Народно благостање

Страна 732

протумачимо језгро ове подлоге у теорији о куповкој моћи, при чему ћемо се старати да нове и неуббичајене. термине објаснимо. ·

Предњи пртеж прикавује шематично циркулацију куповне моћи у привредном апарату. Полазна тачка. од које креће ова циркулација налази се у процесу производње у којем се помоћу куповне моћи органски везује човечији рад са материјалом (сировина, помоћни материјал итд.); резултат су тог продеса на једној страни добра која непосредно или посредно служе да задовоље потребе, на другој отицање у том процесу употребљене куповне моћи у потрошачке кругове у облику надница, предузимачке добити, камате и др. Круг потрошача трампи добивену куповну моћ за произведена добра, чиме се она, враћа производњи и тамо понова служи вевивању рада са материјалом, после чега опет креће ова циркулација куповне моћи у привреду итд. итд.

Куповна моћ, као у осталом и свака, друга, моћ

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ |

Бр, 47

ведње, која на, једној страни води производњи до„бара, а на другој проузрокује отицање куповне моћи ју круг потрошача. Мотив 6) пак проузрокује повра"ћај куповне моћи из крута потрошача у привредну производњу. Према томе је нормалан ток коњунктуре условљен несметаним дејством (Амзулткипо) мотива га) и 6) на у привреди налазећу се куповну моћ.

| Привредна депресија има, међутим стерилизујуће дејство на, мотив а) (на жељу за више куповне мећи), јер су изгледи за постигнуће предувимачке добити т. ј. за рентабилност ново иницираних циркулација куповне моћи сада у одговарајућем раз'меру мањи. Исто тако дејство има, и на мотив 6) (на |жељу за задовољењем потреба) услед несигурности "будућности која наводи потрошаче да своју ку'повну моћ у потенпијелном стању сачувају, уместо |да је измене за произведена добра. Депресије и | кризе су према томе, опште говерећи, обележене тиме, да се темпо активирања, куповне моћи знатно успорава, Иницирају се мање циркулације услед

или снага, може се налазити у активном или у ла- слабијег дејства мотива а), а продужује се трајање тентном стању: у активном, у моменту, кад врши постојећих пиркулација услед лошег дејства мотива, прелаз поседа или права употребе с једне особе на 6); оба пак мотива имају индицирајуће дејство тредругу. Куповну моћ која није активна, назваћемо ма себи у правцу све већег заоштравања, депресије.

потенцијалном (треба добро упамтити називе ове две врсте куповне моћи, јер ће се они у даљим разлатањима стално понављати) Пиркулапија куповне моћи у привреди настаје нептрекилним активирањем с потенпијалне куповне моћи. Проблем привредне динамике није дакле ништа, друго већ један проблем активирања куповне моћи. Она дакле није сталан процес. који јелнолико тече као вода у репи, већ пропес који се обавља, на махове, са мањим и већим паузама (у којима ку· повна моћ остаје у латентном стању), од прилике као експлозије у мотору аутомобила, које се у своме крајњем ефекту испољавају као стално кретање аутомобила. Што су те експлозије чешће и правилније, м се аутомобил брже и правилније креће напред. Што се активирање потенцијалне куповне моћи 9бавља чешће и правилније, то се функционисање динамике привреде врши исправније.

Ми ћемо разликовати два, мотива, чијим се дејством активира потенпијелна куповна моћ. а то су жеља, да човек добије што више куповне моћи (предузимачку добит), који ћемо у даљим разлатањима обележити са мотивом а) и жеља за задобијањем што више потреба, који ћемо обележити са мотивом 6). Као што се на цртежу види мотив а) (жеља за произвођачком добити) је душа привредне произ-

| Из овога се разлатања, такође види, да Ce по„рески приходи у временима криза. смањују, јер сваки употребљив порески облик (на приход, на обрт, | на потрошњу) гледа да обухвати куповну моћ у тре„нутку њеног активирања. Код пореза на, имање по"рески облик обухвата куповну моћ у њеном потенцијелном стању, оне међутим изазивају бегство ка-питала у иновемство, а имају осим тога стерилизујуће дејство на мотиве а) и 6).

Једини излаз из ове дилеме мора се дакле тра|жити у облику порезе који би у исто време испу|њавао две функпије: набавку куповне моћи за државу и убрзавање њене циркулације за привреду. Као што смо већ истакли. нова куповна моћ путем дугорочних кредита из земаља које су богате златом ке може се набавити због недостатка поверења, а, не може се створити ни инфлацијом која води у привредни хаос. Шајблеров план међутим садржи предлог пореског облика, који обухвата куповну моћ у њеном потенцијелном стању, који спречава њено бегтство у иноземство, а која уједно лејствује активирајуће на потенцијелну куповну моћ.

Суштину овог новог пореског облика Пајблеровог плана, објаснићемо најбоље једним конктетним примером у идућем чланку наредног броја. „Народног Благостања“.

витални OK OLI ara ПУТА о

osa? ejj 5

===

у. вала

DEVIZNI RAT

— Očajne mere država sa pokolebanom ili ugroženom valutom —

1. Uobičajene mere za odbranti stabiliteta valute

Više od trideset država strahuje za svoju valutu. To je stvorilo u odnosnim zemljama nervozu, kako kod vlada tako i kod širokih masa naroda. Ugrožena valuta stvarala |e paniku, strašniju no što je ona usled opasnosti od rata. Ponova se počelo pribegavati merama, koje su već dobro poznate iz istorije ekonomske politike; često bez uverenja, da će se od njih imati koristi, ali pod pritiskom želja i potrebe, da se sve

uradi, samo da se spreči depresijacija ili kolebljivost valute.

Jedna od najobičnijih mera u tome pravcu je ote·Хапје uvoza u najraznovrsnijim modalitetima: suviše ' visokim carinskim stavovima ili delimičnim zabranama, pri čemu se gotovo redovno svi uvozni artikli dele u nekoliko orupa, prema tome kakva je potreba za njima. Obično prvo stradaju tako zvani luksuzni artikli, i ako je pojam l!uksuzan artikal relativan prema prilikama