роКибе ljudske tfažnje. Tih: produkata ima relativno suviše, što.znači da relativno uzev ima suviše malo drugih dobara a pre svega industrijskih proizvoda,.za koje bi:seljak hteo da zameni svoje pro-

“izvode, Tačno je,da i industrija pati od hiperprodukcije;

ali su uprkos tome, industrijski proizvodi relativno skupi. Baš u tome se u privredi, zasnovanoj na razmeni dobara, izražava relativna hiperprodukcija agrarnih proizvoda i relativno manja proizvodnja industrijskih proizvoda. Cena prvih artikala je relativno suviše niska a cena drugima relativno suviše visoka. Tome se ne protivi činjenica, da je i cena raznih industrijskih | proizvoda pala i da je kod raznih grana ispod proizvodnih troškova. Relativno i to u poređenju sa cenama agrarnih proizvoda, ipak je cena industrijskih proizvoda suviše visoka zbog čega su ovi proizvodi za seljaka suviše skupi. Za bušl pšenice, za balu pamuka, za kilogram stoke žive mere dobija sada seljak mnogo manje gvožđa, tekstilija i drugih industrijskih proizvoda перо ranije. Ako usvojimo ovu tezu, dobijamo potpuno 'drugojači odgovor na pitanje, gde da se traži lek današnjoj agrarnoj krizi, a istovremeno li lek protiv industrijske krize, i to lek koji bi odgovarao osnovnim zadacima privrede: što bolje i potpunije podmirivanje čovečijih potreba. Ako agramih proizvoda ima samo relativno 'šuviše zato što industrijskih ima premalo, ako. su prvi relativno suviše jeftini pošto su drugi relativno suviše skupi, onda na dnevnom redu stoji kao najveći, mada kod današnjih prilika vrlo težak zadatak svetske privrede: relativno upoređeno sa agratnim, treba pojeitiniti industrijske proizvode, za koje se zamenjuju agrarni produkti. Jedino u tome bi se sastojao pravilan lek 'protiv agrarne krize. |edino bi to moglo doneti i trajno ozdravljenje položaja industrije. | Ni jedno drugo sredstvo ne vodi cilju, koji sebi mora da postavi svaka normalna privreda. Među onim (drugim sredstvima se obično navode dva i to: ili 1) sniženje produkcionih troškova agrarnih proizvoda Које bi kod skoro nepromenjenih sadašnjih cena vratilo agrarnoj proizvodnii izgubljen rentabilitet ili 2) povećanje cena agrarnih proizvoda kod sadašnjih produkcionih troškova. Posmatrajmo ova dva načina saniranja agrarne krize. | | Sniženje produkcionih troškova agratnih proizvoda imoguće je ili na privrednom 'polju putem snižavanja cena pojedinih elemenata iz kojih se ti troškovi sastoje

ili na tehničkom polju: putem smanjenja upotrebljenog „kvantuma tih elemenata... II