Народно благостање

Страна 650

у стању да набаве дрво на хватове, плаћаће око 30 пара по килограму. Загребачки „Обзор“ вели, да се цела ова акција одбора за сузбијање скупоће завршила негативним успехом по грађанство, јер ће заиста мало ко од грађана захтевати потребно уверење о сиромаштву, осим сталних абонената социјалног одбора, који и не купују дрва. Према томе ће трговци и даље продавати дрво по намераваној цени од 500 динара. |

ТРГОВИНА. i

— Кредитна књижица Београдске трговачке коморе. У циљу да регулише куповање на кредит, пружи максималну и правну гаранцију продавцима, Београдска трговачка комора прописала је форму и садржину једне кредитне књижице. Она има бити снабдевена оригиналним потписима трговца и купца. Плаћање је недељно и месечно. У првом случају обавља се најдаље до среде наредне седмице, у другом случају до трећег идућег месеца. По свима споровима, насталим у вези са овим кредитирањем, судиће као надлежан Стални избрани суд Трговачке коморе у Београду.

— Мађарска је закључила трогодишњи уговор са холандском дуванском фирмом Нихуис, Амстердам, по коме ће ова подмиривати 40% целе годишње потребе мађарског монопола дувана, а у исто време извести за 3 године 3.000 вагона мађарског дувана.

— Чехословачка тешка индустрија, која са Русијом има уговоре о лиферацијама закљученим у енглеским фунтама, одбила је да их изврши, док Руси не пристану на конверзију у доларе. То исто тражи немачка индустрија. Пољској индустрији је пошло за руком да закључи споразум са Русијом у том смислу.

— Бугарски извоз живине рапидно се повећава последњих година. Год. 1927. износио је 987.974 ком. а прошле године повећао се већ на 2,1 мил. комада. За првих 6 месеци о. г. извезено је 955.336 ком. и 927 тона заклане живине у укупној вредности од 94,23 мил. лева (46,2 мил. дин.).

ИНДУСТРИЈА

— Немачка влада ослободила је рурску индустрију угља, послодавце и раднике, од плаћања приноса Осигурању у незапослености, јер се због пада енглеске фунте валази у тешком положају.

— Бата а. д. купило је у швајцарској у околини Аргау земљиште, где he подићи фабрику гумених ципела, евентуално и остале обуће.

— Познати немачки економиста д-р М. Ј. Бон тврди у једном свом чланку да не постоји оскудица злата. Бар не данас. Друго је питање, вели он, да ли ће будућа производња злата моћи задовољити потребе растуће продукције. Данас има довољно злата на свету, само што се оно употребљава и у друге сврхе осим финансиских. 18% годишње. производње. злата. консумира индустрија накита, док око 23% остане у народу, који, специјално, у крајевима производње, има манију да сакупља злато. Год. 1928. и 1929. од целокупне производње у износу од 9,3 милијарди дин. годишње, 3,8 милијарди потрошила је индустрија накита и сакрио народ.

— У Берлину је основан Савез немачких млинова пшенице, у коме су заступљени сви важнији млинови. Први задатак ове установе је да подели међ млинове по квотама 200.000 тона пшенице, купљене на кредит у Америци.

ПОЉОПРИВРЕДА

— Према одлуци Министра шума и руда за пошумљивање голети у сезони 1931–1932 год. додељено је : дирекцији шума у Загребу 220.000 дин., шумарском одсеку. банске управе у Загребу 200.000, дирекцији шума у Винковцима 400.000 дин. дирекцији шума у Љубљани 200.000, дирекцији

НАРОДНО

Бр. 41

шума у Апатину 300.000, дирекцији шума-у Сушаку 200.000, шумарском одсеку банске управе у Сплиту 500.000 динара.

— Бугарска влада намерава да у новембру т. г. у Софији сазове међународну“ конференцију за решење питања аграрног кредита. На конференцији ће суделовати и прекоокеанске државе. Пн

— Између румунског Министарства пољопривреде и извозника стоке воде се преговори о завођењу премије на извоз свиња и говеда. Сретства би се набавила ударањем таксе на потрошњу меса од 1 леја "(35 пара) по килограму. Годишња потрошња меса у Румунији износи 200 мил. кгр. и такса би донела 200 мил. леја (75 мил. д:). Извозници захтевају премију од 1000 леја (335 дин.) од говеда, а 200 леја (70 дин.) од свиње,

— И американска савезна држава Мисисипи, по примеру Тексаса, забранила је сејање памука идуће године, Овогодишња берба довољна је да покрије потребу за 2 год.

— Да би помогла произвођачима кромпира, немачка влада је припремила уредбу .о облигатном примешању брашна-од кромпира пшеничном хлебу, максимално -5%. Појефтиниће се пахуљице од кромпира, осим тога, за потрошаче истих знатно ће се појефтинити јечам за сточну храну. Напослетку монопол шпирита прошириће дозволе за горење шпирита. Због. тога ће се повећати квота принудног примешања шпиритуса погонским сретствима на 6%. Влада мисли да ће на тај начин утрошити укупно око 4 мил. т. кромпира. Ссим тога сељаци се упућују да повећају производњу стоке, хранећи је кромпиром, јер је цена стоке ипак боља.

— Под окриљем Министарства пољопривреде у Бу-

БЛАГОСТАЊЕ

Popa

"| гарској продуценти памука преговарају са фабрикантима.

Због ниске цене жита гони намеравају да повећају производњу памука. Зато траже да се домаћи фабриканти обавежу да ће им откупити целу бербу уз утврђену цену. Бугарска влада жели да дође до споразума, јер би то имало зг последицу да се смањи увоз памука и производња жита. Влада много полаже-на то и форсира производњу памука у свим крајевима, где је год погодна клима за то.

— Румунска жетва кукуруза је рекордна и износи према најновијим подацима округло 6 мил. тона.

— Према службеним подацима у Румунији је до 22. септембра 0. г. исплаћено за рачун извозних премија на пшеницу 140,7 мил. леја (47 мил, дин,). Од тога 5,9 мил. (2 мил, дин.) за извоз брашна. јавили смо своједобно да је румунска влада одобрила извозну премију од 10.000 meja (3350 дин.) на вагон пшенице, а 13:500 леја (4200 дин.) на-вагон брашна. Међутим ових дана је исплата премија запела. Због тога извозници неће да купују пшеницу од сељака. Последица тога је крах цена. Министарство пољопривреде је закључило код Каса де Депунери зајам од 50 мил. леја (16,8 мил. дин.), да би могло наставити исплату премија.

КОНЈУНКТУРА

— Нису се испуниле наде, које су полагане у пад курса фунте. Запослење у енглеској индустрији се није повећало, као ни извоз. Незапосленост. је чак порасла последње недеље и ако слабијим темпом, али ипак за 14,157 на 2,825.112.

— U Americi je pao pod stečaj Franklin: Trust Comp. ot Philadelphia sa 22 miliona dol.: (1.23 milijardi din.) uloga.

— Због слабог извоза, а необично велике понуде јаја у Турској се ових дана догодио слом цена. Јаја су на велико нуђена по 20 пара.

— Претседник Париског трговачког суда Албер Буисон изјавио је да је очигледан доказ за пооштравање привредне депресије у Француској пораст броја стечајева: Док је целе прошле године било 740 стечајева,. за: првих 8 месеци од. г. било је већ 870. Међутим судећи по рапидном на-