Народно благостање

' 10. октобар 1931. НАРОДНО _ полгођу 0. г. подбацили за пуних 65%, тако да се успркос владиним мерама за уштеду рачуна са годишњим дефицитом од 13 милијарди леја (= милијарди ДиИн.). o — Аустриска влада намерава да зрог штедње проведе темељите реформе универзитета. Технички факултет У Грацу укинуће се. Бетеринарски факултет у Бечу спојиће се са медецинским. Конзуларна академија бе се укинути ита. — Према изјави аустриског савезног канцелара претстоје знатнија повишења пореза. Додатак порезу на доходак донеће државној каси 21 мил. шил. (210 Мил. дин.). Порез на бензин повисиће се од 13 на 30 гроша (1 односно 4,4 дин.) од литра. Од тога отпада држави 4 гроша, што даје 4,5 мил. шил. (36 мил. дин.). Од пореза на аулобуски саоора-, ћај очекује. се 3 мил. (24 MMI. JUMH.). 20 ф-ни додатак порезу ва шећер и пиво који је заведен прошле године као привремена мера, остаће на снази, да би држави надокнадио губитак због знатног пада консума. Као што смо своједооно јавили 30%. додатка порезу на пиво примају земље, а 10% држава. у . | __ Због пада курса енглеске фунте, која сачињава покриће боливијанске валуте, Боливија намерава да објави 30дневни мораториум за сва плаћања у злату. Валута Be претходно бити девалвирана за 20%.

ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА

— Маџарска влада намерава да уведе монопол увоза дрвета. У ту сврху ће се основати акционарско друштво, у коме ће водећу улогу играти Хермеса. д. Оно ће држати монопол, а имаће осим тога и задатак да помаже домаћу трговину дрвета.

— Румунско Министарство финансија завело је строгу контролу извоза пшенице. Ишеница, која садржи више 0, 20% уродице нема право на извозну премију, а са преко 40% не сме се уопште извозити.

— Чехословачка је забранила увоз воћа из преко-

морских држава. и — Канадска влада завела је демпинг царине на енглеске производе плаћене фунтама, чији је курс испод 4,80 и по дол. (нормални курс). Царинама не подлежи само увоз угља. | — Ових дана понова отпочињу преговори између Мађарске: и Чехословачке за закључење трговинског уговора. Водиће се најпре у Будимпешти потом у Прагу. Уговор ће бити базиран на контингентима. Главна препрека брзом 34кључењу је то, што чехословачка делегација тражи да се у уговор унесе клаузула, која би спречила да се девизним одредбама онемогућава робни промет. Провизориум, који је вакључен до краја ове године, обезбедио је Чехословачкој контингент од 20.000 тона горивог дрвета, а Мађарској кон„тингент од 29.000 дебелих свиња уз снижене царине.

=— Чехословачка влада повећала је додатак царини на 306 om. 7 Ha 18 кгр. (11,8 односно 30 дин.), на брашно од 47 Ha 53 кр: (79 односно 89 дин.). Повишења ступају на снагу 10. октобра. -

— Француска влада завела је режим контингентираног увоза стоке, сувог и свежег меса, млека и "млечних производа, правдајући своју меру тешким стањем француске пољопривреде. Највећи контингент, који буде одобрила. поје-диној држави не сме прелазити увоз из год. 1930. (у одговарајућем раздобљу). 5 И О

= Мађарска је завела систем контингентираног увоза угља. За криумчаре је предвиђена оштра казна. Осим тога угаљ се не сме продавати, ако не садржи извесан проценат дсмаћег угља, који је слабог квалитета. Овом одредбом погсђене су Чехословачка и Немачка, |

— У Будимпешти су понова отпочели преговори за ревизију аустро-мађарског трговинског уговора. Ми смо "јавили да је Аустрија повисила од 25. октобра аутономну

БЛАГОСТАЊЕ Страна 649 царину на стоку на 30 златних круна, на што Мађарска није пристала. .

i. — холандска влада израдила је пројект закона о повишењу царина. Код артикала са царином 5, 4, 5% вредности повишење износи 1%, код оних са 8% је 2%, код 12 од сто азноси 3, а код 20 од сто повећава се за 5 од сто. ~

—- Генерални секретар румунског Министарства трговине и индустрије Попеско стиже ових дана у beu, да преговара о трговинском уговору са Аустријом. Он је изјавио да намерава закључити уговор сличан оном са пемачком само на краће време. |[о томе намерава да у Паризу поведе преговоре о извозу жита.

ОКОНОМСКА ПОЛИТИКА

— њенгрес фашистичких пољопривредних радничких савеза решио је, да у приносу од оорађеног земљишта узе севују и нољепривредни радници. 10 је покушај колекти– визирања. | — Бугарска влада је максимирала цене индустриј артикала, који су пољопривредницима неопходно потреони. онижење износи до 25%.

— штајерска пољопривредна комора затражила је од аустриске савезне владе да рез оклевања предузме мере за поправљање стања на тржишту стоке, ако не жели пропаст љепег дела сељака. Ако мађарска не пристане на вепу реотрикцију сточног контингента треба отказати трговински уговор. :реба свести све контингенте за увоз стоке и меса ла размере, које одговарају стварном стању на тржишту. ллајзад да се заведе обавезна потрошња домаће стоке.

ских

ОДИЈАЛБВА ПОЛИТИКА

— Све се чешне чује о намери америчке владе. да уведе осигурање против незапослености. Оволики број несапослених као што га имају Сједињене Државе (6—1 милиона), не може се трајно издржавати каритативним средствима (види „Н. Бл." бр. 35). У говору, који је одржао г. гомас Ламонт, ортак Морганов, пред 250 водећих њујоршких привредника који сачињавају одбор за проучавање питања незапослености, наговестио је, да је вероватно, да ће федерална влада још ове зиме увести осигурање за случај незапослености. | |

— Супротно нашој ранијој вести о ликвидирању штрајка у фабрикама шећера Црвенка и Врбас, „Југословен ски Лојд“ јавља, да штрајк у Црвенци још увек траје. До штрајка је дошло услед тога, што је фабричка управа снизила наднице квалификованим радницима за 20—30 од сто и затражила продужење радног времена од 48 на 56 сати недељно.

— Осигурање у незапослености у Пољској исказало је 1. августа дефицит од 100 мил. зл. (630 мил, дин.), који ће се вероватно до краја године повећати за око 40 мил. (252 мил. дин.). Држава ће пружити осигурању помоћ у виду зајма. Осим тога је од првог октобра на пољским државним железницама заведена такса на путничке карте до најмање 2 зл. у износу од 0,1%, на пртљаг 0,50 зл. (3,2 дин.), а на, сваки вагон утоварене робе 1,5 зл. (9,5 дин.). Приход од ових такса послужиће за пружање помоћи незапосленима, чији број рапидно расте.

КОМУНАЛНА ПОЛИТИКА

— Одбор за сузбијање скупоће загребачке општине, песле подробног испитивања свих понуда за снабдевање грађанства дрвом за огрев, усвојио је понуду Савеза трговаца дрвом, по којој се овај обавезује продавати сиромашном грађанству прворазредно буково дрво по 460 динара хват франко стан. још сиромашнијим грађанима, који поднесу општинско уверење O' сиромаштву, трговци ће продавати буково дрво по 410 а храстово по 370 динара. Они, који нису