Народно благостање
Страна 612 КАРОДКО БЛАГОСТАЊЕ -_ Бр. 39 ·
дале или за које су посредовале Швајцарска, Холандија и питање репарација, тако се сад поставља начелно питање Шведска, тако да су заинтересовани заводи ових земаља злата као подлоге здравих валута. Као што је познато, морали да приступе реализовању било својих других потра- | услед сувишака платежних биланса и услед плаћања ратних живања било својих хартија од вредности, а Енглеска банка дугова и репарација струји злато у Америку и у Француску је узела у Базлу кредит од 50 милиона долара, да би се до-|у много већим количинама, него што је овим земљама понекле могла да мобилише... Криза поверења је међутим у | требно за покриће њихових потреба у злату. Услед тога је Вел. Британији толико напредовала била, да јој ни првих нестало злата из промета, тако; да све остале земље с 50 ни других 80 милиона фунти које су јој, после извесног „тешком муком могу да одржавају прописани размер за своју
ценкања, Америка и Француска позајмиле, нису могле да помогну. Бегство од фунте је узимало све веће размере и показало је, као оно у Немачкој, да кеса не зна за патриотизам. Како је од јула овамо Вел. Британија, које у одливу злата и златних вредности, а које у губитцима на курсевима изгубила више стотина милиона фунти, то су ову панику искористили међународни спекулативни синдикати који се обично бацају на место најслабијег отпора, а који су у овом случају, с обзиром на паритет фунте са златом, подносили минималан ризико и почели су немилостиво и даље да руше и онако већ малаксале курсеве најбољих енглеских папира, као што су консоли и др. Енглески заводи који су имали замрзнуте кредите у Немачкој морали су наиме исто тако као оно заводи у Шведској и у Швајцарској да мобилишу своје папире, да би бар донекле одржали своју ликвидност. Како су међутим послови јењавали, како је даље бегство већ отпочело од енглеске фунте, то је контермина лако могла да успе и да курсеве сурва у бездан. Британска влада је на то могла да преузме уобичајне контролне и полициске мере, као што је то чинила Немачка, али је она свесна тога да су то све палијативи којим се катастрофа само на кратко време даје задржати, али се не даје избећи, и да би оркан који у главном бесни као последица привредне кризе над финансијама дужничких земаља пре свега захватио њену привреду, чија је структура ослабила. Зато је она предложила парламенту систирање издавања злата, којега сада нема више у Енглеској банци од 130 милиона фунти и повишење каматњака на 6%, а у вези с тим мерама и мере за контролу послова са девизама. И тако имамо данас две врсте фунте, ону од злата која се дугује иностранству и она друга без пуне вредности, која дневно пада.
Природно је да су после ових догађаја не само берзе у Вел. Британији, већ и у Копенхагену, Берлину, Атини и другим местима затвориле своје капије и да је поремећеност завладала не само у земљама које од дужег времена, а нарочито од прокламовања Хуверова мораторијума пате од рестрикције кредита, већ и у У. С. А. и у Француској. Као што је наиме после краха у Берлину постављено начелно
„валуту, а да не говоримо о њиховим кредитним потребама и |O потребама њихове привреде са дугорочним кредитима, 'јер земље које држе злато у својим подрумима морале би "дугорочним кредитима да оспособе своје дужнике за отплаћивање својих дугова путем стварања вишкова своје привреде. Уместо тога и Америка и Француска раде супротно овим начелима. Оне наиме чувају злато у својим подрумима, примају отплате за дугове по могућству опет у злату, јер се „високим царинским баријерама ограђују од отплате у „роби и утичу неповољно на цене робе, повећавајући на тај "начин дугове својих дужника који би на крају крајева своје дугове имали да плате у роби.
Није чудо да је оваква политика довела до финансиских тешкоћа пре свега оних држава које су и покрај малаксале привреде одржавале свој некадашњи стандард | живота, не водећи бригу о равнотежи у своме буџету, о _буџету својих аутономних тела, па и о буџету својих гра"_Ђана. Али ће се те тешкоће показати временом и у осталим "земљама, ако се споменута политика Америке и Француске_ буде даље продужила. И баш зато није чудо да се те земље данас питају дали злато као подлога за валуту не постаје полако фантом за којим је штетно јурити и да је крајње време помишљати ка замену злата другим могућностима подлоге. Вероватно је да би Америка и Француска променуле своју досадашњу политику, када би остале земље прешле на биметалистички или какав други систем, чија би последица била мања потражња и услед тога нижа цена злата.
| Међутим ће дотле бар за прво време и повериоц и дужник морати да помишљају на финансиске мере којима би се спречио процес даљег распадања постојећег система. Те би мере биле само онда од користи кад би се предузеле на међународној основи. Оне ће се јамачно односити на консолидовање постојећих краткорочних кредита, на њихово постепено претварање у дугорочне као и на. давање нових кредита. Али ће оне свакако водити сад већ и у првом реду рачуна о том како да се спречи одлив последњих 130 милиона фунти злата из Енглеске банке.
веза
Dr. Bogdan Prica
KRIZA OD PREVELIKOG OBILJA
— Pokušaj rešenja savremenog paradoksa —
I.
Savremena privredna kriza u svetu počela je sa krizom u agraru. Bilo je dva naleta krize u svetskom agraru. Prvi je započeo u jesen 1920., posle ratne agrarne konjunkture. U jesen 1928. god. dolazi do ponovnog pada agrarnih cena, mnogo katastrofalnijeg od onog u prvom naletu,
Ovu su agrarnu krizu prouzrokovali u prvom redu sledeći momenti:
1) povećanje opsega ponude agrarnih proizvoda, usled povećanja obrađene površine; 2) smanjenje inten-
| ziteta tražnje usled većih zaštitnih carina u agrarnoimportnim zemljama; 3) smanjenje opsega tražnje, usled promjene načina ishrane, i kroz to pravca tražnje. Ovaj se faktor nije pogoršao u pogledu kvalitativnih namirnica, već u pogledi prostijih živežnih namirnica, naročito u pogledu slabijih vrsta mesa i hlebnih žita, čija se potrošnja smanjila u korist drugih agrarnih proizvoda.
Najzad je agrar bio pogođen tim nepovoljnim promenama na pijaci svojih proizvoda još time, što nije istovremeno nastupilo olakšanje i na pijacama drugih