Народно благостање

~ ва

Страна 630

јаче земље показивале сразмерно мање стварне активности око међународне сарадње него остале земље. Осим тога је опречност политичких тежњи између Немачке и Француске скучавала рад Француске у правцу међународне сарадње. Из ова два опажања се: мора извести мало утешан закључак, да ће интегрална међународна сарадња тек онда моћи да се успостави, кад се Француска и Немачка буду политички споразумеле и кад интереси Америке и Француске, рецимо око злата као подлоге за валуте, буду Q3биљно угрожени. Као предуслов за француско-немачки споразум спомињу се гаранције безбедности које би се са огромним напорима још некако могли изградити. Миого је теже испунити други предуслов, а: то је да се више не спомињу покушаји отступања од уговора о миру, јер то сгречавају прилике унутарње политике у Немачкој, где се поред стварних сукобљавају уображени и подметнути гнтереси. Па ипак би се и овакво зближење уз много стрпљења и још више трпељивости могло спровести комбинсваним напорима Женеве и непосредним споразумевањем француске и немачке владе, јер се за то одлучујући органи састоје из Брофесионалних политичара појединих земаља, чија је то струка. | Али ће најтеже успети заједничко решавање лривредвог проблема, чак и у случају, кад би на пр. угрожавање злата као подлоге за валуте постало акутно, и кад би се још очитије показало да земље са пуним трезорима не могу напредовати, све док су опкољене државама са пропалом привредом. | . | Дописник једног великог листа, који је лањске године присуствовао већању Економског одбора Главне скутнитине Друштва Народа а ове године већању комисије Европске Уније, добио је утисак, да су та господа лане заспала, да су спавала годину дана и да су, пробудивши се ове године, продужили да већају на исти начин о истим питањима. Друштву Народа према томе недостаје тело које би било надлежно за целокупан светски привредни проблем, а који би имало не само ауторитет, већ и познавање тог проблема. Такво би тело морало бити састављено из људи који немају

Milan G. Bajić, finansijski pristav, Beograd.

БЛАГОСТАЊЕ

да бране или интересе своје привредне гране или свога сталежа, већ интересе опште светске привреде, а морало би имати одлучујући утицај на Савет и на Главну Скупштиву Друштва Народа. Све док криза траје, то би се тело имало искључиво да бави питањем излаза из ње.

· Овом међународном: одбору стручњака одговарао би у појединим земљама национални одбор људи који су упућени у привредне проблеме, али који нису интересенти, који дакле нису заинтересовани рентабилношћу или добити једног концерна, једне привредне гране, па ни једног сталежа, већ које интересује једино привреда земље и њен напредак као целина... Овај би одбор стајао стално у вези са међународним одбором и координирао би свој рха са радом међународног одбора, уважавајупи његова упутства и став љајући му на располагање своја опажања. Али Зи он само овда могао успешно да ради кад би имао у дотичној земљи ауторитет и исти утицај на законодавно тело и на ашминистрацију, као што би их уживао међународни одбор на Савет и на Скупштину Друштва Народа. Исто би тако сви ти одбори у оквиру програма излаза из кризе требало да утврде приоритет мера који се имају у ту сврху предузимати, према нарочитом приоритетном програму, утврђеном споразумно са Женевом. Тако би се на пр. за оне земље које су, као наша, непосредно погођене Хуверовим мораторијумом на првом месту поставио проблем отклањања насталих тешкоћа све до оног времена када ће се он моћи да уврсти у општи проблем.

Као што видимо, ови одбори треба да надокнаде један крупан недостатак којем се има приписати неуспешност међународне сарадње Ha привредном пољу, а то је мериторна надлежност за привредне проблеме. Досадањи рад политичара на овом пољу потсећа нас и сувише на оне неорганизоване чете које су у временима крсташких ратова хитали у правцу Јерусалима да га освоје. Оне су код сваке вароши коју су угледали узвикнули: „Јерусалим, Јерусалим..." Међутим нису стигли у Јерусалим они који су Бикали „Јерусалим, Јерусалим...“ већ су онамо стигли они који су познавали географију.

POREZIVANJE PRIHODA KOD OSIGURAVAJUĆIH DRUŠTAVA

Poznato ie da u našoj državi ima priličan broj filijala |

velikih stranih osiguravajućih društava, a i društava smatranih kao domaća, a osnovanih stranim kapitalima. Samo jedmo od tih stranih društava drži jednu frećinu celokupne produkcije osiguranja ı našoj državi. (?)

Kod takvog stanja za očekivati je, da ta strana društva imaju i mnogo veće dobitke. Međuž?im, rezultat ie sasvini obratan: one godinama pokazuju gubitke i plaćaju sledstevno minimalne sume na ime poreza, a naša domaća gotovo uvek pokazuju dobitke i plaćaju naravno veće sume poreza.