Народно благостање

5. децембар 1931.

Pod teorijom se razume skup znanja koja daju potpuno objašnjenje izvesne grupe činjenica (Larousse).

НАРОДНО

Екопотзка (еопја објабпјама зосјато-екопотзке ро-, јаме, ројаме и masi. Ekonomska teorija ne može da. objasni neuspeh jednoga preduzeća; ona teži da objasni :

pojave koje obuhvataju veliki broj privrednih subjeka-

ta. Teorija na pr. proučava narodno blagostanje; a praktičar samo uslove svog sopstvenog blagostanja. On iznalazi načine da što više zaradi na bližnjem, teorija želi blagostanje što većeg broja ljudi. Teorija ne proučava kako se zarađuje već kako dejstvuju pojedine pojave na blagostanje jedne određene sredine.

Екопозк! teoretičar ne mora znati zarađivati. Veliki teoretičar može biti isto tako nespretan u privređivanju kao i veliki matematičar, #10201 1 1. 4. Većina ekonomskih teoretičara u Evropi je postradala za vreme inflacije i rdave konjunkture. Njihova im teorija ne može ništa da kaže o njihovom ličnom blagostanju. I kad je teoretičar uspešan u praktičnoj delatnosti, to nema nikakve veze sa njegovom teorijom; kad hoće teoretičar da posveti pažnju svome blagostanju on mora da rezonuje i postupa kao svaki praktičar. Iz teorije o deviznim kursevima, o formiranju kurseva na ејектој berzi, ne može se izvući pravilo kad i i kom trenutku treba kupovati i prodavati na berzi. Teorija kaže samo toliko da izvesna ekonomsko-politička mera mora da ima određeno dejstvo. ~

Među ljudima koji nemaju poima o ekonomskoj teoriji rasprostranjeno je gledište da je narodna рпvreda zbir privreda pojedinaca. To nije tačno. Ali sve da bi bilo tačno, to nema nikakve veze sa narodnom privredom kao predmetom ekonomske teorije. Ono što proučava: ekonomska teorija, to se ne broji i te meri. То su odnosi i veze koje potiču iz činjenice da ljudi. obavljaju svoju privatnu privrednu delatnost. Čovek i dobro su izvor onoga što čini pojam narodne privrede i predmet političke ekonomije, ali ono što interesuje teoriju, to su socijalno najvažniji pojavi u narodnoj privredi, pojavi koji su u neprekidnoj promeni. To nije ništa konkretno, to je apstraktno, to su pojave koje u milionima brojki postoje neprekidno često tisućama i tisućama godina. Ekonomsku politiku može interesovati opšti nivo cena, nadnica i t. d. Ali kad je u pitanju ma kakva mera iz oblasti nadnica, onda se primenjuje ekonomska teorija, teorija o nadnici i o ceni. Teorija se trudi da objasni zakone koji su merodavni za izvesnu pojavu bez obzira na mesto i vreme.

Već iz ovoga izlazi da je ogromna zabluda ekonomsko-feorijskog laika da se teorija formira iz prakse.

Nesumnjivo da ima vrlo mnogo disciplina za koje Važi |

to pravilo. U to spadaju knjigovodstvo, teorija reklame, teorija organizacije i t. d. Ali ekonomska teorija nema sa tim nikakve veze. Ništa ne može praksa da koristi ekonomskom teoretičaru, niti ima jedne ekonomske teorije koja je formirana na osnovu privatno-privredne prakse. Ekonomsku teoriju formiraju mislioci koji često ne umeju da kupe šešir, ni pile. Upravo kad bi praksa bila uslov za teoriju, onda bi teoretičar danas u opšte bio nemoguć, jer |e čoveku nemogućno da se upozna sa detaljom prakse svih oblika privatno-privredne delatnosti. Često su teoretičaru potrebni podaci iz prakse, ali samo određeni i od što većeg broja privatnika. Tu se on pomaže statistikom, anketom i 1. d. A na osnovu tih podataka tek počinje primena, kontrola i korektura teorije.

Ekonomska teorija je još u povoju. Ali ima vrlo mnogo teorema koje su definitivne i neoborive. Njima _ Često operišu i praktičari — nesvesno. Ima ih koji vele

"

БЛАГОСТАЊЕ Стране 161 da je ekonomska teorija bankrotirala. Izgleda da ni g. Stanojević nije daleko od tog gledišta (šio ва пе bi sprečilo da pošlje sina da uči teoriju). Mi ćemo o bankrotstvu teorije govoriti drugom prilikom. Ali se o bankroistvu teorije može govoriti samo onda kad se ukaže na izvesnu priznatu teoremu, koja ne može da izdrži kritiku.

O ekonomskoj teoriji i praksi mogla bi se napisati čitava knjiga. Držimo da je ovo do sada dovoljno da pokaže da je ekonomska teorija daleko od ekonomske prakse, kao nebo od zemlje. Као što Libig, najveći teoretičar agrikulturne hemije, pronalazač teorije O iShrani zemlje, koja je silno povećala prinos od zemljorada, nije umeo ni jedno jutro zemlje da obradi, isto tako ni veleposednik ne bi umeo ni jedan dan da upravlja agrarnom politikom.

Il. Kako izgleda metoda g. Stanojevića u praksi

Ističući praksu nad teorijom g. Stanojević dao је na znanje da nema nikakvih pretenzija па stručnost u ekonomskoj teoriji. Nećemo mu dakle učiniti na Žao ako ga proglasimo za čistog praktičara. Znači da on pomoću prakse, rutine proučava pitanja ekonomske politike. Posle ove konstatacije nameće nam se želja da na jednoj studiji g. Stanojevića o kakvom ekonomskopolitičkom pitanju i u praksi proučimo koliko vredi metoda prakse. Tu želju možemo lako ostvariti pošto 2. Stanojević ima običaj da s vremena na vreme zauzine stav prema pojedinim aktuelnim ekonomsko-političkim pitanjima. On je to uradio i na poslednjim plenarnim sednicama Beogradske Trgovačke Komore održanim 30. novembra i 1. decembra. Na njima je tretirao jedno

' vrlo interesantno trgovinsko-političko pitanje naime ·

ono o bilansu plaćanja i trgovinskom bilansu. Evo kako glase glavna i načelna mesta iz njegova

govora koji je objavila beogradska štampa:

„Naš je platni bilans pasivan. Realno (?) posmatrano ova pasivnost dolazi s jedne strane usled maloga izvoza odnosno usled opale vrednosti naših izvoznih proizvoda, a s druge usled velikoga uvoza... Stoga se postavlia svima nama, čitavom narodu kao imperativna

dužnost: smanjenje uvoza”. Malo dalje daje g. Stano-

jević jednu teorijsku formulu za taj imperativ. Ona glasi: da u tim prilikama moramo da učinimo sve što možemo da prema smanjenim narodnim prihodima (izvozu) smanjimo još u većoj meri narodne rashode (uvoz).

Da bacimo jedan kritičan pogled na tvrđenje 2. Stanojevića. -

1) On veli da je pasivnost našeg trgovinskog bilansa posledica našeg velikog uvoza i malog izvoza. Pa kako po njemu izvoz predstavlja narodne prihode, a uvoz narodne rashode, to izlazi da naš narod više troši no što prima. Kad bi g. Stanojević to kazao svome knjigovođi ili blagajniku, ovaj bi ga pogledao vrlo zabrinuto, jer on, kao praktičar, zna, da je nemogućno potrošiti više no što se primi.

2) G. Stanojević se zaglavio u jedan logički tesnac, što je kod teoretičara isključeno, zbog toga što je teorija logika. Glavna greška с. Stanojevića leži u tome što identificira uvoz sa narodnim rashodima, a izVOZ sa prihodima. Teoretičar to ne bi mogao da uradi nikada, što zna da шта [05 mnogo transakcija preko granica, koje predstavljaju narodne prihode odnosno rashode. (Izrazi, koje teoretičar ne bi nikada upotrebio). Te su transakcije kod naše države iznosile preko 2 milijarde dinara godišnje u 1929. i 1930. godini.

Po teoriji upoređenje sviju primanja sa dugova-

OOU Tog e OON