Народно благостање

Страна 636

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 40

таксе на пиво и вино. На вино са до 16 степени алкохола. 6,5 дин. на остала 8,9 дин. од литра. Унапређења чиновника.

изоставиће се ове године, чиме бе се постићи уштеда од. 36 мил. (2,34 мил. дин.). Министар рада ноднеће пројект

закона, којим се влада овлашћује, да према свом нахођењу |;

одређује дужину радног времена у индустрији.

— У Пољској се појављују први знаци дефлације. Бавке се уздржавају од давања кредита и држе веће износе готовине у приправности. Осећа се недостатак платежних сретстава због чега велики број меница иде дневно на протест. Пољопривреда се због слабог финансирања налази у тешком положају. Новчанична банка је успела да у Франдуској добије 7 до 12-месечне кредите у укупном износу од 200 мил. фр. (445 мил. дин.), које је поделила пољопривреди ломбардујући раж уз 50% тржишне цене. Али није могла ббухватити више од 15% жетве, т. ј. око 0,5 мил. тона. Држава је интервенирана слабо, са неких 20 мил. зл. (126 мил. дин.). Задужење пољопривреде износи округло 100 мил. зл. (6,3 милијарди дин.), докле јој пружена сретства не достају ни да плати камату. Успркос свему постоји нада да ће се ситуација ускоро знатно поправити, јер овогодишња жетва знатно заостаје иза годишње потрошње.

— Објављен је додатак енглеском буџету. Износи 20,7 мил. ф. ст. (5,59 милијарди дин.) ; од тога 13,7 мил. за осигурање незапослених, а 7 мил. за градњу путева.

— Енглеска влада повисила је порез на бензин на 8 пени (10,8 дин.) по литру.

— У финансиском одбору, који Друштво Народа одашиље у Аустрију, налазе се о Ловедеј, Селтер, Авенол, 10спишил и Кемптнер.

— Objavljen je zakom, kojim preduzima država garanciju prema Privilegovanoj agrarnoj banci za zajmove koje će kod banke zaključiti agrarne zajednice do 3.5 miliona dinara.

— U vezi sa programom štednje snizila je opštinska uprava u Novom Sadu budžetom predviđeni prirez od 67% na 50%. I ako nije mnogo, ipak je simptomatično.

ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА

—- једпа подкеомисија Европске комисије позабавиће се питањем у колико се преференцијал може проширити и на дуван и суво грожђе.

— Ступио је на снагу додатак француско-чехословачком трговинском уговору закључен 26. септ. O. г., којим Француска и Чехословачка одобравају узајамно повишење великог броја царинских ставова, као на свилене чипке, свилу, разна семена, односно железничке прагове, грађу (изузев одобрени контингент од 45.000 тона ит. д.).

»— Швајцарска влада намерава да поведе преговоре о ревизији трговинских уговора. У првом реду немачког и чехословачког. — Грчка влада намерава да заведе монопол увоза жита. Она мисли да увози највише из држава, које купују грчки дуван. У том циљу води преговоре са Пољском.

— Између Чехословачке и Француске је дошло до споразума о увозу хмеља. Француска ће повисити царину од 150 на 400 фр. (333 на 889 дин.) од 100 кгр. а Чехословачкој је одобрила контингент од 800 тона уз царину од 200 фр. (445 дин.)у. Изузетно идуће године контингент износи 900 тона.

— Енглеска влада поднела је парламенту пројект закона о подношењу уверења о пореклу бутера при увозу.

— Према подацима британског Министарства трговине у 16 светских држава опао је извоз за 29,7%, » узов 27,8%. Енглески извоз опао је за 34,7%, а увоз 22,4%.

— Мађгрска је повенала суму потребну за финанск |

рање робног промета са Аустријом од 10 на 15 мил. пегте (100 односно 150 мил. дин.).

су ове обезбеђене уговором.

— Потписан је додатак маџарско-француском трг винском уговору и ступиће на снагу по измени рлтификација. — Бугарска влада намерава да згбрани увоз кудеље и лана“ -- .

— Ha оспову споразума од 15 септембра Маџарска је снизила царину на увоз дрвета за гориво од 9,35 на 0,25 зл. круна од 100 кгр. из Румуније и Чехословачке.

— Бугарском собрању је поднет предлог закона о увођењу спољнег и унутарњег монопола трговине шненицом путем Дирекције за откуп хране. За унутарњу потребу може се куповати само брашно које самељу трговачки млинови од брашна купљеног од Дирекције. Као што се види, Бугари желе да усвоје исти систем који важи и код нас.

— Грчка влада забранила је слободну трговину страним девизама. Грчка новчанична банка даваће девизе само привредницима, који докажу потребу.

| — Аргентанска влада намерава да подузме нарочите мере против увоза држава, које | IM Ha KaKaB било начин свој извоз,

СОЦИЈАЛНА ПОЛИТИКА

— У Бразилији је објављен закон, којим се привредним предузећима забрањује да запосле више од 25% иностраних радника и намештеника, јер је њихова радна снага обично јефтинија но домаћа, па су их предузећа радо намештала. Законом нису обухваћена предузећа са 5 и мање радника, ни страни радници, који се налазе у Бразилији више од 10 година и ту се оженили. Нежењена лица, која се налазе у Бразилији више од 10 година потпадају под закон 5 година посла његовог ступања на снагу.

— Немачка влада припрема уредбу која ће дати право привредним предузећима да смање наднице и у случају, да Влада задржава себи право одређивања дужине радног времена тамо где у томе не могу да се сложе радници и послодавци.

— Шемачка влада одобрила је општинама помоћ од 230 мил. марака (3,1 милијарду дин.), да би им олакшала терет социјалног осигурања. Број незапослених, који падају на терет општинама толики је, да је неколико њих са Берлином на челу намеравало да објави банкротство, да није држава прискочила у помоћ. |

— Берлински пекари пристали су на владин захтев да дају незапосленима за 4 пф. (0,53 дин.) јефтиније хлебац

JU 1.25 кор.

— Сва енглеска бродоградилишта наговестила су смањење надница.

— Na teritoriji Bosne i Hercegovine izvršena je reorganizacija radničkog osiguranja. Ukinuto je nekoliko okružnih ureda a na n hovo mesto postavljene su ekspoziture. Okružni uredi ostali su jedino u Sarajevu, Tuzli i Banjaluci.

КОМУНАЛНА ПОЛИТИКА

= Ми смо у једном од ранијих бројева реферисали о намери загребачке општине, да у сопственој режији купи дрво за огрев, које би по јефтиној цени продавала сиромашвом становништву. Примила је више понуда. Петрињска општина је понудила 2500 хвати цепаница а 360 динара франко Сисак станица — што је досада најјефтиније. Дрво, које је на интервенцију претседника загребачке општине понудила држава, не долази у обзир нити по квалитету нити по цени.

ТРГОВИНА

— Збег пада курса фунте и француски текстилни извоз запао је у тешкоће, јер су послови закључивани у фунтама. То исто важи за извоз свиде и луксузних арти-