Народно благостање

31. октобар 1931. | НАРОДНО мегућност да повећа оптицај па да ипак не дође у опасност законска квота покрића.

Са гледишта наше Народне банке и наше ва-

луте зајам од 300 милиона фр. ФР. показује велику

сличност са стабилизацисним зајмом, Држава се задужује на страни и валуту ставља Народној банци на расположење. То је јачање Народне банке, Само што овога пута држава није употребила суму за отплату свога дуга већ је унела у своја потраживања, преко којих се књимже обично државни приходи. У ствари је споредно преко ког ће се рачуна књижити динари које је држава добила од Народне банке.

Држава истина није досада одужила свој дуг код Н. банке алије ипак том транзакцијом омогућено Народној банци да се знатно растерети нарочито у обавезама у страној валути. Много се повољније презентира целокупно стање после смањења обавеза са роком у износу од 3354 милиона динара. Значи да је држава одменила Народну банку у жртвама ско одржавања стабилности дивара. То је врло пријатно за акционаре Наредне банке,

F. Лавал је придобис Америку за начелни спо“ разум да заједнички подржавају златна важења у разним земљама. Француска то већ одавна изводи; она показује велику предусретљивост према свима који траже револвинг кредите, А још је већа преду“ сретљивост зајам од 300 милиона франака због тога

што није тромесечан као револвинг кредити. Истина |

још се не зна колини је рек и колима је камата, гли је у сваком случају рок дужи од три месеца а камета мисто нижа но што се данас плаћа на револвинг кредите.

И есконт се повећао за 35,15 милиона динара. Учупан менични и ломбардни портфељ прешао је за 14 милиона 2 милијарде. Повећали су се и жиро рачуни за 30 милисна и разни рачуни за 32,5 милиона. Доказ да се новац из циркулације полако враћа Народној банци.

Оптицај је пас за 45,5 милиона дин. на 5.171,9 милиона,

БЕОГРАДСКА БЕРЗА.

Од поласка Лаваловог у Њујорк па све до коминикеа о резултату конференције све су светске берзе биле у добром расположењу. Њујоршка берза, која је највише крвавила последње две године, показала је необичну снагу при пењању курсева уз брдо, за све време конференције. После коминикеа настало је разочарење на целој линији. Најјаче је реагирала Париска берза. Како је она најоптимистичкије есконтовала конференцију, то је свом разочарењу дала израза у једном паду курсева на целој линији, при чему су неки папири изгубили све што су за осам дана добили.

Али је интересантно, да су наши папири у Паризу највише профитирали од опште хосе, а да их беса, тако рећи, није ни закачила. Наш најрепрезентативнији папир у Франпуској 4%, рента од 1895. године, која је пре кратког времена била пала чак на 58, учинила је неколико гигантских скокова; нарочито после вести о закључењу нашега зајма од 300 милиона франака. Сви су стручни листови париски донели наш службени коминике, у коме се коментарише ново створено стање у Народној банци после новога зајма и његово дејство на стабилност динара. У берзанским извештајима се изрично напомиње та околност као проузроковач оптимизма у погледу наших папира. Пре месец дана наши папири нису били нотирани на Париској берзи два дана (уз много других папира) због великог пада. Пре недељу дана пак они

БЛАГОСТАЊЕ Страна 699

понуде. Тако бар гласе берзански аи 4%. рента од 1895 године креће се око 73.

На Београдској берзи тенденција није једнообразна. Доларски папири показују необичну чврстину. Селигман је достигао био курс од 67: уз врло живу тражњу без понуде. Блерове облигације такође су чврсте.

Акције Народне банке, које су без икаквог разлога биле пале на близу 4.000 динара, сад осцилирају око 5.000 динара. Последњи курс је био 4.900— динара. С обзиром на то да ће Народна банка и ове тодине поделити 400 динара дивиденде, акције стоје врло ниско. Очигледно је, да су оне имале да издрже једну велику бесистичку офанзиву, али је та изгледа, малаксала. Накратко, акције Народне банке после 28. јуна о. г. немају ни далеко оне шансе, које су имале све до лета 1930. године. Али се претпоставља, да ће њени приходи напредовати, пошто је повишење каматне стопе, и то знатно (говори се око 10%), постало неизбежно. Ратна штета је наравно стално главни објекат трговине на Београдској берзи. Било да се у другим папирима праве послови или не, у Ратној штети се они увек праве. У овој недељи је курс попустио на 282. Купаца је врло мало међ зипекулантима због тога, што данас не постоји готово никаква могућност ломбардирања. Шпекулант без ломбардног кредита не може уопште да оперише. Ратна штета, као најраспрострањенији папир највећег износа, пати због болести на нашем тржишту капитала.

Средњи дневни курсеви наших ефеката били су у овој недељи следећи:

23. окт. 26. окт. 27. окт. 28. окт. 29. окт.

7% Инвест. зајам 67— 68— — — = 6% Беглуци 45.50 4450 4450 44— 44.125 7% Селигман 6215 — 66.50 — 7%. Bnep — — — 6150 62 Ратна штета 283. = 295 286 _ 285 282 4% зл. 1895. г. — 200.— — — Народна банка 5.000 — — 4.900 —

Обрти су износили 2.32 милиона динара од чега отпада 1.42 милиона на Ратну штету (978 хиљада трговано је промпт а 446 хиљада у терминима), 7% Инвестициони зајам имао је обрт од 85 хиљада, 6% Беглуци од 430 хиљада, 7% Блер 188 хиљада, 7% Селигман 108 хиљада а акције Народне банке 75 хиљада.

Девизно тржиште је у овој недељи било мирно. На Београдској берзи је обрт у девизама износио 25 милиона динара. Највише је трговано у девизи Цирих (6 милиона динара). На љубљанској берзи износио је обрт девиза од 19. до 23. о. м. 15.08 милиона динара.

ZAGREBAČčKA BERZA.

Devizno tržište. Dnevni promet u devizama iznosi pftosečno oko 5 miliona dinara. Pretežni deo daje Narodna banka. Za ovako slab promet ima se zahvaliti činjenici da novčani zavodi ne daju više devize na kredit. A to je dobro.

Državni papiri. Promet je dosta skućen. I u Šleti i u dolarskim papirima. Šteta je u porastu. Međutim prave volje za poslovanje nema. A nema ni sretstava. Lombardni i reportni posao u Šteti potpuno je zamro, a time i terminski posao. Kod dolarskih papira kursevi su znatno porasli. Novac notira za 7% zajmove 60 dok robe nema ispod 63.

Mešetarina. Počev od 1. novembra mešetarina kod deviznih operacija povišena je ponovno od 0.3 na 0.50, · Prihodi su bili znatno podbacili pa su berze upotrebile donošenje novog deviznog pravilnika da mešetarinu dovedu na stari nivo. I kod dolarskih papira povećana je mešetarina jer je na našim ber-

нису били нотирани због тога, што је била тражња, без тата ба та nekoliko puta niža nego što je to na strani.