Народно благостање

Страна 698

септембру, а на 10 милијарди (22,2 милијарде од почетка године. Знатно се повећао увоз сировина, а не и финалних артикала.

— Због депресијације валуте, финска влада је повећала поштанске и телеграфске таксе за 25%.

— Потпретседник аустријске Народне банке г. д-р Густав Та поднео је оставку.

— Према податцима Министарства шума и рудника у 1930. години било је запослено у погонима који стоје под његовим надзором 44.507 радника (у 1920, г. 45.727). Несрећних случајева је било 5223 (5881), од којих: лаких 4171 (4572), тешких 406 (1244), смртних 40 (65). Пада у очи врло велики број смртних случајева.

— Површина засејана ланом опала је ов. год. у Естонији од 32 на 18 хиљада ха, у Летонији од 51.000 на 42.000, Литванији од 83.000 на 41.000, Пољској од 115.000 на 105.000, док је у Русији повећана на 2,4 мил. ха.

— Мницијативом Министарства пољовривреде и Мин. саобраћаја организована је покретна пољопривредна излож= ба и школа.

— Енглески трговински биланс је пи у 3 тромесечју

БАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 44

пасиван. Увоз износи 203,5 мил. ф. ст. (54,95 милијарди дин.) а извоз 93,2 шил. (24,1 милијарди дин.). Првих 9 месеци увоз износи 6214 (167,7 милијарди дин.), а извоз 289,3 мил. (78 милијарди дин.). | – | 5:

— Румунија је предложила Аустрији продужење трГовинског провизориума на 6 месеци, пошто нема наде да ће скоро доћи до закључења новог уговора.

— Претседник Хинденбург именовао је чланове Привредног саветодавног одбора, коме ће он лично претседавати. Дужност одбора је да помогне влади како би пребродила привредне и финасијске тешкоће, У одбору се налазе 25 највећих стручњака из свих привредних грана.

= У Базелу ће се 11. новембра одржати међународна конференција вуне.

· — Дирекцију бечког Кредитаншталта сачињавају сада 5 директора: Д-р Шпицмилер, Д-р Ротенберг, Јохан, Полак и Д-р Хелер. | — Дрварски трговци у Новом Саљу донели су закључак да више неће продавати на отплату. И остали трговци |невог Сада спремају се да донесу сличну одлуку.

КОЊУ!

СТАЊЕ НАРОДНЕ БАНКЕ НА ДАН 22, ОКТОБРА 7, Г.

У милионима динарг

Зл. у касама и на стр.||!168.4| 1202.4! 1656 7' 1656.7! 1656.8

новч. у страној монети 30 33 3.8

девизе |. . - :759.2| 6319) 438.3! 3975) 70!.5

Укупно 2927.6| 18344 2098.0) 2057.5) 2362,2 Девизе које не улазе у подлогу sl U 95,6) 92,3) 93,9 Кован повац;

у Нилу O II 31.9| 325! 330 Демонетизирано сребро 33.9) 33,0) 33.9 = пренео среоро!

Зајмови; ) на менице . O 0 1287.5) 1433.7/) 1633.7/ 1697.4! 1725 5 на хартије од вреди. || 230.1) 203.4! 2909! 2870! 298.6 O AERO 1517.6| 1637.1| 1933 6| 1977.5| 2014,1 А ĆI AJU Хартије од вредности 214 274 27,4 Ранији аванси Држави 4153.0) 4020.7| 18244! 1824 3! 18244 Привремени аванси Глав. Држ, Благајни . . 490.0) 500,0! 507.0 Вредности рез. фонда 92.6) 93.7| 956 Вредности ост. фондова 4.1 4.1 4.1 Непокретности, завод за израду новч. и намешта 1425 142.9] 1442 Разна актива . 44.0) 46:21 43,4 ПАСИВА Капитал“ . 1800) 1800] 180.0 Резервни фонд . .. 99.5 994! 99,5 Остали фондови .. 42. 42 4.2 Новчанице у оптицају || 5817.9) 5396.5| 5306.9| 5217.5) 51719 Обавезе по виђењу:

потраживање Државе || 996] 593! 124! 240) 6776

жиро-рачуни . „ „ ||1250.0| 6672] 2134) 2144! 2444

BSD uu 1608, 195.6| 81.8) 684| 100.99

Укупно 15104) 922.1! 307.7! 307.9)1023,0 Обавезе са роком . 830.2 930.3! 5928 Разна пасива . . .. 89.8 930) 10417 Оптипај и обав. по виђ ||7328.3! 6318.6) 5614 6 5525 4! 6194.9 Укупно покриће ус/,. 39.95 29.501 37.36) 37.23! 38,13 Покриће у злату у. 1 29,50] 29.98) 26,74

|ма 37,23) недељу дана раније, То

КТУРА

После стања од 28 јуна ов, год. у коме је дошао до изражаја стабилизациони зајам, стање Народне банке од 22. сктобра је једно од најважнијих, најинтересантнијих за последње две године, У недељу између 15 и 22 октобва догодиле су се палеко: сежне промене у стању Народне банне ноје иду у стотина милиона. Оне су последица зајма од 300. милиона франака који је држава добила од Француске,

Девизни и метални сток показује повећање од 304,6 милиона динара, То је мање од полсвине износа зајма, Намеће се питање куд је отишла друга већа половина пошто смо добили зајам у фр. фр, и пошто је Народна банка купила од државе целокупан износ тога зајма. Одговор на то добићемо у пасиви У позицији обавезе са роком; оне су се смањиле за 337,4 милиона (од 930 на 592,8 милиона динара), Преко тога рачуна књижи Народна банка све обавезе са роком без обзира на коју валуту оне гласе, Али највећи део гласи на страну валуту. Значи да је Народна банка 337,4 милисна динара употребила на отплату својих валутних дугова. Ту долази сума од 16 милиона швајцарских франака револвинг кредита и друге сличне транзакције. Кад ту суму додамо сној за колико је повећан девизни сток онда добијемо износ од 641 милисн динара а то је без мало прстиввредност од 309 милиома франака. Примивши фр, фр. од државе Наредна банка јој је

| одобрила сву противвреднсст, Тано видимо да се др-

жавна потраживања повећавају у истој недељи за 552,6 милисна динара, Значи да се знатно побољшаЛо и покриће динара и насена готовина државна, Стање показмџје квоту покрића од цигло 38,13% преје одиста незнатно | побољшање покрића. Али треба имати у вицу да се при израчунавању покрића сви дугови по виђењу Народне банке рачунају као оптицај. Може се рећи да се оптицај повећао за 670 мип., а покриће кпак порасло. Сама држава може да подигне сиоро 700 милиона динара па да се квота покрића ни најмање не погорша. Истовремено је и Народна банка добила