Народно благостање

Страна 642 НАРОДНО

ВЛАГОСТАЊЕ Бр. 41

мичу из простог разлога што су оне- сутра-дан по

извршеној депресијацији фунте добиле одиста извовне премије. Што се тиче дејства заштите као заштитне царине према иностранству, ту је већ дејство проблематично, јер, као што се са, свих страна

јавља, цене ву одмах по извршеној депресијанији.

фунте почеле да скачу. У пркос мерама, које је преувела влада, цене тећеру, брашну и другим животним намирницама, скочиле су за 10—20%. То је економски закон који никад нико не може да спречи, И то није само за увезене артикле, већ и за артикле који су се затекли на складишту, јер тртовац калкулира, са ценама, које ће морати да плати да би попунио стовариште, |

Да ревимирамо! Депресијација фунте може служити као заштитна парина и извозна премија само донде, док се ве изврши прилатођавање цена новој куповној снави фунте, а заблуда професора Кинса лежи у томе што он претпоставља, да бе се у Енглеској извести процес, који се нигде у историји света, колико је нама, познато, није појавио; наиме да ће упркос смањеној вредности новца, цене остати

непоомењене. Само би под тим условом његово ре-!

зоновање било тачно. |

Цела, ова дискусија, има, ва, претпоставку да ће куповна, снага фунте да падне за 25% пи да ће остати стално на том нивоу. Досадање искуство је показало да куре фунте стерлинга варира и да ће у будуће варирати — као сваки други папирни новац. Влада није изјавила да намерава извести стабилизацију фунте. Али је питање да ли ће она бити у стању да то учини # - |

Истина, фунта, има једну веома повољну околност за, себе. Док је депресирана валута циљ дивље шпекулације, дотле с енглеском фунтом то још није случај. Она има врло много пријатеља из простог разлога што су многе новчаничне банке и велике банке у свету повериоци Енглеске и што су следствено утолико већи њихови губитци, колико је већа депресијација фунте.. Фунту подржава. данас цео свет и тешко да би шшекулација а ла бес имала успеха. Али та чињеница, не би била у стању ни из далека, да нам да право да разговарамо о сигурној стабилности нове фунте, На, против, као што рекосмо мало пре, фунта се љуља као свака друга папирна валута. А да се дејство тога по енглеску народну привреду може назвати катастрофалним, није потребно доказивати с обзиром на искуство које смо сви преживели. Ништа, страшније од валуте чија, се куповна снага у земљи и на страни непрекидно мења. |

У осталом трговинска политика целога света срачуната, је на ометање странога увоза. Према гора изложеноме главне потрошачке области, на, које би имала да рефлектира Шнглеска, јесу Француска и Сједињене Америчке Државе, услед њихове високе куповне снаге и високих цена. Као што су новине већ јавиле, у Америци је образован одбор који ће да испитује услове енглеског извоза, после иввршене. валутне реформе са намером да повећа, увозне царине према Енглеској у виду демпинт заштите. А што се тиче Француске код ње је већ два месеца на дневном реду питање обевбеђења извоза у ЕНтлеску. За Франпуску је то врло важна околност, јер један велики део богатства, северне Француска долази отуда, што је скоро 100 година, иввозила животне намирнице у Енглеску без парина уз врло високу цену. Кад је у програму санирања, енглеских

државних финансија пре месец-и по дана, пала, реч о. увођењу парина, у Француској се појавила, нервоза. Још и данас се пише о томе и нису ретки главови да Француска. треба. да употреби свој положај повериоца према Енглеској и да је натера да не предузима мере које би оштетиле француски извоз. На кратко ако би пад вредности фунте дејствовао као извозна премија, онда би државе повећале царине на, иввоз из Енглеске.

Енглеска, је учинила, капиталну грешку што је реформом од 1925. године ревалоризирала фунту за 25%. То није било потребно ; она, би заузела, положај светскога банкара да је стабиливирала, фунту на

оној висини, на, којој је ова била у томе моменту.

Ми смо прошли пут казали да високе наднице нису последица, ревалоривације, већ извесних политичких фактора. Настаје питање, да, ли ће радне ортанизације које су тако моћне и које су успеле не само да одрже наднице на старој висини већ и да их подигну, имати исту жељу и у будуће, нарочито с обзиром на стално скакање цена. Валутно-политичким мерама не може се извршити никакав утицај на висину надница као што показује борба немачке владе-и приличан неуспех у том правцу.

У осталом баш је професор Кине, у чланку који смо ми приказали у „Политици од 7.7Т.м., дао један аргумент који обара, целу његову тезу.“

Данас је отворено питање шта ће бити са во лутама, многобројних народа. Лако је могућно да ве- _ лики број“ уведе папирно важење. У колико је већи.

број тих народа, у толико се више губи и она, мала добит Енглеске од депресијације фунте у виду ваг штитне царине и извозне премије за време док се цене прилагођавају. Шведска, Данска и Норвешка највећи су лиферанти животних намирница, Енглеској; те су државе учиниле исто што и Енглеска, обориле су своје валуте и тиме потпуно паралисале

"дејство смањења куповне снаге фунте, чиме је

стварно уништена свака заштита енглеске производње према њима. Увоз ће остати на истој висини.

IJ, Дејство на кредитне сдносе.

Ми смо то питање расправљали у неколико у прошлом броју са гледишта, принципа правичности, али је потребно да сад видимо његово дејство на, енглеску народну привреду.

Професор Кинс је у поменутом чланку напи:

«сао неколико реда, које би се пре могло назвати сар-

<->

жавмом, но озбиљним тврђењем. Он је казао да се —

по себи разуме, да ће дужници енглеског народа У иностранству — а ови су многобројни, а и њихови дугови сви гласе на фунте — извозити сада, за сваку фунту много мање робе у отплату својих дугова. Иностранство плаћа Шнглеској-по том основу 100 милиона фунти годишње. Велика Британија, игра улогу равумног повериоца, који ублажава, своје ва“ хтеве 8бог великих промена услед катастрофалног пада цена. | i | . _

По овоме тврђењу Ентлеска, је опростила, сво: јим дужницима, 25 милиона фунти стерлинга, годи-. шње, Не треба докавивати да. то није била намера енглеске владе и да би енглески народ на ово пи-

| __ ирите 25 11» O RENA Блетгостењње «6: |

·