Народно благостање

о ON 1931, | О ПАРА О вв do 102 ве постигне споразум, онда сам ја потпун. ИЕ Но Ha- je došla na tu ideju pošto su se privfedni događaji u ИЕ

равно и у погледу репарационих обавеза.

„По јанговом плану предвиђена је специјална проц>дура - добијање олакшице по репарационим обавезама; ала је та процедура и сувише спора и надлежност одоора, који, се има за тај циљ образовати при Банци за међународне 00рачуне, врло је уска. Не може се у обиму јанговог плача решити питање репарација без обзира на решење питања краткорочних обавеза. Због тога предлажем да се сазове је-

· угете гедан tolikom brzinom da ona nije uvek mogla da stigne

дна конференција стручњака која ће да процени уопште моје, економско и финансиско стање и да покуша да нађе решење,

за сва та питања заједно“.

Француска је на то одговорила:

„Треба разликовати краткорочне обавезе од репарационих; по првим дугују појединци, а по другим ти као држава. Истина по свима њима је у ствари дужник твоја народна привреда и од њезине платежне способности зависи судбина тих обавеза. Али што се мене лично тиче, ја сам неједнако заинтересована у овом питању. Мене врло мало интересује питање краткорочних обавеза, али сам зато капитално заинтересована у питању репарација. Од мојих права на репарације не одступам без обзира на то кад и колико се може по њима да наплати. Ти предлажеш поступак мимо јанговог плана што значи да се овај гура у страну; међутим мој је битан захтев да јангов план остане и надаља у пуној снази. Према томе већ из тог формалног разлога тражим ја да се питање репарација упути процедуром -коју предвиђа Јангов план“.

Немачка на то одговара:

„Процедура Јанговог плана не решава питање. Она предвиђа могућност мораторијума за условни део, а безусловни део се мора плаћати. А и сама процедура за осло-

бођење од плаћања у валути безусловног дела сувише је

дуга. ја сам потпуно инсолвентна и лично сматрам да је апсурдно и говорити о могућности плаћања и безусловног дела. Према томе гко се држимо јанговог плана онда мора да дође до његове ревизије, Значи да је ипак потребна једна шира конференција која ће све то да обухвати“.

Француска одговара:

„да сада је Јангов план на снази, а ја не допуштам да процедура одступи од њега. У осталом не треба заборавити да се још може појавити питање приоритета између репарација и краткорочних обавеза, пошто су разни поз=риоци. Све то говори за то да се процедура јЈанговог плана мора да одржи. У осталом питање репарација везано је за питања ратних дугова, а по том питању има тек да донесс одлуку американски Сенат. Док та одлука не падне, не може се ни о репарацијама решавати“.

Овај разговор је индентичан са свим онима, који се „воде већ десет година, кад год се покрене питање зближења Немачке и Француске. Цела дискусија се води око једне формалности, јер је основно питање да ли Немачка може да плати репарације и колико. Међутим обе силе још дискутују о процедури.

Ова зима доноси нам нову забаву: пуне новине извештаја о преговорима о репарацијама и ратним дуговима. Светска привредна депрсРијА није хитно питање, зато је одложено.

Privredni savet, koji je nedavno osnovala nemačka vlada, pretstavlia jednu interesantnu novinu. Sastoji se od 25 lica, koja su izabrana iz nairazličnijih redoya nemačke privrede. Njegove su zadaće sledeće: U prvom | redu ima da podupre vladu savetima iz oblasti privrede. Vlada”

Jedna ustanova koja je promašila cilj

da sama predloži potrebne mere. To ima da bude zadaća pri' vrednog saveta koji bi istovremeno imao da pokrije morainu ' odgovornost vlade. Naročito u slučaju kad vlada ima da se ! bori protiv snažnih posebnih interesa. Privredni savet ima zadaću da donese objektivne odluke u interesu ukupne privrede.

Dalje mu je zadaća da sarađuje na ublaženju socijalnih sukoba. Vlada treba da računa sa opozicijom radnika ako pristupi izvršenju programa smanjenja nadnica, a tako isto i OpOziciji poslodavaca, ako izvede program sniženja kartelnih cena. Vlada se nada da će se zadatak Saveta znatno olakšati Родос ugleda pretsednika Rajha.

Ni jednu od ovih zadaća privredni savet neće moći izvrIšiti, pošto je sastavljen iz zainteresovanih grupa. Pretstavnici zainteresovanih grupa nisu sposobni da uvek vide uzročnu vezu pojedinih pojava. I prirodno da uvek zastupaju posebne interese svoje grupe.

Samo ljudi nezavisni od posebnih interesa mogu biti dobri savetnici ekonomske politike. Sama činjenica da članovi zastupaju posebne interese svoje grupe isključuje ostvarenje drugog zadatka: izmirenje socijalnih suproinosti. Već na samu novinarsku vest da će savet imati da odlučuje o smanjenju nadnica izjavili su radnički sindikati da neće ni učestvovati u radu.

U 42. broju „Narodnog Blagostanja” referisali smo o sporu koji je izbio između irgovaca makom iz Južne Srbije i naše industrije ulja. Carine na uljana semena i ploaove uvedene su pod pretpostavkom da ima u našoj zemlji više no dovoljno maka za potrebe naše industrije. Kako to nije slučaj, nalaze se fabrike u vrlo teškoj situaciji i prete da će morati obustaviti rad. Ako bi naše fabrike pristale na otkupnu cenu od 4.5 dinara za kg. maka franko Skoplje, koliko traže posrednici posle uvođenja novih zaštitnih carina, onda bi ulje koštalo fabrike 10 dinara, dok se strano ulje prodaje kod nas po 9 dinara. Sem toga se pokazalo, kao što se

Borba između labrika ulja i trgovaca makom

OU UN LU M E U OJ u

·to javlja iz Zagreba, da domaće zalihe u Južnoj Srbiji ne iznose

800 odnosno ı„UO vagona, kao što se to *vrdilo, već svega пеšto preko 150 vagona, što odgovara nekako dvadesetom delu potreba naše industrije ulja. Zbog protesta radnika (koji bi u slučaju obustave rada dosu u vrlo tešku situaciju), industrijalaca i posrednika, sazvalo je Ministarstvo trgovine i industrije krajem oktobra jednu konferenciju zainteresovanih grupa. Pretstavnik skopljanske komore je u svome referatu tvrdio, da se u Južnoj Srbiji nalazilo u početku prošle godine 800 vagona maka i da ona svojom proizvodnjom može da zadovolji sve potrebe naše industrije, zbog čega traži, da se uvozna carina na uljarska semena dalje zadrži. Tome na suprot tražio je zastupnik fabrika, da se cene moraju prilagoditi svetskim i da je spreman da prekupe celu količinu maka, ali da se carina ima ukinuti — u protivnome bi fabrike bile prinuđene da obustave rad. Za. sporazuman otkup maka izjasnio se i pretstavnik irgovaca Južne Srbije. Konferencija je posle nekoliko dana završena načelnim sporazumom, da se mak ima oftkupiti a po ceni uvoznog pariteta franko stanica Veles; čim bi otkup bio obezbeđen, ukinuće se i cafina. Međutim nije došlo do sporazuma u pogledu cene uvoznog pariteta. Proizvođači, odnosno trgovci su tvrdili, da je sadašnji.paritet franko Veles 405 dinara za 100 Ко, а industrijalci 340 dinara. Kako je i ovaj spor izgledao nepremostiv, obe su se grupe sjedinile, da ima Ministarstvo trgovine da prikupi potrebne podatke i da utanači paritetnu cenu, obaveznu za obe grupe. To je urađeno. Ministarstvo trgovine je došlo do zaključka, da iznosi sadašnji uvozni paritet maka franko Veles 380 dinara za 100 kg. i pozvala obe grupe, da se do 15. ovog 'meseca izjasne, da li pristaju na tu cenu ili ne. Istovremeno