Народно благостање

Страна 734

ljen iz vrlo prostog razloga: Kliring pretpostavlja hronološku paralelnost dugovanja i potraživanja; kada to nije slucaj, onda se kliring pretvara. u kontokorent, u

kreditni posao. Jedna država postaje drugoj poverilac,

linansira njezine. potrebe sopstvenim kapitalom. Više je nego sigurno da Jugoslavija ne bi bila u stanju da Iinansira svoj izvoz u Austriju.

'Đalje, i ako bi se već naišlo na kredit pod maskom kliringa, onda se ipak jednoga dana taj saldo potraživanja mora da obračuna, sem ako se ne misli da se da večiti Kredit državj. ; |

Država učesnica u. kliringu, koja bi prema svima partnerima ukupno imala ukupno višak izvoza postala Di samim tim poverilac one države, koja per saldo ima višak uvoza i prema tome duguje. Time bi se mogla stvoriti situacija da dužnik bude .država od koje se ne mogu dobiti devize za izmirenje salda. Čehoslovačka n. pr., koja je priredila pomenutu konferenciju, nije smela naići na taj put iz prostog razloga što je ona poverilac prema državama koje su učestvovale na konferenciji za preko milijardu čeho-kruna. Ona je bila primorana da razbije konferenciju, koju je sama sazvala, jer je primetila da se ona okrenula putem kliringa.

Na konferenciji je upućeno pitanje pretstavnicima Banke za međunarodne obračune, da li bi oni bili voljni da prime garantiju za saldo i kad su oni odrekli, onda je konferencija postala bespredmetna, ali je, pre nego što se razišla, dala u amanet zainteresovanim državama da na mesto propalog plana višestranog kliringa priđu dvostranom. Da dve po dve države zaključuju među sobom ugovore o knjigovodstvenom obračunu međusobnog prometa robe. Takav je ugovor već zaključen između Austrije i Madžarske. Francuska је takođe otpočela pregovore sa Madžarskom, Nemačka sa Austriјот 1 1.

Pošto je vrlo verovatno да се se današnji devizni rat završiti bar za sada dvosfranim ugovorima o kliringu, to je potrebno da i o njemu progovorimo пекоliko reči. .

IV. Dvostrani kliring

Videli smo kako izgleda dvostrani kliring. Izvoz-

nik iz Jugoslavije ne dobija protivvrednost za svoju |

robu od kupca u Austriji, već od Jugoslovenske Narodne banke, koja je primila protivvrednost u potraživanju. Uvoznici jedne i druge zemlje polažu kod svoje novčanične banke vrednost uvezene robe. Te sume pretstavljaju potraživanja suprotne Narodne. banke. T. j. sav novac položen od jugoslovenskih uvoznika kod naše Narodne banke pretstavlja potraživanja Austrijske Narodne banke i iz njega Jugoslovenska Narodna banka isplaćuje izvoznike u Austriju. To bi savršeno funkcioniralo, kad bi se vrednost izvoza iz Jugoslavije u Austriju poklapala svakodnevno ili bar svakonedeljno sa vrednošću uvoza iz Jugoslavije. Ali kako je više no sigurno da to neće biti slučaj, taj međusobni kliring: dobija sasvim drugi ekonomski značai.. J

Zna se da naši uvoznici kupuju na strani robu na kredit koji ide od jednog meseca do godine dana i više.

Mi ipak prodajemo našu robu u inoštransivu za согоХо. |

Prema tome naša potraživanja mogu se izmiriti samo od onoga novca, koji budu položili naši uvoznici za ranije avezenu robu, čiji je rok istekao. Ako priliv u dinarima kod Jugoslovenske Narodne banke ne bude do-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

„deviza je ekonomsko samoubijstvo...

У

"Бе. 47

i (52: [>

stigao visinu potraživanja Jugoslavije u šilinzima, onda se. mora. dobiti garantija da će se saido isplatiti i to bez gubitka u valuti.

U pogledu trgovinsko-politličkom dvostrani kliring pretpostavlja integralno ostvarenje tako zvanih

· kompenzacionih ugovora na bazi ekvivalencije, t. |.

ideje da nijedna država ne može uvesti u drugu više no 510 12 nje IZVOZI. У Хакцисак . Devizna politika kao sretstvo za održavanje stabilnosti valute je jedno od najgorih.

Njezina glavna mana je aa ne može да ргид саrantiju za postignuce cilja. Njome se moze odista da dejstvuje na uvoz, ali i smanjenje uvoza putem devizne politike ne pruza nikakvu garantiju za odrzavanje Dilansa placanja i ravnoteži, Dez Čega se ne moze Zamisliti stabilnost valute. ima i drugi: medunarodnih nOVčanih transakcija, osim robnog prometa, koje mogu da ugroze bilans plaćanja.

Dalje, ta politika ne pruža nikakvu garantiju za stabilnost valuie i zbog toga što je nemogucno огешZovati uvoZ preko izvesne granice. Nema vece zaDiude od mišljenja da se uvoz moze smanjiti po VOLJI. Utopija је da se strani proizvod može zameniu аошасит, јег та 10 treba investicija. Za to je najbolji primer Nemačka, koja je između 4. i /. avgusta potpuno zatvorila devize, a posle toga sistematski razgraauje svoje devizne stege, jer Je potreba velike induswuiske aržave Nemacke Kako za sirovinama tako i za namirnicama tako moćna, da prea njom pada svaki devizni ODzZir.

isti će slučaj biti sa Austrijom. Mnogo su grešili oni koji su se nervirali austrijskom deviznom politisom: ne može ona izdržati·dugo na tome putu, jer je njezin delicit u životnim namirnicama tako veliki, da mora početi izdavati devize za uvoz tih artikala. A to su ndjvažniji predmeti našeZa izvoza u Austriju. ·

Dalji nedostatak bezobzirne devizne politike leži u opasnosti po izvoz dotične države. Deviznom politikom ne može se uticati neposredno na izvoz, a розгеdno se utiče u negativnom smislu. evizna politika Madžarske, Austrije i Grčke izazvala je toliko nezadovoljstvo među svima državama, da će od toga da strada njihov izvoz. Francuska je, izgleda, jedva dočekala to da produži svoju politiku restrikcije uvoza. Ona je već osnovala „kompenzacionu blagajnu”, koja u stvari nije ništa drugo nego kliring, o kome smo. već malo pre govorili. To znači da će Francuska u najkraćem vremenu da aktivira svoj trgovinski bilans prema zemljama, prema kojima je Dio pasivan. To nije trebalo ni Austriji ni Madžarskoj ni Grčkoj. U ostalom Čehoslo.ačka je znatno poošitrila svoje devizne propise kao posledicu austrijske”i madžarske devizne politike.

Ali ne samo да putem. represalia država stroge devizne politike ugrožava. svoj. izvoz, već ona to čini i posredno. Otežanje uvoza je uvek otežanje izvoza: ili. industrija nema dovoljno sirovina zbog otežanja uvoza ili životne namirnice poskupe iz istih razloga: a obe ove okolnosti slabe sposobnost konkurencije na svetskom tržištu. Politika brutalnoe ograničenja

Nikad te mere nisu vodile cilju kao što znamo iz

istorije. Zemlja, koja je za poslednjih 100 godina imala savršenu ekonomsku politiku, Engleska, jedina je od