Народно благостање

бирана 718 ___ HAPOJIHO

БЛАГОСТАЊЕ Bp, 46.

i sa belgijskim bankama, naročito od kako su dali ostavku Vincent i Francois-Marsal, koji |e istovremeno izašao i iz uprave Banque de Union Parisienne. Možda će kod oba ova preduzeća i akcionari morati da podnesu izvesne Žrtve.

Imena Vincent, Francois-Marsal, Bidean, Gerard, Jarry, Henri Girche i t. d. značili su finansijsku vezu između pojedinih preduzeća i kad god industrijski konsern dobiva pomoći sa strane ova je bila uslovljena njihovim udaljenjem.

Sa svim tim imenima i pomenutim dvema preduzećima u uskoj je vezi i društvo Phosphates-T unisienes: pretsednik upravnog odbora bio je i ovde Andrć Vincent, i sa njegovom ostavkom je berzanski kurs, koji je u poslednje vreme imao kotu od 65 franaka, odmah porastao na 80 do 90 franaka; nominala je 125 franaka, a u 1930. godini kurs je bio preko 600. Preduzeće je glavni akcionar i osnivač našeg društva „La Dalmatienne” u Splitu. Van svake je sumnje da će ono brzo naći drugog finansijera i da će se kurs njezinih akcija i dalje oporaviti. Ali je situacija donekle otežana

time, što je proizvodnja u 1930/31. godini morala biti.

smanjena za oko 50% krize) i što još danas nije objavljen bilans za 1930. godinu. Sopstvena sretstva iznose preko 200 miliona franaka.

Etablissements Gaumont — filmski ateljeji i bio skopi sa dugom od preko 200 miliona, a sopstvenim .

sretstvima od svega 105 miliona dinara nalaze se također u vrlo teškoj situaciji. Za njihovu sanaciju postoje dve verzije: dugoročni ugovor na osnovu koga se dug ima u toku od 20 godina vratiti Banque Nationale de Credit, a drugo delimična likvidacija, pošto se smatra, da će se prodajom bioskopskih palata i druge aktive moći zadovoljiti poverioci.

Societć Lorraine-Dietrich sa sopstvenim sretstvima od oko 200 miliona rranaka duguje Banque Nationale de Credit 150 miliona franaka. Kod nje je situacija relativno povolina, pošto je već sklopila aranžman sa drugom finansijskom grupom i pošto će i akcionari podneti žrtve.

"Treffileries et Laminoires du Havre ima preko 330 miliona sopstvenih sretstava, ali je također u teškoćama. Ovo je preduzeće u intimnim vezama sa ElectroCables i Socićtć d'electro-metallurgie de Dives. Sve ove veze vode ka Banque Nationale de Crćdit a preko grupe Henri Girche do Banque Syndicale de Paris, koja je također bila prinuđena da zatvori šaltere. Henri Girche morao je podneti ostavku i za sada još nije pala odluka o tome, dali će banka pasti pod stečaj; nova uprava predlaže, da se izvrši postepena fiha likvidacija ako neće doći do aranžmana sa bankarskom grupom sa kojom se vode pregovori u pogledu sanacije odnosno preuzimanja. Banka ima glavnicu od 50 miliona i 8 miliona rezervi; naprama 77 miliona pove-

rioca ima 16.5 miliona menica (koje su u prošloj go- |

dini iznosile preko 100 miliona; razliku je reeskontirala Banque de France) i 92.5 miliona dužnika; od toga je punih 35 miliona dubiozno i zamrznuto u kreditima datim tekstilnim preduzećima pretsednika upravnog odbora Girche-a, za koje se očekuje, da nisu sasma izgubljeni.

Electro-metallurgie de Dives ima krajem 1930. godine sopstvena sretstva od 300 miliona; nominala akcija je 500 franaka; krajem 1930. godine notirale su 2500 — 17. septembra 1931. godine 1160 — a krajem oktobra 512 franaka. Njezini gubitci se cene na 200 miliona franaka — a spominju se u vezi sa. imenima

(zbog opšte poljoprivredne

Girche, Francois-Marsal i t. d. Kako se i u ovim rukama nalazi veći paket akcija Credit Mobilier, počeo je i kurs njegovih akcija da srozava, zbog čega je došlo i do runa na šaltere, koje je banka međutim uspešno izdržala, zahvaljujući pomoći sa treće strane.

Preko Banque Nationale de Credit, Electro-Dives ! Вапаие Зупасаје де Раш5, а ршет пје i preko Ејесфто-Сађје veza ide do Banque de PUnion Parisienne, Landerbanke Wien, Niederosterreichische EscompteGesellschaitt Wien. Preko ove poslednje veza ide dalje do Bosanske industrijalne i trgovačke banke SarajevoZagreb, a preko ove do raznih električnih preduzeća: „Jelica” d. d. u Čačku, Bosansko elektro d. d. jajce itd.

Tri severo-afrikanske banke naime Banque Industrielle de PAfrique du Nord, Banke Francaise de PAfrique i Banque Commerciale Africaine također su zatvorile svoje šaltere, i ako samo prolazno; pomoć im je pružena, već i radi znatnijih uloga. Njihova sudbina još nije određena. One su bile u direktnoj vezi sa Banque Nationale de Credit, ali su vezane i sa preduzećima Elektro-Dives, Electro-Cables i bankom Credit Mobilier. Kod Banque Commerciale Africaine učestvuje i Banque de Union Parisienne.

Kako ima Banque de Union Parisienne sa industrijama i bankama koje kontrolira Banque Nationale de Credit i sa njom samom prilično dodirnih tačaka, nije ni čudo što su se proneli sSlasovi, da ie i ova Danka u teškočama. Na ove vesti je odmah reagirala i pariska berza; došlo je do srozavanja kurseva, koji su 15. oktobra pali na 350 franaka. Odmah posle objavljivanja promene uprave — Francois-Marsal (koji |e također u upravi Banque Nationale i Comptoir Lyon-Alemand) i neki njegovi prijatelji su otstupili (smenjen |e i direktor Thomas), kurs je porastao i 21. oktobra prešao preko 500 franaka. Pre kratko vreme ova je banka ušla čak i u konzorcijum za spasavanje Banque Nationale de Credit, kome stoji na čelu Banque de France.

V. Zaključak.

Iz gore izloženog kao i iz gratičkog pregleda o sastavu konserna vidimo, da je sudbina Banque Nationale de Credit i njezinih 150 preduzeća usko vezana sa čitavim privred. životom Francuske, pa čak i inostranstva. A to naročito posle preduzetih mera sanacije, kad su u konzorcijum za spasavanje ušle i sve vodeće Irancuske banke. One na spasavanje nisu pristale samo iz altyuističkih razloga već i zbog postojećih intimnih međusobnih veza.

Prvo su spašeni ulagači. Konsern za sanaciju im je posvetio svu pažnju i objavio, da preuzima garantiju za sve uloge. U tu svrhu mobilizirao je u roku od nekoliko dana preko 750 miliona franaka. Svakom preduzeću, koje dolazi u teškoće plaćanja, odmah se stavljaju na raspoloženje potrebna sretstva, sve u cilju da se izbegne krah. |

Nameće se pitanje šta će biti sa Banque Nationale de Credit i njezinim konsernom? | Status banke još nije poznat. Podvukli smo da ima i u konsernu i mnogo zdravih preduzeća koja se neće pu· stiti da propadnu. U tome pogledu vrši konzorcium za

spasavanje rigoroznu selekciju. Konsern međutim mora ida se raspadne. Preduzeća, koja su zdrava, biće preu| zeta od banaka koje vrše sanaciju. Ona će ih finansirati i uvrstiti u sastav svojih konserna. Sva ostala pre' duzeća koja su trula, osuđena su na propast. Ona će se likvidirati. Prvi na redu je Comptoir Lyon-Alemand.

* Što se tiče same Banque Nationale de Credit, njezina je budućnost uvek još u pitanju. __