Народно благостање

НАРОДНО

БЛАГОСТАЊ

Страна 611

За ово би пак међу осталим било потребно: 1) релативно снижење цене рада у толико, у колико се " услед пада нивоа робних цена смањује скупоћа за радника као консумента, аграрних и индустријских артикала; 2) спречити да монополизована индустријска предузећа искористе овакво снижење про"изводних трошкова једино за, себе, уместо да снижењем цене индустријске робе олакшају потроша»чима да у што већој мери до ње дођу; и 3) убла-

жити данашњи претерани протекционизам у индустријским и аграрним државама.

Тада ће нестати релативне скупоће индустријских производа и успоставиће се нормална, равнотежа, цена.

Тада, и једино тада, би се данашња криза, дала, из основе санирати и тиме би био отворен пут нормалном развоју привреде, у подједнаку корист свих привредних и социјалних класа.

! BBB

Ђока Ћурчин, Београд,

КРИЗА ЕНГЛЕСКЕ ФУНТЕ

Што се у свету више говори и пише о привредној кризи и о просперитету, тим јачу тежњу показује прва да се одомаћи, а друга да ишчезне, што би Французи означили са реченицом „Га сиве езе де ршиз еп ршв еНеснуе, ја ргозре-

rite де р;5 еп ршз огафоке“". Док је међутим све до у по-|

следње време владала прилична збрка појмова не само о начину и о мерама за сузбијање кризе, већ и о њеним узроцима и о њеној суштини, њено је научно тумачење у последње време ипак толико напредовало да се данас опћенито _ зна зашто је данашња криза тако необично тешка и која су она привредна начела чији је поремећај нарочито отежао лечење те кризе. | ·

Па ипак није довољно кад се каже да је данашња криза резултат комбинације структурелних цикличних про“ мена у привреди, јер се привредна структура појединих земаља и у нормалним временима стално мења, док се развитак привреде, услед своје динамичности од вајкада креће у таласастој линији са разним фазама које се обележавају као коњунктура, просперитет, криза, депресија, стагнација. Оно што је-међутим за садашњу кризу од значаја, то су огромне димензије промена у структури привреде и необично брзи темпо у коме су те промене уследиле. Узроци се ових промена, као што је познато у главном своде на нагли развитак технике, на механизацију и на рационализцију производње у погледу њених трошкова као и каквоће и количине њених производа, и услед тога форсираног извоза у друге земље, на индустријализацију оних земаља које су још до сразмерно пре кратког времена скоро искључиво трошиле ивдустриске производе са стране, на повратак и ако само делимичној аграризацији извесних индустриских земаља. Темпо тих промена су рат и политичко-геотрафска померања после рата само још убрзали, тако да је нормалан развитак привреде још мање могао да држи корак с њим. Кад је на овакво тло поремећене привредне структуре наишла још и циклична депресија, ова фаза цикличног таласа постала је необично оштра и дуготрајна. Ако томе још додамо политичку несигурност и епидемичност болесног стања и у привреди, имаћемо од прилике основу данашње привредне кризе која је већ сама по себи пореметила два главна привредна начела: равнотежу и сталност.

И у нормалним временима добра привредна политика води рачуна о потреби што беспрекорнијег функционисања и што боље примене привредних закона, као што су понуда и тражња и њихово изједначење, одржавање ликвидитета и т. сл. Али кад је привредна равнотежа у основи већ једном поремећена, онда ова потреба и њено уважавање постају императивни. Ми смо међутим видели да су политичари и странке које су стајале иза њих, та начела често занемаривали; они су шта више и против тих начела радили, нарочито када су им ратне и лоратне неприлике бар привидно за

то давале повода. То је још повећало поремећај који су створиле велике и нагле промене у привредној структури појединих земаља и привредно је стање у свету ускоро постало хаотично.

Привредна снага Велике Британије састојала се првенствено у индустријској производњи која се још пре рата толико развила да се великим делом упућивала на страна тржишта. Временом, а нарочито после рата напредовала је индустријализација извесних потрошачких земаља, док су Сједињене Државе Северне Америке и Немачке рационалном производњом у маси толико повећале своју индустриску производњу, да су почеле да форсирају извоз својих све јефтинијих производа. Док су индустрије свих тих земаља увобењем модерних машина, све већом механизацијом и другим средствима компримирали трошкове своје производње, дотле је индустрија Вел. Британије мање више остала при старим машинама, при својим старим методама производње и продаје и при старим високим надницама. Тако је она дошла у опреку са све нижим ценама на светским тржиштима где се осим конкуренције Америке и Немачке све већма осећало и дејство индустриализације потрошачких земаља. Све већма потискивана, она није могла да тражи компензацију ни на своме сувише незнатном унутарњем тржишту, ни пак у својим доминионима и колонијама које су се међутим и саме уредиле за рентабилнију грану индустриске производње, већ је морала да смањује свој извоз, а услед тога и своју производњу. Како је међутим та индустриска производња Вел. Британије уједно и извор њене финансиске снаге, то је њено смањивање временом морало имати неповољне реперкусије и на њену финанс. снагу. Међутим је смањивање производње уједно био и извор све веће незапослености у земљи, што је опет још већма теретило њене финансије. То је био моменат када је Вел. Британија требала да се одрекне престижа првог. банкара света и да се пре свега посвети прилагођавању смањеној структури своје привреде. Она би тада тим пре успела што је имала сразмерно огромне приходе т. зв. невидљивог извоза. Место тога она је подносила све веће жртве да би својој фунти, као међународној валути раг ехсеПепсе, обезбедила сталност и међународни положај. Како је светска привредна криза потенцирала те њене тешкоће, то је прва прилика обелоданила слабост и њених финансија, пошто је јак одлив злата у пркос све већој каматној стопи већ поодавно показао слабост њене привреде и смањени кредит енглеске фунте.

Та се прва прилика пружила кад је Немачка дошла у потешкоће и кад су се тамо замрзли они краткорочни кредити које су предузимљиви енглески банкари, било из сопствених, било из туђих средстава позајмљивали немачкој привреди, Тамо су у осталом страдали и кредити које су