Народно благостање

Страна 660

поједине владе куповале сребро за ковање новца за под-

кусуривање, када би цена сребру била испод извесне утврђене висине а продавале га када ту висину пређе; 2) споразум по коме би емисионе банке држале сребро као део своје металне резрве; 3) биметализам; 4) искивање новца за подкусуривање при чему би његов садржај сребра одговарао номиналној вредности; 5) легирање злата и сребра и увођење такве легуре за законску металну подлогу и 6) образсвање једног међународног синдиката за одржавање цене сребра. У резолуцији са конференције у Лондону не каже се ништа о висини, до које би сребро требало ревалоризирати; једино се из написа Сер Роберта Хорна, који је претседавао конференцији, у „Мпапса! Птез -у види, да помишља на ревалоризацију од 100%, подизањем данашње цене од 12 и по на 25 пенса по унци.

Сребро је као драгоцени метал свршило каријеру. Ми смо то у „Народном Благостању“ већ више пута подвукли и при овоме остајемо и данас. Последња акција сопственика сребрних рудника, која је нашла израза у конференцији у Лондону и наишла на гостопримство „Рпапсја! Ттез-а, ни мало нас не збуњује, мада овог пута оперише на изглед необоривим аргументима, као што су: подизање куповне снаге Индије и Кине, лечење светске привредне депресије и др. Поновно увођење биметалистичког система је апсурд. Када се помисли колико су велике биле тешкоће у појединим државама приликом напуштања сребра као валутвог метала, онда се може са сигурношћу рачунати да је оно за навек изгубило ову улогу. Искључено је да би се државе поново изложиле опасностима које претставља сребро као валутни метал а које су из историје новца добро познате. Главни разлог што сребро не може бити употребљено као валутни метал било у биметалистичком или у сребрном важењу или чак у валутном систему који би базирао на легуре злата и сребра, јесте на супрот злату, његова сувише велика производња, која превазилази тражњу, чак и онда, када би се сребро употребљавало у монетарне циљеве. Опасност за земље које би увеле сребро као валутни метал не би ништа била умањена постојањем једног међународног синдиката за подржавање цене сребру ; јер као код свих синдиката, и овде би размимоилажења могла довести до разилажења, што би опет довело до пада цене сребру и до валутних поремећаја.

Сребро би се једино могло употребити за искивање новца за подкусуривање. Заступници идеје ремонетизирања сребра чак траже, да његова садржина одговара номиналвој вредности новца. У томе пак постоје техничке незгоде, јер би н. пр. комад у вредности од 10 динара тежио читавих 11,5 грама, што је за ношење у већим количинама врло непрактично. При овоме смо још рачунали са двоструком данашњом вредношћу сребра, т. ј. са оном коју желе да постигну · интересенти.

Данас постоји велики број критичара златног важења. Има их у главном две врсте. Једни траже да се златно важење модификује на тај начин, што би се златно покриће код емисионих банака снизило. Други захтевају потпуно напуштање златног важења и увођење манипулисаног, код кога би цене служиле као индикатор за валутну полити«у. Али ни један од озбиљнијих економиста — реформатора валутног система није узео сребро у обзир. Због тога сматрамо, да је васкрс сребра као валутног метала искључен.

| SS s O |

Snažan napor nemačke vlade

u suzbijanju privredne depreslie вола вета Рита

Ако je Dr. Brining: protivno parlamentarnim principima, a u saglasnosti sa većinom рапаmenta, isti udaljio, on se za to iskreno {rudi da taj akt opravđa delimično na potpuno novim idejama zasnovanim zakonodavštvom, Pored prigodnih zakona koji se donose na brzu ruku

НАРОДНО ВЛАГОСТАЊЕ

kad god se pojavi potreba, s obzirom na neobično bizo razviće. : ekonomskih događaja, Briningova vlada ima želju da сејоkupnu nemačku privredu uputi novim pravcem, koji bi, po njezinom mišljenju, bio sposoban da izvede Nemačku; iz teške privredne depresije. Briningovo zakonodavstvo je poslednjih dana jedan nov konstruktivan ekonomisko-flHnansiski program.

"Tri najglavnija cilja želi da postigne najnovija nemačka uredba: konsolidovanje finansija, oživljenje narodne privrede putem obaranja cena i proširenja tržišta i postepeno ulaženje u plansku privredu. Prvi cilj se odnosi u glavnom na komunalne linansije. Državne jinansije su ostale iz programa zbog toga što se smatra da su one konsolidovane s jedne strane Huverovim moratorijumom, a s druge saniranjem budžeta od pre nekoliko meseci. Međutim opštinske finansije su se rapidno pogoršavale i već je bilo za očekivati da u toku idućeg meseca jedan deo opština ne bude u stanju da odgovori svojim tekućim obavezama. Zbog toga se prva mera sastoji u dotaciji od 200 miliona maraka iz kase Rajha. Suma će se podeliti u srazmeri broja nezaposlenih, koje opštine izdržavaju. Druga mera omogućuje opštinama da kratkoročne kredite pretvore u dugoročne. Naročiti ured u Ministarstvu Hnansia ima za zadatak da izda, na predlog dotične opštine, dugoročne obligacije za čiju kamatu i kapital garantuje Rajh. Da Rajh ne bi eventualno plaćao iz sopstvenih sretstava, omogućeno je da famozni porez na Ikiriju bude delimično upotrebljen na tu svrhu. Sve ovo ne bi bilo dovoljno, da se nije istovremeno opštinama zabranilo da zidaju ma kakve građevine do 1935. godine. Nove kredite mogu uzeti samo. uz odobrenje Ministarstva Hnamsija.

Mi smo već referisali o ranijoj jednoj uredbi, kojom je stvorena pravna osnova za smanjenje ličnih izdataka — u Dprkos dugoročnim ugovorima i drugim obavezama. Opštine su već u veliko počele na osnovu te uredbe da smanjuju penzije i plate.

Radi oživljenja narodne privrede nalazi se čitav niz propisa: o smanjenju produkcionih troškova i cena i forsiranju prođe robe naročito na inostranom tržištu. Zakon je dao pravo poduzećima da smanjuju visoke plate i kad su ona na to Vezana ugovorima. A za smanjenje nadnica, koje su ogarantoуапе dugoročnim taritnim ugovorima, propisuje zakon da se to ima izvesti sporazumno između poslodavaca, radnika i same vlade. Na osnovu toga je pre kratkog vremena skraćen farifski ugovor u rudokopima na ciglo tri meseca. Da ne 'bi pak industrija, naročito karteli, ovo obezbeđeno smanjenje produkcionih troškova koristili na povećanje svoje dobiti, unesena je u zakon odredba, da vlada ima pravo da rasturi kartele.

Veliku novinu pretstavljaju odredbe koje se odnose na prve početke planske privrede. U te spada na prvom mestu skoro objavljeni zakon o bankama i kontroli kredita. Vlada veli, kad ona već prima garanciju za obaveze banaka, prirodno je da ima pravo da (kontroliše njikov rad i njihovo kreditiranje. Nova uredba o kontroli banaka ima više zadataka koji se DO svojoj pritodi mogu podeliti u dve grupe: jedno je kontrola bankarske delatnosti sa privatno-privrednog. gledišta, t. |. da li se i u koliko krediti daju saobrazno principima poslovne politike, a drugo je kontrola njihove delatnosti sa gledišta socijalno-ekonomskog. Sad posle velikih padova banaka jednako se govori o tome, da je veliki deo kapitala u strane banke upućen pogrešnim pravcem. Banke u svakom slučaju raspolažu velikim delom narodne imaovine i država smatra da se ne može ostaviti uviđavnosti bankara, kojim će pravcem da se upute te ogromne sume kapitala. Ona namerava da stvori jednu centrala koja će raspoređivati međ pojedine privredne grane faj nacionalni kapital, kojim raspolažu banke. U ovi grupu planskih mera spada i najnovija uredba profiv konkurencije autobusa i železnica, O 0 imamo zaseban Telera( u današnjem broju,