Народно благостање

3 октобар 1931.

у. Вајезе

· ПАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 625

FUNTA STERLINGA

— Anmalitične i kritične glose —

1. „Crna subota” na londonskoj betzi.

Evropski listovi nazivaju subotu, 19. septembra, „crnom subotom” na engleskoj berzi. Ima 14*|, godina, kako je subota proglašena za berzanski praznik u Engleskoj (još za vreme svetskog rata). Pet dana je bilo dovolino za obavljanje poslova. U ostalom nigde na kontinentu ne rade berže subotom, sem Pariske i Amsterdamske i to samo u zimskim mesecima. Istina i Njujorška berza radi subotom, ali to nije moglo da ima dejstva na englesko tržište: banke koje rade sa Njujorkom ostave po kojeg činovnika subotom po podne do 4 sata, samo da prime izveštaj. One se zatvaraju subotom u podne. To je jedan razlog više za berzansko praznova– nje u subotu. Ali je N. Čemberlen bio uobrazio da je rad berze subotom u ovim teškim danima samo koristan po privredu i izdejstvovao da uprava Londonske berze, a s njom i sve Ostale provinciske, pristanu da počev od 10. septembra ove godine berze rade i subotom. Čak su i banke pristale da rade do 2 sata. (U ostalim danima Londonska berza radi od 9.30 do 4 sata, a subotom pak radi do 2 sata). Tog dana je ograničen krug papira, koита зе može da irguje na javnopravne i kvazijavnopravne (county Stocks). Čitaocima su iz dnevne štampe poznati događaji, koji su se odigrali crne subote na Londonskoj berzi. U samom početku pojavila se burna ponuda javnopravnih papira, a naročito državnih. Jedan deo bankara, manje posvećenih u državne tajne, bio {e zaprepašćen. Nisu ljudi pogli da pojme paniku u odnosu na „najbolje papire u svetu” (The best Securities of the World). Kako je cele nedelje bila obilna ponuda drugih papira sa strane, to su i ovu pojavu objašnjavali sa Troubles abroad (poremećaji na strani), podrazumevajući pod fim mobilizaciju holandskih i belgiskih banaka, da bi mogle da odgovore svojim obavezama, pošio su im zamrznuta potraživanja u Nemačkoj i Nustriji. Ali su se u toku berze počeli širiti glasovi, da je iscrpljena i druga partija francusko-amerikanskog kredita od 80 miliona funti sterlinga i da je Engleska banka već načela svoju zlatnu gotovinu Која је зраја na 133 miliona funti sterlinga. Pojedini papiri su bili pali za punih 5%, ali su se do zaključka betze роргаvili. Najviše je stradao War Loan, zatim 3*'/,% Conversion Loan i 4% Consolodatet. Taj nagli pad je učinio da se zaboravilo da su još 18. septembra svi državni papiri zabeležili pad od 1—2%.

Već se u četvrtak 17. o. m. znalo u uskom krugu da je funta ponovo ostala bez zaštite. Prema iskazu ministra Snaudena, Engleska banka je izdala zlata i deviza za poslednja dva meseca za 200 miliona funti sterlinga (55 milijardi dinara!) Toga nije bilo u svetskoj istoriji. Izgleda nevorovatno da se toliki volumen deviznih poslova mogao da obavi, a da uopšte ne dođe do poremećaja u celome sveftu. Na protiv, nevetovatno је јако i neprimetno obavljeno #0 ротегапје; јег је пајveći deo obavljen samo 'knjiženjem i prektjižavanjem, a vrlo mali deo prenosom zlata. Prilikom zaključenja prvog i drugog zaima za održavanje funte u ukupnom iznosu od 130 miliona šterlinga, od čega je polovinu dala Amerika a polovinu Francuska, iznos tih zajmova

stavljen je Engleskoj banci na raspoloženje kod Francuske banke u Parizu i kod Federalne rezervne banke u Njujorku. Engleska vlada je postala na taj način dužnik za 130 miliona funti sterlnga, a Engleska banka poverilac pfema novčaničnim bankama poverilačkih država. Engleska banka je podržavala funtu prodajući ta svoja potraživanja u francuskim francima i dolarima na berzama kod kuće i na strani. Ona je time smanjivala svoja potraživanja u stranim valutama i za dva meseca Engleska banka je izgubila 200 miliona funti sterlinga u francima, dolarima i drugim valutama a dobila protivvrednost u funtima sterlinga. Tako su engleska vlada i Engleska banka postale sopstvenici OgrOm-– nih suma u funtama. Kupci franaka i dolara bili su naj-

više Francuzi, Amerikanci, pa i sami Englezi. Englezi

su bežali iz funte, a Francuzi i Amerikanci su prodavali Englezima svoja potraživanja u funtama. Sva potraživanja na strani prešla su u svojinu privatnika. U Francuskoj, Engleskoj i Amerikanskoj banci zaključeni su računi Engleske banke, a otvoreni pojedincima, doma– ćim i stranim podanicima. Tako da je Francuska za dva meseca smanjila svoja potraživanja u funtama za preko 7 milijardi franaka i svoja dugovanja u francima za isti iznos. Engleska je za isti iznos smanjila svoje potraživanje u francima, a povećala u funtama. Dobru valutu

pretvorila je u lošiju.

IL. Uzroci sloma Тите.

Čak i u stručnim listovima je pisano da je stanje, koje je stvoreno u Engleskoj 2. septembra, stanje prinudnog kursa. To je tačno u toliko Što je Engleska banka razrešena od obaveze da novčanice zamenjuje u zlato po utvrđenoj relaciji. Engleska banka nije uopšte više dužna da izdaje zlato za novčanice bez obzira na kurs. Ali time nije potpuno obeleženo stanje, u коте se danas nalazi engleska valuta. Prinudni kurs obeležava sam po sebi osustvo konvertibiliteta, a ne kaže ništa o tome kakva je valutna politika odnosne zemlje. Mi smo imali na pr. do novoz zakona o novcima od jula takođe valutu sa prinudnim kursem (i to još Od pre svetskog rata), ali smo zato imali politiku Taktičke stabilizacije, koja se sastoji u tome da je odnos između naše domaće valute i zlata odnosno zlatne valute bio stabilan, i koja je nalagala vladi da održava taj odnos po svaku cenu. U Engleskoj je situacija još mnogo Zora, ier vlada nema nikakve devizne politike. Ona je daleko i od faktičke stabilizacije; devizni kursevi na Londonskoj berzi su proizvod faktora, na koje nema više ulicaja ni engleska vlada ni Engleska banka.

Kad bi se izređalo sve što je u svetskoj štampi napisano o uzrocima sloma funte, onda bi ispao Vrlo obilan spisak. Ministar Snauden je, u gOVOTU, kojim je sproveo skupštini zakon o oslobođenju Engleske banke od obaveze konvertibiliteta, izređao takođe čitav niz uzroka i naročito istakao paniku, koju |e proizvela opozicija svojim držanjem. Najveći deo tih mnogobrojnih uzroka je delimično ili potpuno netačan. U francuskoj štampi, koja.je posvetila mnogo pažnje engleskom slučaju, ističu se dva objašnjenja neizbežnosti depresija-