Народно благостање

Страна 740

— Srednjoročni i kratkoročni dugovi mađarskih бапкаг-,

skih i drugih privrednih preduzeća iznose 1.380 miliona penga. Od toga najviše otpada na dugove Sev. amer. udruž. državama (232,400.000), Engleskoj (158.300.000) i Švajcarskoj (157,400.000). Na Francusku dolazi samo 70,400.000 a jugoslaviju 16,100.000 penga.

— Projekat budžeta Novog Sada za 1931/32. godinu predviđa izdatke. u iznosu 38,880.307, prema 33,880.147 dinara, koliko su oni iznosili u ovoj godini. Povišenje je nastalo zbog spajanja novosadskog sa petlrovaradinskim budžetom. Budžet je pokriven sa 31,135.435 dinara predviđenih prihoda, dok će se manjak od 7,227.924 dinara pokriti sa 67% prirezom na neposredne poreze.

SOCIJALNA POLITIKA

-- broj iseljenih Slovenaca u Ameriku posle rata, ро releratu naseljeničkog komesara g. Finka, iznosi 18.000 ne računajući Korušku, Primorje i Goričku. U ostale zemlje, sem Evrope, iselilo se oko 15.000 Slovenaca. Njihov broj u Francuskoj se računa na 16.000, u Nemačkoj 30.000, a u Holandiji 3.000.

— man Dunavske banoviae odredio je 50.000 dinara za nabavku 5 vagona vinskih buradi, koji će se razaslati siromašnim vinogradarima i zadrugama.

— италијанска влада одобрила је пројекат закона о смањењу надница, Изузимају се само оне привредне гране, у којима се то не може даље провести као н. пр. индусурија свиле, пољопривреда, где се наднице плаћају већином у натури, и т. д. Новим законом ће се одредити минимум пољопривредникове зараде, да би се спречиле злоупотребе због превелике конкуренције радне снаге.

TRGOVINSKA POLITIKA

— Француска влада успоставила је систем давања концесија и за увоз пшенице. Та мера је само привремена, како се вели у уредби надлежног Министарства, али би могла потрајати и нешто дуже, према потреби. Дозвола за увоз даваће се само на молбу, у којој треба навести и количину шненице. Специјална комисија бавиће се тиме.

— Кипарски конфликт добио је трговинско-политички епилог. Атинска трговачка комора позвала је трговце свога подручја да у знак протеста против енглеског „вандалског“ поступка затварају радње 10 минута раније, затим да се сваки од њих обрати на своје енглеске лиферанте и тражи да ови интервенишу код енглеске владе у корист грчке националне ствари. А ако то не буде помогло приступиће се бојкоту енглеске робе. Као што смо своједобно писали, Грци су бојкотом робе успели већ да приморају Француску на знатне уступке при преговорима о вину и Немачку у питању куповине грчког дувана.

— Француска влада је на предлог министра пољопривреде донела решење да се одреди контингенат увоза јаја и живине до краја ове године.

— Француски министарски савет овластио је министра трговине да изда Уредбу о увођењу посебног царинског додатка на робу, која долази из земаља са наглим новчаним поремећајем.

— Турска влада је изненада објавила уредбу о контингентирању сировина и полуфабриката непотребних домаћој индустрији. Засада су одређени контингенти до краја децембра. Половином идућег месеца објавиће се контингенти за идућу годину. Турска влада намерава да ускоро отпо= чне трговинске преговоре са свима државама, чији је трговински биланс према Турској активан. Нови уговори треба да буду компензационо- контингентни, да се тако Турској омогући побољшање трговинског биланса и биланса плаћања. још пре извесног времена јавили смо да су девизне резерве конзорцијума за одржање турске лире потпуно потрошене због великог одлива и врло слабог извоза,

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

| Бр. 47 |

— још у пролеће о. г., кад су се у Мађарској појавили први захтеви за успостављање уговорних трговинских односа са Русијом јавно мнење је било тако револтирано да Се није могло ни мислити да ће половином новембра доћи у Будимпешту претставници Совјета од Берлинске трговачке делегације да са Заводом за унапређење спољке трговине, 'Трговачким коморама и претставницима, привредне делатности испитају могућности трговинског уговора. Влада не мисли давати гарантије извозницима а без тога уговор пеће имати већи значај.

SPOLJNA TRGOVINA

— Austrijska država otkupila je od bečke agenture madžarskog privilegovanog društva za izvoz pšenice „Futura” 5000 vagona pšenice uz veoma nisku cenu zbog likvidacije društva. Vlada će pšenicu otstupiti po ceni koštanja stočarima za ishranu stoke. Madžarski stočari su uznemireni, ler se bole, da austrijska proizvodnja zbog toga ne poraste, što bi imalo neugodne posledice za madžarski izvoz stoke.

— Namera austrijske vlade da reducira rumunske kontingente za stoku izazvala je pravu paniku kod rumunskih stočara. Posledica je bila ogromna ponuda od strane istih fako da su se cene srozale za 20 do 25%. Debeli volovi, čija je cena još prošle godine bila 30 do 35.000 leja, a prošlog meseca 20 do 30 hiljada stoji svega oko 20.000 leja (6.700 din.). Tako isto su pale cene kravama i teladi. Zatvaranje austrijskog tržišta imaće za posedicu oštru konkurenciju na čehosovačkom i nemačkom tržištu.

TRGOVINA

— Za prvih devet meseci ove godine izvezeno je vina iz naše države 1.154.5 vagona u vrednosti od 38,3 miliona dinara. Ako se uzme da je prošlogodišnji izvoz za svih 12 meseci iznosio 1.239.6 vagona onda možemo očekivati povećanje ovogodišnjeg izvoza prema lanjskom.

— Руски покушаји да воденим путем, Дунавом, освоје бечко и чехословачко тржиште изјаловили су се. Истина румунска влада је одобрила претовар руске пшенице у луци Галац, али су количине тако мале, да су трошкови транспорта далеко премашили оне производње. Због тога је и цена житу висока па оно и данас чека на преузимање. Изгледа да ће око 1500 вагона руске пшенице и зоби бити аукцијом продано ради наплате државних потраживања царина, такса, лежарине и т. д.

POLJOPRIVREDA

— Ovogodišnja žetva u Francuskoj- znatno je veća od prošlogodišnje, te iznosi:

1931. 1930. - u vagonima Pšenica 738.825 629.009 Raž 78.771 74.311 Ječam 119.325 98.706 Seno 496.638 439.440

— Румунска влада је одобрила пројект закона за раздужење пољопривредника. У ту сврху основаће се Државна благајна за конверзију пољопривредних дугова са ! милијарду леја (335 мил. дин.) главнице. Ова сума ће бити упесена у буџет за 1932. годину, а влада ће настојати да је повећа привлачећи страни капитал. Раздужење се неће проводити принудно, већ на основу споразума између дужника и повериоца и по њиховој заједничкој жељи. При томе долезе у обзир само газдинства која још рентирају. Исплата дугова уследиће 8%-ним облигацијама са 20-годишњим роком, које ће емитовати Државна каса, Ова ће отпочети рад 1. јануара 1932, год.

— Криза маџарске пољопривреде најбоље се огледа у слабој потрошњи вештачког ђубрета, која је опала од 16.000 вагона год. 1928. на око 1600 год. 1931.

PRA