Народно благостање

5. децембар 1931. |

V. Bajldć

HAPOJIHO БЛАГОСТАЊЕ

Страна 759

(Drugi članak) — Bazegenmi uzrok роге5н расте —

1. Kriza poverenja

Pod ovim razumemo obolenje pasive kod jedne ili više ili sviju banaka iz uzroka, koji ne stoje u vezi sa niihovom poslovnom politikom i stanjem njihove čiste imaovine. 1 ova se bolest pojavljuje endemično i epiдеписпо. Bolest se naziva krizom poverenja. Ona može da se pojavi burno, galopirajući, i onda se naziva рашка, а može da se razvija postepeno, lagano, onda je tuberkuloza. Kao kriza poverenja spada ona u socijologiju a specijalno u socijologiju mase (pošto je u pitanju u svakom slučaju veliki broj poverilaca, bez ikakve međusobne veze) u koju spadaju i revolucija, pobuna, rat it. d. Ali nas se tiče ekonomska strana pojave i zbog toga ćemo sa {e tačke gledišta da je protučavamo.

Izraz kriza poverenja je neekonomski (psihološki). Znači, freba da tražimo njegov ekonomski pandan. Koja je oblast ekonomskih odnosa kod kojih poverenje igra ulogu? Kredit. On je čisto ekonomska kategorija sa velikom psihološkom primesom. Poverenje nije osnov kredita, ali |e njegov bitan uslov. Kriza poverenja je dakle bolest kredita. Ne možemo poći dalie a da ne konstatujemo, da se izraz kriza poverenja danas upotrebljava u mnogo širem smislu: kad industrijalac ograničava svoj posao, jer gleda nepovoljno u budućnost, kad se kursevi akcija stropoštavaju, kad se banke guše u novcu, a uzdržavaju od eskonta, onda se to naziva krizom poverenja. Izraz niie na svom mestu. Svakako da u svemu ovome ima nečeg neekonomskogs, psihološkog, ali gde god |e čovek po sredi svuda je psihološka poјама, јег čovek operiše razumom i osećanjima — a [0 je psihologija u najširem smislu. U gornja tri primera radi se o psihološkim pojavama, čije je pravo ime pesimizam. | _Pesimizam i nepoverenje nisu jedno isto, premda im |e negativnost mišljenja zajednička. Pesimizam је mišljenje, da će stanje ili prilike, o kojima je reč, da se pogoršaju. Poverenie je samo kod kreditnih odnosa, naravno uzetih u najširem smislu, t. |. ne samo potičućih iz ugovora o zaimu, već i sviju drugih transakcija, ko|ima jedno lice dolazi u položaji da od drugoga ima Štogod da prima u budućnosti.

Hi. Kriza kredita je parilaza proizvodnje

____Kriza poverenia je dakle kriza kredita. Ovaj је izraz mnogo familijarniji našoj {avnosti, jer je izmeđ 1923 i 1925 godine bujala naša {avnost od toga izraza. O krizi kredita govoreno je u „skupštini? i na političkim zborovima, a pisano u svima stručnim i dnevnim listovima. Kriza kredita je bila kod izvesnih krugova jedino objašnjenje za mnogobrojne bankarske padove: Ujedinjenje banke, Slavenske banke i t. d. Mi smo u našem predavanju od 23. januara 1924. zg. dokazali da je izraz „kreditna kriza” tada bio potpuno neopravdan. Držimo da će biti za naše čitaoce od interesa naše obrazloženje: ·

„Ne postoji ni kreditna kriza kod nas. Kao: što smo

ranije videli, pod kreditnom krizom razume se panika, opšte nepoverenje i povlačenje kapitala sa tržišta. Da pojava i ako postoji maloga je obima. Verovatno је да se kod seljaka nalazi manja ili veća, svakako nepoznata, suma novca fezaurirana, t. |. uklonjena sa tržišta. Ali to stanje traje još od samog rata. Međutim ostali kapital, koji je bio u poslu, teško da je povučen sa tržišta m većem obimu. Tvrdi se, da štediše povlače kapilal iz banaka. To je sasvim objašnjivo. Povlačenje kapitala iz banaka drugog i trećeg ranga dolazi kao posledica padova nekolikih banaka, a povlačenje kapitala iz prvoklasnih banaka čine se ne radi povlačenja istog sa tržišta, već radi davanja na zajam po mnogo уесој interesnoj stopi. Ovim se istina vrši jedno prenašanje

kapitala iz ruku banaka, koje ga „poslovno” upotreb- ·

ljuju, u ruke onih, koji će ga upotrebiti za dovršenje zgrade, otplate meničnog duga i t. d. Ali to leži u Drirodi dosadanjeg razvitka i rezultat je ranijih pogrešaka”. Možda се kogod dobaciti da kriza poverenja sa sirane ulagača banaka ne znači opštu kreditnu krizu.

"Ta bi primedba bila neumesna. Danas nauka razlikuje

dve vrste novč. tržišta, odnosno tržišta kratkoročnog kredita (a isto važi i za tržište dugoročnog): пеога а vano i ofganizavano. Pod prvim se razume stanje, po kome kapitalist kreditira neposredno dužnika. 10 bi stanje kod razmene dobara odgovaralo trampi. Pod organi– zovanim tržištem razume se ono, gde kreditne ustanove posreduju između kapitalista i proizvođača. Ovo se zove organizovano zbog toga što su ponuda i tražnja kredita skoncentrisana u novčarstvu, kod kreditnih ustanova (koje su međusobno povezane berzom u drugom svetu). Kod takvog stanja dabome da se razvija jednostavna kamatna stopa za pojedine vrste kreditnih operacija, kao za robu na berzi. U zemljama visoko razvijenog kapitalizma čak postoji berzanska kamatna stopa za bancable menice (privatni diskont). Neorganizovano tržište se gubi sa razvićem banaka; ali se ono može ponovo da pojavi u momentima velikih poremećaja na novčanom tržištu. To je bio slučai kod nas 1923—1924 godine sa posredničkim biroima za kredit. U Srbiji je hipotekarni kredit bio delimično na neorganizovanom tržištu sve do pred Balkanski rat.

Na neorganizovanom tržištu — kao kod trampe pre svega teško je ponuđaču i tražiocu kredita da se sretnu i drugo, kamatna stopa je rezultat odnosa snaga; ali je uvek mnogo viša no na organizovanom tržištu, jer je mnogo veći rizik za poverioca usled nedovoljne obaveštenosti o kreditnoj sposobnosti dužnika. Banke se bave profesionalno davanjem kredita i zbog toga imaju računa da troše na obaveštajnu službu u merl, koja omogućava 90%-nu tačnost informacije u 90% slučajeva.

Daleko bi nas odvelo proučavanje ostalih preimućstava organizovanog novčanog tržišta nad neorganizovanim. Povratak |edne privrede s organizovanog na neorganizovano tržište znači paralizu kneditnog: saob-