Народно благостање

вембар 1931,

Ee EK Раси Пред једним бољшевистичким експериментом у __ Немачкој

=

Великом брзином декретује влада Рајха једну економско-политичку меру за другом. Тешко да има у историји примера у капиталистичким државама овако интензивне економске политике, као што је у Немачкој за време канцелара Д-ра Брининга. Немачка је одавна пребродила стари начелни спор о интервенцији државе у економским односима. Она је у томе већ тако далеко отишла, да се може рећи, да је свака важнија група односа економске природе дошла под удар закона и уредаба. Ми смо читаоце редовно обавештавали о мерама д-р Брининга за обарање цена. Те су мере крунисане лепим успехом, чему је најбољи доказ нагли скок извоза.

Кад држава у доба великог публицитета пође један пут тим путем да оправља, крпи, и лечи свуда, где се попушта и боли, онда је сасвим појамно, да се из средине јавнога мнења сваки час чују разни предлози за државну интервенцију. Пошто је влада Рајха одлучена, да упркос светској привредној депресији и под другим неповољним околностима у Немачкој силом економске политике подигне народно благостање, онда није никакво чудо, што се из редова заинтересованих пре извесног времена убацило једно сасвим ново питање: обарање каматне стопе.

Откако се појавио капитал, појавио се и кредит. Кредит је однос између два лица противположених интереса. То је у осталом врло чест појав свих уговорних односа: кирајџија би хтео што мању кирију, радник што већу надницу, чиновник што већу плату, па је природно, да би и дужник хтео што мању камату. Разуме се, да поверилац тражи што већу. Било је много примера у историји, да се у области кредитних односа одигравала тешка социјална борба. Кадгод је већи број припадника једне друштвене класе у кредитном односу имао заједнички интерес, онда се природно појављивао међу њима покрет, да свој политички положај искористе за побољшање свог положаја у кредитном односу. То је нарочито био случај, кад је утицајан ред био дужник. Он је увек покушаво, да се помоћу државне власти ослободи дуга потпуно или делимично, или камате, такође потпуно или делимично. Међу многобројним земљама, у којима просечна каматна стопа стоји много више, но што је просечна рата зараде, спада и Немачка. Може се рећи, да од стабилизације марке Немачка болује од необично високе каматне стопе. То не значи да се немачка привреда није могла да снабде потребним капиталом. На против, последњи извештаји о дугерочном и краткорочном задужењу Немачке у иностранству у укупном износу од преко 300 милијарди динара показују, да је Немачка недостатак у формирању капитала код куће веома успешно попунила довозом са стране. Стран капитал је делимично врло јефтин, али је већим делом и прилично висок, већ из појамног разлога, што се при пласирању капитала у туђу земљу тражи већа премија за ризик. За време повољне коњунктуре, односно за време повољних цена, све до 1929 године, немачки произвођачи су сносили високу каматну стопу. Али, чим је избила пољопривредна криза, чуо се вапај из редова пољопривредника, да је каматна стопа за пољопривреду несносна, и да ће ова пропасти, ако се терет не олакша. Из Немачке је та зараза пренесена и на све остале земље, и ми имамо од 1928 године у великом делу Европе појаву, да на дневном реду стоји питање дугова односно несносне камате.

Немачки пољопривредници су убрзо формирали захтев, да се путем државне интервенције ослободе ·-пољопри-

_ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 719 _

вредници дугова са високом каматом. Што се тиче пољопривредног кредита, он је специфичан у Немачкој у погледу повериоца. Највећи део зајмова добила је пољопривреда од јавно-правних кредитних установа, државних, земаљских и општинских. Први захтев пољопривредника гласио је, да се на страни узме јефтин кредит, и подели оним пољопривредницима, који дугују у земљи са високом каматном стопом. Овај захтев је био примљен од стране државе. Већ 1928 године доноси се специјалан закон о раздужењу сељака.

Пре две године појавио се такође очајан вапај Источне Пруске источно од Пољског Коридора. Преко својих врло вештих и окретних претставника пољопривреда је успела да придобије владу за формирање нарочите организације за раздужење сељака под именом „Остхилфе". Више из национално политичких него из економских разлога одлучила је влада Рајха, да се трибут, који је плаћала немачка индустрија на име репарација, а од кога је била ослобођена по јанговм плану, употреби један низ година за стварање јефтиног кредита источно-пруској пољопривреди. Али, како су те суме имале постепено притицати, то је одлучено да се направи један зајам на страни од ! милијарде марака и употреби на горњи циљ. Од тога није ништа било. Сад се понова појавио моћан покрет међ пољопривредницима у Немачкој ради олакшања терета камате. Како су обе до. сада покушане каритативне мере остале без успеха, то су пољопривредници упростили ствар: сад траже да влада силом закона обори каматну стопу за све зајмове, које ужива пољопривреда, без обзира на природу повериоца. То је у интересу самих поверилаца, веле они, јер ће у противном пољопривреда банкротирати.

Још је енергичније последњих дана наступила индустрија са истим захтевом. Позната је ствар, да је немачка индустрија веома задужена. Са неких страна се чак тврди, да је задужење лакомислено, али би се о томе могло. дискутовати јер су позајмљени капитали употребљени врло рационално. Али је главно, да немачка индустрија има тешких дугова и великим делом уз високу каматну стопу. Индустријалци веле: влада жели да обори цене путем смањења надница и обарањем цена. Тај се циљ међутим не може постићи, ако се не обори истовремено и каматна стопа. |

Правно посматрано, захтев индустријалаца се простире на два разна поља: камату треба спустити не само на будуће зајмове, већ и на раније закључене уговоре о зајмовима. Немачка је влада горњи захтев спровела новооснованом Привредном Савету. Ми не верујемо, да ће се њему удовељити, јер би то значило бољшевизам одозго. Нетачно је тврђење немачких индустријалаца да је обарање каматне стопе продужење политике цена данашње немачке владе. Влада обара наднице и картелске односно мононолске цене, јер су наднице биле производ диктата радничких синдиката. То никако не може важити за камату. Висина камате не формира се једнострано, као што је то случај код картелских цена и надница, већ на слободном тржишту уз пуну акцију понуде и тражње. Данашња камата није производ монополистичке акције. Немачка влада тежи-да створи поље слободне игре: понуде и тражње, али би смањењем камате постигла противан циљ. Кад би влада силом закона променила услове кредитних односа т. ј. смањила каматну стопу, на тржишту капитала би ишчезао и последњи трунак поверења. Последица тога би била, да би понуда потпуно ишчезла. Капитал би побегао са тржишта или у иностранство или у друге врсте пласмана. Како би који стари уговор о зајму истекао, поверилац би повлачио свој новац. Како интересен-