Народно благостање

10 октобар 1931.

В. Бајкић

55 5 1 Положај светског банкара,

i Енглеска, је пре рата била светеки банкар. Она _ је финансирала велики део међународне трговине. · Светска трговина, је разбијена за време рата, услед недостатка у роби, забране увоза и извода и недостатка, транспортних сретстава. Она није ни требала, финансијера, јер је ишла за готово. Она, се нормализирала тек око 1924 године. Али је у то лико потребнија била стабилна валута као оретство за утврђивање цена. За то се употребљавао долар, швајцарски франак и холандска форинта. Енглеска, је валута, реформом од 1926 године једним потевом успела да понова заузме положај светскота банкара. Енглески меродавни фактори су добро знали да. ће ревалоризација фунте донети велики поремећај у народној привреди и нарочито по_већати терет државног дуга, али сматрајући да је приход од финансирања светске трговине врло важна позиција у енглеском билансу плаћања, ризиковали су сву ту штету. Као најбољи доказ да је Енглеска у томе успела служи чињеница, да се најмање :/, свију међународних купопродајних уговора закључује у фунтама стерлинта, да су многобројне валуте приликом стабилизације прикопчане за, енглеску фунту и најзад да многобројне светске новчаничне банке подржавају свој девизни сток у Лондону.

Укидањем златног важења Енглеска је изгубила, положај међународног банкара, a фунта међународне новчане јединице. У разним рубрикама „Народног Благостања/ читаоци могу видети, колико је недогледан поремећај у међународну трговину и тржиште капитала унела, депресијација фунте стерлинга. _ Данас је увелико актуелно питање ко ће да замени Енглеску као светског банкара. По себи се разуме да нови купопродајни утовори у међународним односима Неће узети фунту стерлинга, као новчану јединицу. Врло св много употребљава, франуски франак, нешто мало долар, а много слабије швајцарски франак и холандска, форинта. По себи · се разуме да је тешко да ма које друго новчано тржиште заузима положај светскога банкара. Енглеска је имала привилегисан положај, захваљујући традицији од много деценија, многобројним везама, са прекоокеанским фирмама и у опште преимућствима, која се стичу дугогодишњим обављањем једнога, деликатнога, посла. Енглеска, је за тај положај онеспособљена делимично и због тога што је имобилизирала велики Део краткорочних кредита, намењених тој трговини. Сад је ув то дошла и депресијација фунте, тако да је њој немогућно да сачува ту функцију. Међународна трговина се парпелише. Лаичко јавно мњење француско сматра, да би Француска, требала да заузме положај који је имало енглеско банкарство у међународној трговини. Она испуњава, један врло важан предуслов, а то је светско поверење у француски франак. Али то није све : потребан је на-

_ ШТА ГУБИ ЕНГЛЕСКА УКИДА!

рана 641

ју

EM ~

„рочити менталитет банкарства, за тај посао. А фран|цуз тога нема. Француско банкарство је најбирократскије. У осталом једна. од најбољих економских глава у Француској, бивши министар и професор Кермен-Мартен,. сматра да Француска неби ниу ком случају требала да прими ту улогу, с обзиром На ситуацију међународне трговине и међународног тржишта, капитала.. И иначе од тога посла ке може бити какве вајде. ПР |

· - Енглеска губи тиме више од 100 милиона фунти стерлинга, годишње.

ћ. Заблуде у погледу дејства на спољну трговину. Централно је питање какво ће дејство имати на енглеску народну привреду укидање златног важења. Највећи присталица те мере професор Кине овако је формулисао своје веома оптимистичко гледиште : | - „Није дакле никакво чудо што осећамо велику радост у ослобођењу, што цене на берзама скачу и што почињу да, се мичу сасушене кости индустрије; Јер, ако курс фунте падне, рецимо за. 25%, то има тако исто дејство као и увозне царине, — штити домаћу производњу — и у исто време даје извозну премију од 25%. Та преимућства добијамо без снижавања, надница, и борбе у индустрији. Мање од ', наше укупне потрошње подмирује наш увоз тако. да би фунта, морала, пасти за много више од 25%, па да би скок издатака за живот изнео 10%. Последње тврђење стоји у апсолутној проривности са теоријом о механизму формирања пена.

мљи оних производа који су увезени са стране, а да ће цене истих производа истог квалитета, који се производе у земљи, остати непромењене, Ми: сме склони да верујемо да је то једна омашка, , _

Његова теза гласи да депресијација валуте дејствује као заштитна царина при увозу и пре мија при извозу. Да почнемо са основним ставом, монетарне теорије, коју професор Кинс никад није побијао, наиме да се цене морају прилагодити промењеној куповној снази новца. Депресијација, новца

кати цене. Из тога излази као први закључак да пад вредности новца може дејствовати као заштитна царина, односно извозна, премија само донде, док. се цене не спусте на нов ниво. _ |

_ Понова велимо самб у, току процеса прилагођавања цена новој куповној снази новца и за оно лико за, колико се још цена, није прилагодила, може

ђутим тај процес иде доста, брво, нарочито у најкомердијалнијој земљи у свету, као што је Енглеска,

законима слободне конкуренције.

Истина, је, да су сасушене кости енглеске индустрије (мало: претеран израз — јер тако далеко још није с енглеском индустријом) — почеле да се

Професор Кинс замишља, да ће скочити цене у зе-.

вначи смањена куповна, сната. Значи да морају ска“

депресијација, новца да значи извозну премију. Ме- ·

земљи, која у опште нема заштитних царина, нити. икаквих мера које спречавају формирање цена по.