Народно благостање

Страна 736

privrednog veća, koje je izvršilo procenu žetve 15 okt., pokazuju da su današnje procernie zaista previsoke. Fakat potrebe uvoza od 4 miliona tona žitarica i to 1 mi-

lion za ljudsku hranu a 3 miliona za stočnu, traži da se u po-

gledu uvoza preduzmu koraci i to što pre. Već se sada oseća slabija ponuda na unutarnjem tržištu, zbog toga su cene veoma visoke. To nas nikako ne može začuditi kada znamo da je uvoz u godinama sa lošom žetvom kao 1926/27. i 1927/28. u mesecima aug.—0kt. iznosio 1.5 i 1.8 miliona tona. Uvoz u isto vreme za ovu godinu jedva da prelazi 300.000 tona.

Daljne odlaganje uvoza moglo bi imati teške posledice za nemačku privredu. Žetva raži je svuda podbacila i postoji mogućnost da je u proleće, neće više biti u prodaji ili ako je bude, biće mnogo skuplja nego sada. Što se stočne hrane fiče njezin je položaj jako ozbiljan i traži neodložno rešenje.

Poljoprivredno. veće bori se svim sretstvima za održanje sadašnjeg nivoa carina i predlaže kao izlaz smanjenje brojnog stanja, dok svi ostali krugovi i sva javnost traži sniženje carina za stočnu hranu.

Pruski ministar poljoprivrede izjasnio se za pojačani uvoz kukuruza i predlaže sniženje monopolske cene od 195 maraka po toni na 100 mar., što bi značilo sniziti prihode monopola po toni od 110 mar. na 15 maraka.

Ove cifre jasno dokazuju našu tezu koju smo na ovom mestu već nekoliko puta zastupali, da je uvođenje monopola kukuruza donesen u nameri da se oteža' uvoz.

Javnost očekuje s interesom rešenje navedenog predloga pruskog ministra kod Ministarstva za ishranu. Veliki dobici monopola za kukuruz su se upotrebljavali za podupiranje cena raži. Ove godine zbog loše žetve raži postaje podupiranje izlišno svakako u svom dosadanjem opsegu. Savez za vanjsku trgovinu je ovih dana tražio ukidanje carina na mekinje. One iznose 10 maraka. To jest 25% njihove vrednosti. U septembru o. g. bilo je uvezeno 12.8 tona prema 422 fona u 1929. godini. Uvoz za ovu godinu iznosio bi prema tome 200 tona prema 4.600 tona u 1929. ili prema :godišnjem uvozu od 14.100 tona pre rata.

Iz svega ovoga jasno izlazi da je krajina potreba što pre ukinuti barijere protiv svakog uvoza. Prema predlogu pruskog ministra za poljoprivredu i Saveza za spoljnu trgovinu, neispunjenje ovog zahteva imaće najteže posledice za nemačko stočarstvo. Potrebno je isto tako što pre pokriti manjak žita potrebnog za ljudsku ishranu, osobito raži, ako se neće u pretstojećoj zimi da u Nemačkoj još više poskupi hleb.

I'pe H3BeCHOT BDeMeHa јавили

Аргентина и преференциуговори уговори између Немачке и

Румуније, и Немачке и Мађарске требали да ступе на спагу 15. новембра ове год. Остале државе нису додуше биле доле свој пристанак, али се веровало да неће правити велике сметње, када уговори једном ступе на снагу. Међутим, у задње време уложени су директни и изрични протести са

јални

стране Чехословачке, Турске у. дргентине. Ове државе су.

тражиле да Немачка раскине ове уговоре, или да и њима даде исте олакшице. Немачка је то одбила, са образложењем да су у Женеви преференцијални уговори признати од већине држава као помоћ источно-европским аграрним државама. Чехословачка је повукла своје приговоре, пошто је добила олакшице за извоз хмеља у Немачку. Турска игра тако малу улогу у спољној трговини Немачке, да није вероватно да ће се Немачка обазирати на њене приговоре. Друкчије лежи ствари са Аргентином, како показују следећи бројеви о аргентинском извозу жита, у поређењу са лавозом Румуније и Мађарске, у Немачку. Год. 1930 'увезла је Аргентина 335.000 тона шшенице, Румунија 24.000 тона и Мађарска 20.000 тона. јечма

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

смо, да су преференцијални ·

Бр. 47

угезла је Немачка из Аргентине 60.000 тона и 774.000 из Ру| муније; а кукуруза увезла је из Аргентине 350.000 тона, из Румуније 132.000 тона.

Говори се, да интереси Аргентине нису преференцијалним уговорима угрожени, јер количина извоза дунавских држава у поређњу са огромним количинама Аргентине не игра никакву улогу. Го вреди, како показују предњи бројеви само за пшеницу, али не за јечам и кукуруз. Даље се казало, да Аргентина неће бити оштећена, јер су преференцијалом осигуране само досадашње извозне количине. Исто тако се говори, да целокупна увозна потреба Немачке услед преориентирања њене пољопривреде, опада.

Према томе би Дунавске државе извозиле исте количине у Немачку, док би то за Аргентину значило назадак. Ако Аргентина не повуче своје приговоре вероватно је, да ће Немачка морати о њима водити рачуна. То је тим вероватније, што немачки извоз у Аргентину износи 278 милиона марака, дакле већи је него извоз у Румунију и Мађарску, заједно, који износи 256 милиона марака. К томе долази, да је могућ протест са стране Канаде, Сједињених држава и Русије.

Време, када су уговори требали да ступе на снагу, поново је одгођено. Прво ће ступити на снагу један део немачко-мађарског уговора, на који се не односи преференцијал. У њему Немачка олакшава увоз стоке Мађарској, и Мађарска Немачкој увоз индустријских производа. То :е све, што је, у колико се Немачке тиче, остало од велике трговинско-политичке кампање за олакшање извоза жита ис-' точно-европских држава.

певек ZOLL- UNION uv KLEINE ENTENTE

Wirtschatt und Politik Oesterreichs, der Nachžolgestaaten, Deultschlands, ihre бебепзебе АЂhangigkeit und ihre Zusammenhidnge mit der Weltwirtschalt und Weltpolitik informieren Sie sich grundlich, umlassend, zuverlassig in der inhaltsreichsten wirfschaftspolitischen Zeitschrit dieser Gebiete, im

ИЕ VOLKS

Нетаизбеђег WALTHER FEDERN — МЈЕМ 1.

Standige Mitlarbeiter in: Amsterdam, Berlin, Budapest, Bucarest, Mioskau, Prag, Warschau, Zagreb.

Berufen Sie sich auf diese Anzeige und Sie erhalten | kostenlos Probenummern.

An den Verlag „De» Oesterzr. VO Wicu IX, Porzellangasse Nr. 27.

Ich will hr Blatt kennenlernen, Senden 312 тик kostenlos Probenummern.