Народно благостање

Отрана 762 ___ njima jednog naroda prema inostranstvu je bilans plaćanja, a upoređenje vrednosti uvoza sa izvozom je trgovinski bilans. G. Stanojević pominje u početku platni bilans, ali ga malo docnije identifikuje sa trgovinskim bilansom.

3) G. Stanojević dakle nije dokazao da je naš bilans plaćanja pasivan, nego treovinski bilans. Po teoriji trajna pasivnost trgovinskog bilansa je znak, da je u zbiru ostalih pozicija bilans plaćanja aktivan. Normolno, svaka država poverilac ima pasivan trgovinski bilans. |

газјупоз! пабео шооушаКкоо БЏапза је рочјефса aktivnosti ostalog dela bilansa plaćanja. Moramo i mi da primimo u robi višak primanja preko dugovanja inostranstvu. Ono što tvrdi teorija potvrđuje nepregledna praksa.

Dolazimo dakle do zaključka, koji je u punoj suprotnosti sa tvrđenjem g. Stanojevića, da je naš bilans pasivan. Ko ima pravo teorija ili praksa g. Stanojevića?

G. Stanojević nije ni pokušao da dokazuje pasivnost našeg bilansa plaćanja (n ako se ne zna dali je on mislio na bilans plaćanja kad je соуопо о разтуnosti ili o trgovinskom bilansu. Poslednje izgleda verovatnije). Mi pak tvrdimo da naš bilans plaćanja za godinu 1931. mije pasivan. Za dokaz navešćemo samo nekoliko brojki.

Mi smo u toku 1931. zaključili zajmove na strani u iznosu:

Bi BI BB BB

ПРАВНИ

СУДСКА ПРАКСА У ПРИМЕНИ 6 4. т. 5. ЗАКОНА О ПРИНУДНОМ РАВНАЊУ ВАН СТЕЧАЈА.

Бенефицијом установе принудног поравнања ван стечаја не може се користити сваки дужник. Она се даје само дужнику који је у стању да испуни строго законом одређене погодбе.

Једна је од тих погодаба и та: да је дужник водио трговачке или друге пословне књиге, „ако их је по постојећим прописима морао водити", Тач. 5. 5 4. Зак. о принуд. равнању ван стечаја. |

Који су то дужници 2 — У првом реду, трговци у законском смислу речи. Они морају водити трговачке књиге (58 8., 9. и 10. срб. Тргов. зак.). Затим, они нетрговци, којима је законом, с буди каквих разлога, наметнута дужност вођења пословних књига (4. пр. потрошачке, пољопривредне и занатлиске задруге, задруге за узајамно помагање, рудару, и т. Д.).

Отуда, предлог за принудно равнање ван стечаја мора се, по императивној одредби 85 4. пом. зак. одбацити дужвику који је „по постојећим прописима морао водити тргоБачке или друге пословне књиге, а није их водио“.

Има, међутим, судова који тумаче закон у том смислу, да се и таквом дужнику мора примити предлог, и у том правцу створили су праксу. За такво поступање налазе ослонац у одредби 5 53. тач., 1 помен, зак., која гласи;

„Одобрење поравнања може се ускратити; 1) ако због неуредно вођених пословних књига

или бележака, или због тога, што дужник уопште није:

водио такве књиге, односно белешке није могућно добити довољан преглед имовинског стања дужниковог“. Мисли се, да је том одредбом по којој суд може али

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр, 49

ı.800.000 dinara 660.000 dinara

2.460.000 dinara

Ako tome dodamo sume primljene u gotovom па ime reparacija do Huverovog moratorijuma, nećemo biti daleko od tri milijarde dinara primanja. A pasiva trgovinskog bilansa iznosi za 10 meseci ove god. зато 125 miliona.

Na što smo mogli potrošiti tri milijarde primljenih sa strane za 10 meseci?

Kod ovakvog stanja tvrditi da je naš bilans plaćanja pasivan, mogućno je samo kod praktičara.

7% stabilizacioni oktobarski

Dovoljno smo jasno pokazali do kakvih se nemo-

gućih tvrđenja i zaključaka može doći, kad se за хпа-

njem koje pruža privatna privredna praksa proučavaju ekonomsko-politički problemi.

„ii smo mogli ovde da završimo proučavanje pitanja prakse i teorije. Ali o. Stanojević predlaže mere kao logični zaključak njegovog praktikanerskogz proučavanja našeg bilansa plaćanja, koje mi smatramo za neobično opasne po našu spoljnu trgovinu i našu уаlutu. Dalje kako kod nas teoretičari u opšte ne dolaze do reči pri proučavanju ekonomsko-političkih mera, kako se naša ekonomska politika nalazi pod diktaturom praktićara, to ćemo u idućem članku da proučimo recept kojim g. Stanojević misli da spase naš narod od ekonomske propasti.

ПРЕГЛЕД

не мора ускратити одобрење постигнутог поравнања дуж ницима-трговцима, који нису водили књиге или белешке, прећутно опозвана одредба 5 4. која наређује одбацивање предлога дужниковог за отварање поступка за поравнање,

ако дужник није водио трговачке или пословне књиге, које

јс по „постојећим прописима морао да води".

Очевидна је ствар да је такво тумачење закона погрешно. Одредба 5 53. статуира случајеве у којима се може ускратити дужнику одобрење за поравнање које је, у отвореном поступку, постигао. Она је генералног карактера. Третира случајеве ускраћења одобрења за обе категорије дужника: и за оне који су дужни били да воде трговачке или друге пословне књиге, и за оне који нису били дужни да их воде. За дужнике прве категорије наређује се факултативно ускраћење одобрења поравнања, ако нису водили уредне књиге, а за гужз-хе друге категорије наређује се факултативно ускраћење због невођења или неуредног.вођења пословних књига и бележака. (У том смислу и Др. Иво Политео, адвокат. Стечајни закон и Закон о принудном поравнању ван стечаја. Загреб, 1929. стр. 273 код 5 53, и М. Подградски, судија Апелационог суда. Стечајно право и принудно поравнање. ван стечаја. Београд 1930., стр. 133).

Нема, дакле, као што се види, никакве контрадикције између одредбе 5 53. = 7 1. тач. 5 Закона о принудном равнању ван стечаја.

За то гледиште, најзад, говори и рацио легис одредбе тач. 5. 5 4. пом. закона. Законодавац је хтео да заштити повериоце од несавесних дужника-трговаца и нетрговаца, чија су предузећа слична трговачким. Ти се дужници понајвише и користе установом принудног равнања ван стечаја. Остали нетрговци веома ретко. Стога, да би онемогућио увлачење привидних поверилаца, који би надгласавали истинске пове~