Народно благостање

Страна | 648 ___

пау SO MOJI

tia

HOBUAPCTBO ~

ЈЕ оса новчанична банка .. повисила je. каматну стопу: од 6 на 7 и но. од сто. . —СПепзка novčanična.. banka. а је diskonfnu stopu ба 7 па 6 1 ро od sto. . „Стање. · Поштанске _ Пт СлионИЦе у. септ тембру тек. године. – не чековни промет је износио. 5.426.82 милиона динара, од чега отпада 47.13% на промет без готовине.

Стање улога износи на дан 30. "прошлог месеца 702.9 мили- |

ова динара, односна за 1037 милиона мање:но-крајем авгу-

ста. Међутим број чековних рачуна је. порастао. за 100. на |

20.038: Улози на штедњу показују салдо од 298.46. милиона (наново је отворених штедних књижица 3.172 на 169.991) a према прошлом месецу већи су за 2.3 милиона динара.

~ једна од 3 највећих данских банака Ханделсбанк, пала је у финансиске тешкоће. Њена главница износи 50 мил. кр. (760: мил. дин.)а - „резерве 31 мил. (471 мил. дин.). Билансна сума прошле. године износи 530 мил. (8 милијарди дин.). Она се:у последње време бавила кредитирањем трговине житом, где су јој се кредити замрзнули. Претрпела је hh велике губитке учешћем у трговини са Русијом.

- = Немачка Голддисконт банка није више у стању да редисконтује меницу код Рајхс-банке пошто је исцрпла предвиђени контингент. Као што је нознато она је основана да би омогућила редисконт меница, које нису одговарале прописима Рајхс-банке. Сада се приступило оснивању Приватне дисконтне банке, која има исти задатак као и Голд-дисконт банка. Главница јој. је 50 мил. (675 мил, дин.), а може подићи код Рајхс-банке на редисконт десетороструки кредит.

— Да би наморала штедионице на одржавање ликвидитета немачка влада је: објавила уредбу, по којој краткорочни'и дугоречни зајмови штедионица општинама не смеју прећи 25% целокупног изност улога. Досада је била граница 50%. Најмање 30%" улога: на штедњу треба да се одржава ликвидно. У хипотеке се може инвестирати највише 40% улога на штедњу. Појединачни кредит не сме прећи 1% свих улога.

= Бо peti put. donosi evropska štampa vest, da će pre{sednik austrijske Narodne banke profesor dr. Rajš podneti ostavku na svoj položaj. To. bi po našem mišljenju već odavno trebao. da, uradi, pošto smatramo da je on, i ako odličan finansijski. siručnjal, ipak jedan.od glavnih krivaca kod pofeškoća bečkih banaka prilikom sloma bečkog Kreditanstalta. Vest о njegovom otstupanju danas zapravo, iznenađuje, pošto je poznato, da je pobedio. u koniliktu koji je imao sa Braunaisom, generalnim direktorom „austrijske Narodne banke. Kao njegov naslednik spominje se bivši hrišćansko-socijalistički narodni poslanik Kienbeck, „koji je bio već i ministar finansija u Sejplovoj vladi. Ova kandidatura pokazuje, aa je partisko-politički otrov u Austriji prodro čak i u Narodnu banku, Istovremeno se objavljuje,, da će demisionirati bivši ministar trgovine i guverner bivše Austro- -ugarske, narodne. banke dr, Špizmiler, Кога je vlada postavila za generalnog direktora Kreditanstalta, sa nalogom da izvrši njezinu sanaciju. Njegov naslednik biće dr, Moring, bivši direktor propalog Bodenkreditanstalta, koji takođe. podržava. uske veze sa hrišćansko-socijalističkom strankom.

„== Рок загоснивање Међународног института за. хипогекарни „кредит прошао је 20. септембра. Успркос чињеници

да су оснивачки протокол потписале. 24 државе, чиме је да-,

леко „преуписана предвиђена. главница од 15 мил, фр. (165 МИЛ. дин.) оснивању се није могло, приступити. због изненадних финансиских тешкоћа у свету. Протокол нису потписале јеш само Норвешка, | „Албанија“ и, Ирска, ·

= Алберт Х. Унгин, претседник Чез Hemjancn бенк,

изабран је у управу њујоршке“ Федералне резервне

- приходи 'од 31,8 милијарди леја (11 милјарди-дин.). За бгмиз ке

који је претседавао у Базелу! едевј“ немачки

место Чарлса Е. Мичела од“ Нешјенел Сити

| _ Санирање бечке Кредит Аншталт ишло је на велике тешкоће при редукцији плата и чиновничког“ апарата. | Око 130 чиновника добило је отказ за 1. март. 1932: | 300 биће пензионисано. jom Huje могло доћи“ до споразуј О платама виших | чиновника и г директора.

знатно испод законског минимума од 40%. По ин банка намерава да узме долар за валутну базу; али неће имати за те довољно сретстава. Зато Води. преговоре са полузванич.“ ном Народном банком о зајму од 2 мил. дол. (112 мил. ДИН.).

— Ове године ће Отоманска Банка финансирати Kyповину дувана пољског државног монопола на Балкану и у Турској, док су то досада увек чиниле пољске банке. OVI износи 75 мил. фр. (166,5 мил, дин.) уз 5,15%.

— Немачка народна банка у Лајтмерицу у Чехословачкој, која има већи број афилијација, затворила је шалтере и затражила од Министарства финансија одобрење за _ мораторијум. Она је главна банка немачке мањине у Чехословачкој и имала је око 115 мил. кр. (193 мил. дин.) улога. |

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ | Па

— Шпанској новчаничној банци одобрен је од Фран- = цуске банке нови кредит за подупирање курса пезете, пошто · је 9 мил. фунти стерлинга већ потрошила. Нови кредит износи 1,2 мил. златних фунти (324 мил. дин.). =

— Бивши турски Министар финансија Исукри беј от-=> путовао је у Америку ради преговора о већем зајму. Турска“ намерава да се тако реши енглеског утицаја. Делегат је опуномоћен да као гаранцију за зајам да Американцима концесију за“ извођење мелиорационих радова, изградњу саобраћајне мреже, бушење на петролеумским пољима ит. до ~

— Белгиска влада је емитовала 5%-ни зајам од 300 · мил. фр. (450 мил. дин.), који ће се употребити за помоћ“ незапосленим, пошто Је „Пационални фонд у кризи“ потпуно исцрпљен,

— Egipatska vlada je obustavila kamatnti ти 80 i zajmova u zlatu, pošto bi to zbog depresije funte iziskivalo veće izdatke za 800 hiljada iunti, što budžet ne može da podnese.

— lipopauyH MHone Tpanmumrre.. Целокупни : општински | приходи предвиђени су на 1,173.070 дин, а расходи. на: 2,250.819 динара. Мањак од 1,078.098 покриће ce: U од 135% на државни порез од 800.000- динара.

— Бугарски буџет. Према наредби министра dina: o сија, бугарски буџет треба да одговара садашњем привредном и финансиском стању, редуцирајући материјалне жре- ке дите за 25%.: Неће се. предвиђати- жредити 'ва 'инвестициј Да би буџет био уравнотежен, предвиђа се ги редукција неких административних установа и већег броја чиневништва. .

— Решењем Министра финансија, одобрен-је инвеетиг циони зајам земунској општини, у износу од'350- хиљада лолара (18.000.000 дин.). АН је —— код А а. д. из Штокхолма. у 35 Žž |S

— Ових дана је на холандском. новчаном“ правити. 500 извршена неуспела емисија зајма Холандске Индије: од -20 мил. форинти (406 мил. дин.). Уписано је свега. 3,8 мил. Стб» а мил, дин.). Остатак је пао на терет емисионом“ конзорциуму. 5)“

— ·Финансиски саветник. румунске . Народне. банквг= Француз Обоен изјавио је, да је. положај приватне - привреде =“

У Румунији сразмерно повољан, али да се: државне финан-

сије налазе у тешкој ситуацији, Ове године "предвиђени сл

јарди мање но прошле године. Они су међутим. у првом