Народно благостање

Страна 672

девиза (соја ехсћапсе зјапдагд) и ако није присталица, класичног златног важења. Он је за 2014 bulБоп запдага. У артументадији против вазкења, злалних девиза слаже се он у једној тачци са Паљијем, на име : да она садрже ризик за банку која га практикује, као што је показао случај са фунтом. Али он налази, да то важење садржи велику опасност "и за земљу, на чију валуту гласе девизе и која дугује по њима. Она је изложена поремећају равнотеже тржишта девиза кад би државе повериоци продале своје девиве, да би покриле дефицит свога, биланса плаћања ила кад би све банке дотичних земаља олпучиле ла претворе своје девизе у злато. То би била одиста, врло велика неприлика, за државе које дугују по тим девизама.

Али главна критика важења златних девиза од стране Жениа односи се на њихов значај по ме" Ђународну инфладију и дефлацију, о чему ће бити речи мало додније.

И Наше гледиште.

1) Џаљи тврди, да, је систем јединствене златне реверве довео до тота да новчанична банка купује стране финансиске менице на, место пословних, како то прописује добра теорија. То је тачно, али је за на-

- родну привреду дотичне земље сасвим свеједно, какве су стране менице, јер се ту не ради о кредиту народној привреди, већ о извову злата. Сасвим је свеједно да ли се злато извози (или држи на страни) у финансиским или пословним меницама.

2) Паљи и Шварцвалд тврде да је систем јединствене златне резерве учинио да Федералне резервене банке финансирају берзанску шпекулацију и лажан просперитет (хиперпродукцију) примајући у "реесконт и банкарске акцепте у место чисто пословних меница. . |

· Куповање банкарских акцената од стране новчаничне банке је била рђава политика због недовољног равликовања разне врсте кредита. Та грешка није никако Везана, са системом јединствене резерве.

3) Ни Ореп тагке; робсу није везана за систем јединствене резерве, као што нам то показује Француска, у којој она не постоји. И друго тај систем је савршено функпионирао у Америци и до пре годину дана у Енглеској. Он је унесен и у наш закон 0 новчаничној банци и већ ступио у функцију. Он је постао опасан по ликвидност банке и њен рачун добитка тек од како су наступиле кризе на тржишту капитала, односно од како је наступила, невероватна појава, да се блатајнички записи и облигације ен-

тлескот и американског министарства финансија не могу без губитка на камати да пусте у оптицај у већим количинама. |

По себи се разуме да код болесног тржишта, канитала, ни Ореп таткећ ропсу не може да функционира. 4) Ови се у-томе слажу да девизна политика претставља опасност по државу која је води. Жени вели, да су све новчаничне банке почеле у последње време да претварају девиве у злато.

После енглеског случаја не може нико оспорити тачност горњег тврђења; али то није само ризик за државу која води активну девизну политику односно одржава важење златних девива; највеће губитке од депресијација фунте претрпела је баш Француска, а она има, соја БшШ оп згапдага.

5) Има, скоро шет година, како „љени неуморно критикује важење златних девиза с обзиром на то да она омогтубује вишеспратну кредитну зграду У

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

„Бр 34.

место једноспратне: оно омогућује да, иста, количина злата служи као покриће новчаничној банци земље, чија је својина, затим оне којој је дат кредит на, 067 нову тога влата, па, и свакој следећој која буде добила кредит од претходне. То је могућност неограничене међународне инфлације кредита, вели жени. То он понавља и у последњем чланку. „То је важење допринело порасту новчане обилности у свету. Оно је било један од главних елемената инфлације кредита, која је на почетку сваког монетарног хаоса“. По себи се равуме, вели даље Жени, да ово претварање девиза у злато од стране неких новчаничних банака, у последње време значи чисту дефлацију. По нашем мишљењу неосновано је тврђење да, вишеспратна, зграда на бази исте златне подлоте значи инфлацију. Нашег су гледишта, и сви они, који тврде да се свет налази у дефлацији. Све зависи од тога колика, је светска потреба за златом и колико је од њета стрелизирано. Ако једна држава, као што је био случај са Америком пре неког времена, затвори у своје касе 50% целокупнога светског злата, онда, је очигледно да се само помоћу „вишестратне зграде може избећи очајна оскудица злата. Ми ћемо оставити за другу прилику питање о томе да ли се свет налави у инолацији или у дефлацији. Начело је овде важно да то суперпонирање подлоге не мора да значи инфлацију кредита. Остаје питање ризика од девиза, које је у ствари један међународни кредитни однос. „Кени вели, да он постоји да повериоца и дужника. Али он није прецизирао тај ривик за повериоца. Он је у главном валутни, јер је, према досадањем искуству, солвентност једне новчаничне банке ван сумње. Ризик је дакле чисто валутни. Он се пак може врло лако из. бећи истављањем девиза на. сопствену валуту. Да је Франпуска банка депоновала код Енглеске банке франке, не би изгубила ни паре. Банка за међунардне обрачуне поступа противно томе, али држимо да је ту праксу напустила. Не може се порећи да постоји велики ризик ва државу дужника, услед наглог повлачења девиза или претварања у злато. То је данас велики међународни проблем. О томе је уосталом много писано за време Хашке конференције, кад је постављено тврђење, да Француска, повлачи злато ив Шнглеске, да би извршила притисак на ову у питању Јанговог плана. Држава дужник је немоћна да се обезбеди од тога ризика. Она има да бира између: ништа или дугу страној валути. Наравно да мора да претпоставља, последње у пркос ризику. Она је упућена на осећање солидарности државе повериоца. Ми смо своједобно устали против схватања, да Француска жели да врши пресију на Енглеску. Она је то доцније још боља потврдила. Она има данас 26 милијарди фр. (т. | Франпуска банка) потраживања на страни, на уку“ пан златан шток од 60 милијарди. Уосталом и њено држање према долару показује да је она, до данас покавала пуно равумевања за међународну солидарност у овој области. i

алт

И. Закључак.

Као што смо видели, Паљи и Шварцвалд тврде, да је класично златно важење много боље. Да видимо како би изгледало кад бисмо покушали да му се вратимо. PU | Прва последица би: била да би новчаничне бан„ке које имају потраживање на страни претвориле исте у најкраћем времену у злату и убациле у своје