Народно благостање

_ 19. децембар 1931.

Dr. Feliks Somari, Cirih

NOVČANIČNA BANKA KAO LEKAR 1 АРОТЕКАК

Istorija je tčiteljica života — naravno samo za one, koji je znaju. A znaju je oni koji jc uče. A učenje |e izišlo iz mode. Prema tome razumljivo je što sve veći broj ljudi drži da misao od njih počinje, i sve veći broj ekonomskih političara veruje

Медини wu Socijalnoj Ekonomici ima vrio mnogo pojava koje sti posmatrane u prošlosti u svima modalifetima i nijansama i na osnovti kojih je stvorena definitivna (еопја. То уад па ргуот тези za obolenja bankarstva i za njihovti terapiju. Da bismo to pokazali mi donosimo jedmu glavu iz dela Dr. Feliksa Somarija „Bankpolitikz” a iz poglavlja „Akcija novčaničnih banaka u doba krize i rata”. 1 ako bi se izvesna mesta u toj glavi mogla malo dreukče da kažu i ako neke partije zahtevaju malo komentara, mi smo se ograničili na prost prevod samo da bismo pokazali koliko je potpun taj deo teorije,

| Dr. Feliks Somari |e rođen na nekoliko sati brzoga voza od Beograda — tu Madžarskoj. Ko-

liko se mi sećamo njegov je rad kao ekonomiste prvi put zapažen t javnosti 1913. godine, kada je|

— povodom Balkanskih ratova — pisao i držao predavanja tu Beču o Hnansijskoj mobilizaciji. Zatim {e postao docentom na jednom nemačkom tiniverzitetu. Za vreme rata ie napisao delo „Bankpolftik”, koje se smatra za najbolie sa socijalno=ekonomske tačke gledišta u celoj evropskoj literaturi. Posle rata Dr. Somari |e postao bankarem u Citihu, gde |e i danas. Posledniih godina zamemaruje praktičnu delatnost i odaje se sve više hatčnoj. „Die Wantdlang der Weltwirtschalt” zapaženo je u svetskoj literaturi. Prvo izdanje „Bantkpolitik” bilo je iscrpeno odmah posle rata. Dr. Somari se ustezao da izda drugo, tako da su pojedini primerci prvoga izdania plaćani pet puta više. Tek pre соdinu dama, 1930. godine, ugledalo je sveta drugo, iz osnova prerađeno, izdanje, iz koga vadimo donje redove. Pozicija novčanične banke u normalnim vremenima |e danas mnogo beznačainija no pre 50 godina.

Ali je pri dubokim potresima privrednim danas ona

mnogo važnija no ikad ranije. Likviditet ostalih kreditnih instituta našlanja se na novčaničnu banku: redis-

kont i lombard pružaju sredstva za isplatu uloga Кад

narod počinje |ako da tezaurira i kad se pokoleba poverenie u banke. Nikad ne može sopstveni likviditet kreditne banke da bude dostatan u vremenima velike panike. Čak i had bi ulošci bili pokriveni 100% meničnim i efektnim kreditima, bilo bi mobiliziranje tih kredita pri jakim unutrašnjim nemirima — paralelno-sa rokovima kako skadiraju ulošci — mogućno samo uz ogroman pad kurseva elekata i strahovito ograničenje nacionalne proizvodnje. Kao što je već pokazano ranije, pojedina menica je odista likvidni bankarski plasman. Ali to ni u kom slučaju ne važi za celokupan menični portle!j sviju banaka. Restrikcija kredita zbog mo-

___НАРОДНО_БЛАГОСТАЊЕ___

BANRARSRA

— Klinično lečenje —

„Страна 785

" ратапја Бапака и утетешта уенке potrebe za obrtnim kapitalom dejstvuje mnogo razornije nego najveće

povećanje diskonine stope. Kao što smo videli u poslednjim decenijama je izrađen čitav niz mera u nameri da se ne pribegava povećanju diškonine stope novčanične banke — sem u krajnjem slučaju — kod kojeg

da su problemi kojima se oni bave bez prošlosti i pod izvesnim okolnostima može da nastupi Ogromno

sužavanje proizvodnje. Saobrazno tome mora se i za

i kreditne ustanove u zemlji tražiti drugi oblik stvaranja

likviditeta van olkaza | wnovčenja meničnih potraživanja. Kontinentalne novčanične banke, koje su još u šestoni deceniju prošlog stoleća redovno praktikovale

sužavanje kredita (kontingentiranje) u doba krize, na-

pustili sa ga iz saznanja, koje je formulisao još Džon Stjuart Mil, da se ono pretvara u paniku. Danas se od novčaničnih banaka traži sasvim _profiv-položena politika. Obilno kreditiranje. Jer kad kreditne ustanove iscrpe svoju gotovinu i likvidna potraživanja i kad sa otkazom efektnih kredita dođu do {e tačke Rod koje dalia prodaja papira donosi slom elektnog tržišta,

ostaju još kao poslednja mogućna mera krediti novča–

nične banke, — ako se ne želi da se stvori strašna kontrakcija kredita. |

Uspešna intervencija novčaničnih banaka olakšana ie navikom stanovništva na novčanicu. Ako se tezauri– ranje, kome prethodi povlačenje potraživanja banaka, vrši u novčanicama, fo može novčanična banka bez ikakvog slabljenja svoga statusa da preuzme kredite, koje su dotle davale kreditne institucije; povećan optica| nema inilatorno dejstvo, jer novčanice mastupaju na mesto depozita.

U unutrašnjem prometu povećanje novčaničnog opticaja je meograničeno; u trenucima velike krize је englesko stanovništvo primalo novčanice i onda kad je opticaj iznosio deset puta više no metalno pokriće. Tako је isto postupalo i francusko stanovništvo za vreme rata. U ostalom pre čitavog stoleća su najdublje krize u Engleskoj bile izazvane, ne nepoverenjem u sposobnost novčanične banke, već od straha da se ne udarı u plafon, t. |. da se ne dođe do granice zakonskog mini-

'| malnog pokrića, koje ima za posledicu obustavu daljeg

puštanja novčanica u opticaj.

Pojedinci mogu nacionalni novac u koliko ga ne mogu dobiti iz cirkulacije naći kod novčanične banke i to ili podižući sa svojih računa ili diskontom i lombardom. Pre jednog stoleća su industrija- i kreditne ustanove proklamovale za dužnost novčanične banke održavanje reeskonta kao posledicu njezinog monopola izdavanje novčanica; dok su, pak, upravljači centralnih. banaka obično bili protivnog gledišta. Istina ni u jednom zakonu nema propisa o dužnosti reeskonta i eskonta zbog toga da bi se kreditne banike čuvale od ekspanzije u doba velike špekulacije. Ali dužnost novčanične banke prema narodnoj privredi idu i preko propisa zakona o banci. Nedavanje inostranih platežnih sretstava onemogućava plaćanje, ili ima za posledicu da se međunarodni kredit dotične države gubi, i, ako se ne nađe surogat za to, pojavljuje se ažija. U početku rata i u velikim panikama dužnost |e novčanične banke