Народно благостање
21. новембар 1981.
Ђока Ћурчин, Београл |
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 731 |
ШАЈ БЛЕРОВ ПЛАН
— Један предлог за излаз из привредне кризе —
(У два чланка).
Радо смо прихватили сугестију г. Бурчина, да предамо јавности његова два чланка о: Шајблеровом плану лечења кризе, чију примену он свесрдно препоручује и пропагира. У данашњем чланку г. ћурчин из-. лаже нову теорију о потенцијалној моћи, као централном појаву у дикамињи привредног апарата; а у иду: нем чланку изнеће сам план, који се изводи како он вели, логички из горње теорије, :;
Г. Ћурчин жели да се по овоме питању створи дискусија. Ми немо објавити сваку допуну,: у примедбу или критику, — у колико су наравно основане. Питање је хитно. :
Први чланак :
ПОТЕНЦИЈАЛНА КУПОВНА МОЋ
К. Злато и инфлација као извори нупсвне моћи Да би били што краћи и што концизнији, претпоставићемо, да, је читаоцима познато данашње критично стање светске привреде, те ћемо се ограничите на констатапији: да се на економску кризу наслагала временом финансијска; а на финансијску психолотшка, тако да. се данас не може помишљати на лечење прве, већ се прво мора лечити психолошка (односно латентна и ако неорганизована паника), која прети да извуче из привреде потребни обртни кепитал. Лечење ове кризе отежава следећа, дилема: Ми на једној страни имамо сувише произведених добара, сувише радне снате, довољно сировина и огрсман проиввођачки апарат, којим можемо да произгведемо много добара. Оно што нам недостаје и што не функпионише као што треба, то је куповна моћ, као посредник између произвођача и потрошача, Из тот се разлота. претпоставља, да је проблем отклањања кризе само проблем стварања нове куповне моћи. Сви досадањи предлози почивају на тој претпоставци-и могу се поделити у две групе: они из прве групе иду затим да, боље расподеле резерве злата у свету, односно да, одговарајућим кредитима држава са довољно злата, омогуће капиталом сиромалтним националним привредама, чији су државни бупети данас пасивни. стварање нове куповне моћи. На, тај би-се начин у тим земљама измена, добара измећу произвођача и потрошача олакшала и убр39:ла. то би постепено довело до полета коњунктуре у појелиним лржавама, а преко њих у светској приврели. На тај би се начин повратило поверење: привредних субјеката у будућност. Ми међутим знамо, ла су лугорочни кредити у данашњим приликама немотући, Друга се трупа. предлота може обележити речју „ивфлапија". Код ових се предлота убрзавање. пир-
кулатије куповне моћи не очек ује од повратка По- | верђења. већ напротив ол рушења, вере у новад. јер
се мотиви на којима почива пиркулација куповне мећи у привреди и за чије је слоболно дејствовање услов поверење у будућност, могу заменити мотивом стпаха од" дептестјатије“ новла, · Међутим ми сви внамо ла инфлапија води у привредни хаос и да се њоме на луже време равнотежа у привреди само Пош већма, ремети.
_ И, Теорија потенцијалне куповне моћи " Према томе се проблем отклањања, данашњих тешкоћа, осим извлачења, обртног капитала из пригреде, „Ankurbelunp. der Wirtschaft” ga поремећене. равно-
“састоји. кв подотрека боји не достаје привреди.
теже у државним буџметима. За нов подстрек у привреди потребно је привести јој нове куповне моћи, која би њену циркулацију у привредном апарату. убрвала. Да би пак уравнотежили државни буџет, треба, пронаћи нове и утерати старе порезе. Међутим сви до сад повнати и уобичајени порески облици успоравају и спречавају циркулацију куповне моћи у привреди, и тако је јасно да се проблем отклањања данашњих тешкоћа налази у дилеми, јер. се државни буџети, код недостатка кредита, са, стране, могу уравнотежити једино повећањем пореских прихеда, који на другој стране заоштравају кризу, док је прилив нове куповне моћи у привреду, код недостатка. кредита, са стране, једино могућ инфлацијом.
== а а == Xx о x С = =
2 o ; А
: | ~ | ма А а прети аб ___ СВЕН МОМ Ко А ХОЛ, Ку ı аи ; O 2 1 : о 156 0 АМА \SA SA OI 1 / 7 ма 57% | s 2 ~ МАЈ 0. се | POO ONI INJ 1 = |. да (ст i abe а а IO ~ | КОЗА | u o \ | [Hi O / 7 #
u
"Из свега тога видимо. да се решавање проа отклањања данашњих тешкоћа, има тражити у једном пореском облику који ствара нове количине куповне моћи, али који њену циркулацију у привреди не кочи, већ унапре На; овакав. порески облик односи“св у главним потезима, већ изгра-
Ђењ план чији је главни аутор д-р Шајблер, који
ћемо ва то обележити у даљим разлагањима као „Шајблеров план“. Међутим први постулат ва усвајање таквог предлога састоји се у успостављању теоретске подлоге, која би била исправна, до својих
крајњих консеквенца. и. у томе погледу могла да из-
држи научну критику. Ми ћемо зато покушати да