Народно благостање

· 726. септембар 1931. НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ Страна 613 proizvoda, specijalno industrijalnih (ispostavljanje ma- 1928. 135 157 9 154 kaza cena). | 1929. 133 163 13 155

1930. 110 164 23 137

Il.

Kako se dotle razvijala situacija na tržištu mdustrijalnih proizvoda? ] na iom tržištu je opao i Opseg i intenzitet tražnje, i 10: |

1. u prvom redu usled osiromašenja agrarnih i kolonijalnih proizvođača; 2. zatim, usled industrijalnih zaštitnih carma u jednim agrarnim zemljama i usled političkog haosa u drugim agrarnim zemljama, pri čemu se mogu razlikovati tri skupine zemalja: a) u engleskim dominionima i evropskim agrarnim zemljama osim Rusije pretežno je u smislu smanjenja tražnje delovao protekcionizam, b) u Rusiji i Kini pretežno haos, c) u 'mdiji i u latinskoj Americi delom protekcionizam (Dojkot), a delom haos; 3) tražnju je, najzad, smanjila deilacija, koja je prouzročena zlatnim važenjem, i to:

a) jedanput pri uvođenju zlatne valute i b) zatim, uvek od vremena do vremena kad god zatraži propis o zlatnom pokriću novčanica povišenje diskonta i restrikciju kredita.

Ali i ako je na taj način bila opala tražnja industrijalnih artikala, te i ako sniženje cena industrijalnim artiklima usled pojeltinjenja i industrijalnih i agrarnih proizvoda ne bi uticalo na realne prihode stanovništva zaposlenog u industriji, ipak proizvođači industrijalnih proizvoda nisu dali da ovi srazmerno pojeitine. Ali je zato prođa znatno smanjena, što je dovelo do obustavljanja rada u svima slabijim preduzećima, do ograničavanja rada i u većim preduzećima — i do otpuštanja radnika u masi.

Do ove nepopustljivosti na strani ponude industrijalnih proizvoda došlo je usled ovih razloga:

1. radništvo pomoću svojih organizacija nije dopustilo da se znatnije smanje plate postignute u doba inflacije. U tom je radništvo bilo podupirano svojom socijalističkom verom da je pri današnjem stadijumu tehnike moguće kudikamo izdašnije podmirivati ljudske potrebe, a da to ne biva zato što poslodavci „Mehrwert” od njihovog rada zadržavaju za sebe. I, zatim, je bilo podupirano drugim nekim krivim teorijama: Marksovom „krizenteorijom” ! тодегпот атемкапзкот „Кашкганteorijom”, po kojima smanjivanje nadnica dovodi do smanjenja potrošnje (tražnje), — kao da preduzimači i kapitalisti ne bi takođe upotrebili sporni deo prihoda na tražnju bilo konsumptivnih dobara, bilo dobara za proizvodnju! Evo kako se kretao totalni indeks nadnica u trima najvećim industrijalnim zemljama sveta:

1925. 1926. 1927. 1928. 1929. 1930. Mu Џлуја | 20 250... 258... 255. 235 2) Engleska 170 175 175 175 175 175) Метаска 120 "1969. . 146... [51 163 164

А еуо Како je pri svakoj povećanoj diskrepanciji između agrarnih angro cena, dakle agrarnih prihoda, s jedne strane i nadnica, s druge strane, nezaposlenost rasla. (Osim toga su dati u četvrtom stupcu indeksi za živežne namirnice u detalju iz kojih se vidi da ni u koštanju života ne može ležati razlog za održanje visokih nadnica). Uzećemo najpre Nemačku (baza indeksa jeste 1913=— 100): :

з > С =

а : DECI

= а о s

55 5 БЕН doB

eo о: 8 = dd O с = cm

“OE O оба та 47 о = а

СЕЈ ен | ==е- 56

OB) a BBG 5759 на 5

358 ево а на 38 1926. 129 138 18 145 1927. 138 "146 8 156

Ovakav disparitet između prihoda agrarnih i industrijalnih proizvođača postojao je u Nemačkoi, zemlji sa prohibitivnim agrarnim carinama. U agrarno-eksportnim zemljama i onim bez agrarnog protekcionizma makaze |oš mnogo jače zjape.

Isto imamo u Engleskoj i Američkoj Uniji:

8 =85 = = -_ | - _ |: II III III II O II II II CB) S 9 Ре = газе“ О Engleska 1928. 147 175 10,8 156 1929. 134 175 10,4 153 1930. 126 175 16,1 144 Američka Unija 1928. 139 233 5 149 1929. 138 238 1 155 1030. ИП 229 21 141

2. radništvo je sa politikom visokih nadnica nateralo preduzimače na preteranu racionalizaciju, na ekonomski iracionalnu racionalizaciju. Usled investicija abnormalno je povećana tražnja za kapitalima. Tražnja za kapitalima rasla je brže od stvaranja novih kapitala. To je povisilo kamatnjak, jedan daljnji trošak proizvodnje. Osim toga je racionalizacija, provedena pod ovim uslovima, mnoge radnike lišila posla bez nade da bi se u kratkom vremenu mogli opet zaposliti, kako to biva kod one racionalizacije koja pojettinjuje troškove proizvodnje i usled konkurencije proizvođača — cene gotovih produkata,

3. najzad su radnici sa svojom nadničkom politikom, koja je stalno povećavala broj nezaposlenih, povećali i javne terete preduzeća određene za izdržavanje besposlenih.

Skupoća artikala drugih branša ne može biti uzrok krize industrijamog stanovništva, jer su ti artikli nesrazmerno 'pojeltinili u odnosu prema proizvodima industrije. Ш. Po nekim autorima ргебамја hiperprodukcija agrara bolesnu pojavu, koju treba ukloniti, pa će biti uspostavljena privredna harmonija. Po jednom drugom shvatanju, dopušta se da ima slučajeva abnormalne hiperprodukcije, koju treba lečiti restnikcijom, ali se u te abnormalne slučajeve, po tom shvatanju, ne ubraja sadanja agrarna hiperprodukcija. U njih se ubrajaju slučajevi vrlo parcijalnih hiperprodukcija, skučenih na ne= znatne delove celokupne proizvodnje, kao što bi na pr. bila hiperprodukcija štapova ili šešira. Takve hiperproduktivne grane suviše su neznatne da bi mogle zahtevati od sve ostale produkcije da u istom razmeru poveća svoj opseg i snizi cenu svojim produktima, niti bi bilo tehnički moguće da na pr. devet desetina celokupne proizvodnje poveća svoju produkciju zato 510 је deseti deo celokupne proizvodnje znatno isprednjačio po svom volumenu. Agrarna hiperprodukcija ne spada ovamo, jer agrar pretstavlja jednu krupnu granu proizvodnje i jer se celokupna proizvodnja nikad ne Širi paralelno na svim frontovima, nego obično isprednjači jedna grana proizvodnje te vremenom povuče za sobom i ostale grane. Agrar je sa pravom isprednjačio i sada krizu treba