Народно благостање

Страна 596."

- бшХепје сепа ејетепаја produkcionih troškova тога se sastojati ili u pojeftinjenju gvožđa, mašina, veštačkih đubriva i t. d., koji sačinjavaju elemente :produkcionih troškova agrarne proizvodnje, ili u pojeftinjenju rada samoga seljaka. Prvo nas dovodi do gore pomenutog zahteva za роје пјепе industrijskih proizvVOda, a u pogledu drugog treba podvući, da je cena seljačkog rada sada već minimalna, tako da je njegov. dohodak često puta manji od minimuma za egzistenciju. Jedno dalje pojeftinjavanje njegovog rada je uopšte nemoguće ili bi bilo moguće tek onda, ako bi se pojeftinila roba, koju mora seliak da kupi za sebe. I ovo nas dovodi ka potrebi pojettinjavanja industrijskih proizvoda. Postoji još jedna pozicija seljakovih izdataka, čije bi sniženje moglo smanjti produkcione troškove agrarnih proizvoda. To su porezi. Pravilna Нnansijska politika mora Gq tom pogledu nešto uraditi. Pri tome treba napomenuti, da su visoke poreze danas u nizu država u izvesnoj meri vezane za potpomaganje industrije i imdustrijskih radnika. Ovaj deo poreza znači za seljaka jednu žrtvu više u korist mdustrije, t. |. opet relativno poskupljenje industrijskih proizvoda. Dakle i ovde dolazimo do istog zahteva pojeltinjenja tih proizvoda. · | | 38

"Tehnički mogu produkcioni troškovi agranih proizvoda, biti smanjeni: ili putem ekstenzižkacije agrarne proizvodnje ili putem njene racionalizacije. Prva, smanjujući troškove proizvodnje, istovremeno smanjuje ko-

ličmu proizvoda na istoj površini, druga smanjuje troš- |. | 4105 ] vremeno naglasio Adam Smith. Ta se osobenost sastoja-

kove ne smanjujući pri fome proizvedenu količinu. Pu-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ _

tem ekstenzilikacije agrarna kriza bi se lečila ovako: zbog niskih cena žitarica postaje intenzivna kultura nerentabilna; radi toga se napušta obrada slabijih zem- , ljišta, na drugim zemljištima pak se traži manje rada i kapitala; najviši troškovi, s kojima. se još producira, snižavaju se; istovremeno se cene žitu zbog smanjene proizvodnje nešto povećavaju; ma ovaj način se :postiže ravnoteža između smanjenih :troškova i cene. Ovaj put pretstavlia tehnički regres, što znači regres u snabdevanju stanovništva agrafnim proizvodima i povečanju

nezaposlenosti među seljacima. U istoriji je ovakva |

ekstenzitikacija seljačkih gazdinstava išla uporedo sa najtežim pustošeh|ima i nesrećamia. Ekstenzilikacija poljoprivrede primećuje se već i sada kao reakcija na niske cene. Postoji opasnost, da će se ovaj regres još i dalje razvijati na veliku štetu poljoprivrede i svih ikonzumenafa, ako se ne ukloni diskrepancija između cena agrarnih i industrijskih proizvoda. Ali ovaj put nikako ne znači pravilan izlaz iz današnje agrarne krize. -

Tome na suprot racionalizacija znači pfogfes poljoprivrede. Ona smanjuje proizvodne troškove, ne smanjujući pri tome. proizvedenu količinu agrarnih Dproizvoda. Ali je na polju racionalizacije barem privremeno postignuta granica rentabiliteta, a u nekim krajevima čak i prekoračena. Tako n. pr. današnja racionaližovana agrarna velika proizvodnja ne pokriva proizvodne troškove. U Evropi u kojoj posle provedene agratne геforme :preovlađuju srednja i mala seljačka gazdinstva, amerikanski način racionalizacije poljoprivrede |e uopšte teško izvodljiv. On bi iziskivao čak povratak ka privatnom velikom posedu, što je naravno isključeno, ili kolektivizaciji poseda i proizvodnje, kao što [0 зргоvodi sovjetska vlada u Rusiji. Uspesi kolektivizirane poljoprivrede su negativni čak i u ekstemzivnoj ruskoj poljoprivredi, uprkos svih brutalnosti, pomoću kojih se kolektivizacija sprovodi. Osim toga ona bi značila uni-

štenje samostalnih seljačkih gazdinstava i degradaciju

seljaka na položaj „belog roblja”, o kome je svojevremeno govorio Herbert Spencer. Produkcioni troškovi se kod ovakve kolektivističke racionalizacije poljoprivrede smanjuju jedino. pomoću bezdušne eksploatacije . i prinudnog rada „belog roblia”. Evropski seljački stalež usvojio je. u svom istorijskom razvoju drugi način

"racionalizacije, koji bazira na intenzivnom gajenju stoke

i industrijskih biljaka i na združenju seljaka u slobodne seljačke zadruge. Takav je tip:danskog, nemačkog,

švajcarskog seljačkog: gazdinstva.·Ovaj oblik racional-

ne poljoprivrede je neminovno vezan za intenzifikaciju

:poljoprivrede, koja pretpostavlja visoke cene agrarnih

proizvoda. Ovaj preduslov sada baš Tali. U doba agrarne krize ne može mnogo pomoći ni zamena proizvodnje žita kulturom drugih biljaka. ni stočarstvo, pošto su sve druge poljoprivredne kulture u poređenju s kulturom žita sporedne grane; niske cene žita neminovno smanjuju cene svih sporednih proizvoda, čija kultura brzo postaje nerentabilna ako seljaci povećaju obim njihove proizvodnje, da bi na taj način izbegli dejstvo agrarne

IMOBUASL II | E

Drugo sredstvo kojim se želi lečiti agrara kriza sastoji se u povećanju cena agrarnih proizvoda kod. sadašnjih proizvodnih troškova. Ovakvo povećanje je moguće: ili povećanjem tražnje za agrarnim proizvodima

kod iste produkcije ili smanjenjem produkcije odnosno

ponude pri nepromenjenoj tražnji. Što se Нсе ргуог паčina treba napomenuti. da su u prošlosti žito i agrarni proizvodi. pokazivali naročitu osobenost koju je svoje-

la u tome, da. se cena žitu, koja.je iz bilo kog uzroka pala, posle izvesnog vremena opet automatski podigla, |er je niska cena žitu stimulirala porast stanovništva, što je

povećavalo. tražnju za žitom. Ovakav automatski porast

cene žita već je u ono doba zahtevao duži period vre-

wmmena. Sada, kad je po rečima Luja Brentana prestala "ako ne „Erregungstahigkeit” onda na svaki način „Er-.

regungslust” više nije moguće polagati veće nade u ovaj automatski populacionistički porast cene žitu. Preostaje dakle jedino porast cene pomoću smanjenja proizvodnje odnosno ponude agrarnih proizvoda.

Ranije sam napomenuo, da se agrarna proizvodnja može smanjiti kao posledica ekstenzilikacije poljopri-

vrede. Smanjenje proizvodnje putem ekstenzifikacije

verovafno će uzeti maha ako se ne poprave prilike na tržištima agrarnih proizvoda. Ali kao što rekoh, to bi

"bio but regresa i propasti, koga se treba svima silama

braniti. · Agrarna proizvodnja mogla bi se celishodno ogra-

ničiti jednom. visokom organizovanošću. U prkos po„stojanja. agrarnih. stranaka i agrarne „zelene interna-

cionale” ovakve organiziranosti. za sada. još nema. Ono što postoji je potpuno. nedovoljno za izvršenje celishodnog smanjenja proizvodnje. Agrarna produkcija se izvodi pod režimom žive konkurencije miliona. proizvođača, kod koje je svaki pojedini seljak zainteresovan da svoju sopstvenu proizvodnju što više raširi. Smanjenje rentabiliteta intenzivne kulture postavlja granice tom povećanju proizvodnje.

Bolie organizovana. je fregovima žitom i drugim agrarnim proizvodima, bilo u obliku privatne, zadružne

ili i državne trgovine. Ova organizovana trgovina može pod izvesnim uslovima uticati na cene agramih 'proiž"ода. Мо трак пе treba preceniti njenu snagu. Опа može da upliviše samo do jedne izvesne granice za iz-

vesnu količinu robe i najčešće samo s državnom ро-

moći. Tržišnu situaciju ona ne može promeniti u većem