Народно благостање

Страна 674

Предлог предвиђа даље да ес самоуправи уступе тангенте и из других непосредних пореза, на пр. пореза на пословни промет, а такође трошарине и таксе. У погледу оних дажбина, које би се оставиле самоуправи као њене самосталне дажбине, потребно је строго придржавање начела да ове не смеју стварати у земљи неједнаке услове производње, нити самоуправе претварати у једну врсту посебних царинских или економских подручија.

Остављајући на страну остале: делове првога предлога д-ра Грег. (на пр. стварање фонда за помоћ оним самоуправним јединицама, које не могу подмирити своје потребе из сопствених извора и др.), морамо истаћи да у предлогу није расправљено питање о томе, како држава може извести предлог при садашњем стању њених финансија и какве су промене у државном пореском систему потребне да би се надокнадио мањак .од уступања државних прихода самоуправама.

Г. Тошић даје јасан одговор на ово финансијско питање. Његов је предлог простији. Он предвиђа укидање само општинских приреза у износу од 581 милион динара и предлаже да држава уступи одговарајућу суму из прихода од скупног пореза на пословни промет (који би требао да да око 600 милиона динара). Жртва, коју би држава требала да поднесе, изнела би суму од 220 милиона динара (толико је до сада уношено у буџет као приход од овог пореза). Као накнада остаје држави вишак прихода од непосредних пореза, који се појављује сваке године од ступања на снагу закона 1928. год. ако већ нема могућности, да се расходи у државном буџету смање за толико. Што се тиче трошарине, она, по мишљењу г. Тошића, неће бити велико зло, ако се законским путем реформише.

Какви се разлози наводе за толико радикалну промену у самоуправним финансијама 2

Системом приреза, вели г. Грегорић, не могу се на рационални начин задовољити потребе самоуправе, које стално расту. Овај систем доноси неизвесност у погледу висине пореског оптерећења. Квалитативна и квантитативна разноликост приреза и пореског оптерећења по подручјима ствара и разноликост услова производње и код предузећа на подручју са високим прирезима смањује способност за конкуренцију. Овоме г. Тошић додаје још и то, да су прирези подједнако зло и за саме општине, које не наплате више од 50% разрезаног.

Ништа боље не изгледају по првом предлогу, ни самосталне дажбине, јер се државна територија не сме да распарча на велики број подручија са посебним разноликим дажбинама, којима се ствара разноликост у условима про-

дукције.

||| Критика тих предлога.

Из горе наведених основних тачака максималног предлога г. Грегорића види се да он тежиште самоуправних прихода ставља на порезе, које регулише и наплаћује држава. Сада самоуправна тела у Југославији имају врло широку финансиску аутономију, по нашем мишљењу чак мното већу него што би одговарало привредним интересима земље. У обиму те широке аутономије самоуправе не само да самостално одређују висину стопа, већ делимично и пореске објекте (у погледу трошарине).

Систем по коме држава регулише и наплаћује самоуправне порезе имамо у Немачкој (Обегу/ејзипоззузтет) а делимично и у аустријским заједничким порезима (сеmeinschaftlichen Ађоађеп). По овом систему самоуправе учествују приходима од државних пореза сразмерно наплати на њиховим подручјима. Одређивање висине оптерећења заједничким порезима припада држави. Од обичних дота-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ |

Бр. 43

ција овај се систем разликује тиме, што се деоба врши према величини остварених прихода у дотичним самоуправама, т. |. свака самоуправа добија онај приход, који би она имала, кад би порез сама наплаћивала. На тај начин она сноси и ризик исти као и кад самостално одређује и врши наплату пореза.

Овај систем обухвата и оне посебне порезе, који се

формалном погледу сматрају као државни порези зато. што држава одређује све њихове пореске елементе, подравумевајући ту и висину оптерећења, и наплаћује их, али сви приходи од њих (изузев накнаде за наплату) иду у корист самоуправа. Овакви порези су у Немачкој ови: на механичка кола, на пренос непокретнина и на згодитке на тркама. Подела прихода од ових пореза међ самоуправе врши се као и код заједничких пореза.

Овакав порески систем за самоуправе, ако би он обухватао гро њихових пореских прихода, као што предвиђа максимални предлог, значио би уништење пореске самосталности а упоредно с тим и одговорности. Самоуправе се своде на ниво административних надлештава, чији је буџет прихода у главном већ одређен законским прописима и која само у погледу употребе расхода уживају извесну самосталност. Оне самосталне дажбине које предлог ставља на расположење самоуправама, не могу бити од утицаја јер самосталне дажбине (сем дажбина на објекте непосредних пореза и трошарине), као што то доказује искуство читавог низа страних држава, уопште дају врло незнатну суму самоуправних буџетских прихода, али по предлогу г. Грегорића не играју ни већу улогу.

У колико нам је познато пореског система самоуправних финансија у ком би се гро пореских прихода састојао из дознака, нема ни у једној европској држави. Најдаље се у томе отишло у Немачкој и Аустрији, где су за то гоБорили више државни финансиско-политички разлози. У Немачкој је било потребно да се у државне руке сконцентришу због репарација главни порески приходи, који су раније припадали савезним државама. Отуда је и дошло да су главни непосредни порези, као што су порези на укупан доходак, имовину и друштвени порез, постали заједничким. порезима, и ако приходи од истих и сада иду у главном (сем пореза на имовину) у корист пређашњих савезних држава и општина. Још је даље у овом погледу пошла Аустрија, која је од непосредних пореза као заједничке објавила не само наведене у Немачкој него и порез на предузећа и радње (овај је порез заједно са другима ратним порезима Немачка уступила самоуправама, док је Мустрија у овом погледу заостала за Немачком, јер је уступила само земљарину и кућевину).

Али без обзира на важну улогу заједничких пореза у пореском самоуправном систему ове две државе, прихсоди њихових самоуправних тела од самосталних (реалких и осталих) пореза много су већи од оних заједничких гореза, што се види из следећих података за 1927/28 г. за Немачку и за 1925 г. за Аустрију :

Приходи : у Немачкој од заједничких пореза 2.416 мил. мар. од самосталних пореза 4.606 мил. мар.

Према томе у овим државама самоуправна тела (и ако су у Немачкој она много изгубила од своје пређашње финансијске самосталности) задржавају своју пуну аутономију за већи део својих пореских прихода, а приходи од заједничких пореза играју само помоћну улогу у њиховим буџетима. Сем тога у Немачкој она стално траже да им Рајх дозволи увођење аутономних приреза на доходарину.

Зашто би била потребна код нас оваква радикелна промена сјадашњег пореског самоуправног система, која | би од финансијске самосталности самоуправа оставила само.

у Аустрији 262 мил. шил. 583 мил. шил.